Скуп у Београду – „Медији у дијаспори, медији за дијаспору“. Штампа

Од 13. до 15. децембра, у Сава центру у Београду одржан је дводневни скуп „Медији у дијаспори, медији за дијаспору“. На овом скупу су учествовали и представници Срба из Македоније - из КИЦСМ - Спона, редакције на српском језику – Видик, Македонске телевизије и емисије на српском, Македонског радија.

У Београдском Медија центру, првог дана, скуп је отворила министарка за дијаспору Милица Чубрило, која је истакла да је ово само први корак ка успостављању праве и ефикасније сарадње са Србија у свету.
Она је додала да је унапређење односа и веза са грађанима Србије који живе у иностранству приоритет, као и то да је Министарство ту, да им омогући да остваре своја права у матици и да се равноправно укључе у културни и економски развој земље.

"Без медија ми не можемо да будемо ефикасни, а ни дијаспора не може да се информише без њих", рекла је Милица Чубрило и оценила да је матица недовољно информисана о дијаспори, као и да су људи у расејању недовољно информисани о ономе што се збива у Србији.

Према њеним речима, у дијаспори живи између два и четири милиона људи због чега је један од приоритета Министарства за дијаспору израда нацрта закона о дијаспори.
Скуп је организован у сарадњи Министарства за дијаспору и Матице исељеника.
Према истраживању Медија центра, 78 одсто српских медија у дијаспори основано је током деведесетих година прошлог века и после 2000. године.

„У региону су оснивачи тих медија званична удружења, док су у Европи, САД и Канади основани на иницијативу појединаца и организација", показало је истраживање које је спровео Медија центар за потребе Министарства за дијаспору.
„Српска штампа у диjaспори”, аутора Драгице Данон, генералног секретара Матице исељеника, назив је изложбе која је 13. децембра (увече у 19,30) отворена у свечаној сали Министарства за дијаспору. Изложбу је отворила министарка Милица Чубрило, која је том приликом рекла да се изградња савремене Србије, која ће очувати свој дух и особеност док постаје део развијеног света, мора истовремено спроводити и у матици и у дијаспори.

Отварању изложбе присуствовао је и министар спољних послова у Влади Републике Србије Вук Јеремић, као и многобројни представници културног и политичког живота Србије, Српске православне цркве, представници српских медија широм света, учесници дводневног скупа, као и велики број домаћих медија.

На изложби (отворена до 28. децембра), представљена је српска штампа која датира чак од 1791. године. Посетиоци су на отварању имали прилику да виде сто експоната из различитих периода у којима су представљене српске новине из 18 земаља, исечци из штампе који потичу из приватних архива, Музеја СПЦ, Матице исељеника и Народне библиотеке.
На скупу су били представници медија дијаспоре из 18 земаља света са четири континента - око 70 учесника из дијаспоре. Били су ту представници свих генерација, како из штампаних тако и електронских медија.

Њихови саговорници, угледни панелисти из медија матице, јавних сервиса, агенција и Министарстава културе и дијаспоре, су у конструктивној и отвореној радној атмосфери пружили прилику својим колегама да се информишу о свим важним питањима везаним за њихов рад и пројекте. Изнета су такође и повратна мишљења колега из дијаспоре и свим значајнијим проблемима и питањима из ове сфере.

Први панел, Медији у дијаспори, садржаји, публика и специфичности је отворила Сузана Игњатовић, истраживањем Медија центра. Студијом су обухваћене две групе проблема: опште стање медија српске дијаспоре и специфичне потребе припадника расејања као конзумената. Најважнији аспект анализе односи се на то колико медији успевају да одговоре на потребе корисника, пре свега очување српског језика, традиције и културе, као и везу са матицом.
Кључни сажетак студије се своди се на закључак да између 70 и 80 одсто медија не остварује никакву сарадњу са другим медијима, било кроз размену садржаја, заједничко организовање догађаја, или заједничко коришћење ресурса. Медији дијаспоре имају далеко већу везу са медијима матице.

У панелима су излагали и модератор Слободан Јанковића из франкфуртских Вести, Влатко Војиновић – The Serbian Times, Аризона, Небојша Милосављевић (Чиоде) из Торонта (Канада) и Бранимир Нешић, из информативне службе Српске православне цркве.

Други панел - Како опстати: проблеми медија у дијаспори водио је модератор Зоран Секулић власник агенције Фонет, а панелисти су били Тамара Весна – Serbian TV, Чикаго, Ивана Ђорђевић – Новине - Торонто, Владан Јочић, Медиа Понт - Париз, Благоја Ристић – Serbian TV - Канада, Александар Вуксановић - Шпанија и Никола Живковић -Немачка. У дискусији која је уследила покренут је низ тема везаних за проблеме у текућем раду новинара у медијма.Трећи, завршни панел - Успешни медији у дијаспори, организациони и бизнис модели, . водио је Иван Цвејић, главни и одговорни уредник агенција Бета, а панелисти су били Александар Петров – Aмерикански Србобран САД, Мајк Милићевић – 747 радио, Канада и Нада Пестер – WDR - Немачка.