После више од две деценије Национални фолклорни ансамбл Србије „Коло“ одржао концерт у Скопљу. |
После више од две деценије Национални фолклорни ансамбл Србије „Коло“ одржао концерт у Скопљу. У салону Македонске опере и балета (МОБ), „Коло“ је поздрављено правим овацијама одушевљене публике. Захваљујући сарадњи са македонским државним насамблом народних песама и игара „Танец“, концерт „Кола“, ове године је уврштен у програм „Скопског лета“ на велико задовољство овдашње публике. Неопрезност организатора и домаћина је, међутим, поред изузетно лоше медијске припреме гостовања српског ансамбла, делимично окрњила комплетан угођај, „превидом“ и чињенице да је „Танец“, исте вечери када је гостовало „Коло“ у Скопљу, наступио на отварању балканског фолклорног фестивала у – Охриду. На програму скопског концерта „Кола“ биле су игре из многих крајева Србије. Запажена су била извођења игара са Старе планине, Ђурђевдански обичаји из Подгрмечја, Мађарски плес из Војводине, Свадбени обичаји из околине Гњилана са Космета, Овчарска надигравања из југоисточне Србије... У најави концерта, организатори „Скопског лета“ из Дирекције за културу и уметност, посебно је истакнута чињеница да су чланови ансамбла „Коло“, од оснивања далеке 1948. године досада, са више од пет хиљада концерата, наступајући пред око десет милиона гледалаца, на свим континентима, у најпрестижнијим дворанама светских центара у Њујорку, Лондону, Москви, Келну, Сиднеју...оставили неизбрисив културни траг Србије. Од оснивања 1948. године, па све до данас, ансамбл „Коло“ настоји да народну игру издигне на ниво високе уметничке интерпретације. Програми овог ансабла често предствљају модел сценског етно приказивања, уједињавањем осносвних вредности њихове традиоционалне културе. У раду увек полазе од аутентичног стваралаштва издвајајући оно што представља срж народне уметности. У стварању уметничког репертоара ансамбла „Коло“ увек учествују најеминентнији кореографи и композитори, као и многобројни стручни сарадници (етномузиколози, балетски уметници) који су изградили препознатљив уметнички стил. Ансамбл „Коло“ је гостовао на свим континентима. Одржао је више од пет хиљада концерата пред више од десет милиона људи и то у најпрестижнијим салама у свету попут Корнеги хола, у Њујорку, Бољшој театра у Москви, сиднејске Опере у Аустралији, Краљвског фестивалског хола у Лондону, Опере у Келну... У центру „Сава“, 28. јуна, после свечаног отварања, у првом панелу на скупу, који је био посвећен темама „Комуникација са дијаспором“, говорио је Дејан Растак из Б92, који је указао на занимљиве показатеље у вези коришћења савремених могућности комуникације, посебно њихових сајтова. На истој теми друго излагање је било посвећено интернет порталима, уз укључење из Лондона. Говорили су Вања Карас и Милош Стефановић, у вези интерактивних медија, као и демографским кретањима наше дијаспоре. У њиховим порукама и сагледавањима указано је и на искуство из Енглеске у погледу битних питања Срба на том делу Западне Европе. „Сирови“ статистички подаци су следећи: на 3,5 милиона Срба. 1100 новинара. 3,2 новинара сарадника. Финансирање на бази спонзорства. У САД 29, Француској 16, Канади и Немачкој 13, Аустрији 11, Великој Британији 9, док је у Шведској заступљено 6 медија. Са порастом коришћења интернета, штампани медији - опадају... Охрабрује стечени општи утисак да је овај тим министарства дијаспоре, састављен махом од младих људи, вољан да реално сагледа чињенично стање и одлучно, систематично и продуктивно приступи решавању значајних проблема. Слободни смо да, овом приликом, изнесемо утисак да је, коначно, ако не у потпуности превазиђена, а оно у доброј мери „премошћена“ баријера матица – дијаспора. И, то, свакако, говори у прилог горе констатованом. О улози и значају Српске православне цркве (СПЦ) у очувању српског идентитета у дијаспори говорио је Владика Шабачки Лаврентије, поздрављајући скуп у име Патријарха српског г. Павла. У дирљивом тону је протекао емотивни наступ Епископа СПЦ који је и сам истакао своја дугогодишња искуства из периода док је водио епархије у западној Европи и Аустралији. Епископ Лаврентије је и тамо много допринео очувању и штампању одређених рукописа, списа, умотворина... |