Тетово прославило титулу Звезде Штампа

29.05.2014 tetovo29. мај 2014.

Након осовојене 26. титуле навијачи Црвене звезде из Тетова, различитих генерација, пролавили су титулу некадашњег европског и светског првака на веома неуобичајен и искрен начин у граду испод Шар планине.

Они су у једном од ресторана направили један мали бастион у црвено-белом колориту. Шалови, дресови, заставе, пароле, балони, на крају и по која бакља употпуњавала је целокупни амбијент, а песма трајала је до касно у ноћ, - вољеном клубу.

Пролазници, који у чуду, који са осмехом на лицу, јер су момци знани заљубљеници у светског шампиона, знатижељници су упирали погледе у групу од око 40-ак момака, омалдине, деце...

Познато је да црвено-бели имају велику подршку навијача у Македонији, али су Тетовци показали посебан и искрени начин у емотивном смислу како си били уз клуб и у годинама када је било тешко.

29.05.2014 slavljeКако каже један од организатора свечаности Ивица Јовановски, бивши фудбалер Тетекса, било је тешко свих ових година.

- Заиста смо издржали све ове тешке године. Требало је бити јак, поднети све потешкоће. Милсим да се то одражава и сваком од нас појединачно на живот, сваког ког љубав према клубу носи. Заиста је било више фактора таквог резултата, али је гигант био озбиљно уздрман. Ево, сами начин како смо се организовали да пролавимо овај успех говори о нашој великој радости. Надамо се да је овом само корак ка враћању на стазама старе славе. Јер и песма вели: Нису нас сломиле ове тешке године, - каже Ивица, чији је се син Марко Јовановски сада први пут обрадовао титули Звезде. Подсећања ради, у децембру прошле године је на фестивалу у Тетову отпевао песму вољеном клубу, кога никог није оставио равнодушним. Након тога они су на позив клуба, били специјални гости у Београду на кошаркашком мечу против Макабија.

Звездином успеху се радовао и Саша Марковић из Тетова, који каже да се посебно радује овако великом одзиву свих звездаша из тог града.

29.05.2014 u glas- Ми старији памтимо велике успехе нашег клуба, последњи подвиг који памтим јесте онај против Роме у Београду, и када погледам уназад видим да је доста прошло од тада. Сви верујемо у нову Звезду, јасан је Марковић

Посебан специјалитет вечери дао је Дарко Обадић који је својим говором, дотакао срца многих присутних јер је обухватио једну целину у историјату и прегалаштву црвено-белог тима са Топчидерског брда.

-Ја се лично не сећам трена од када у мом животу волим Црвену звезду. Као што се не сећам ни свог првог корака, мог првог избора, исто као што се не сећам ни како смо почели да дишемо, једемо, и волимо наше најближе, зато што је наша Звезда линија живота. „Небитна, врло битна ствар у којој смо се одмах заљубили“, - зборио је течно, Дарко, а већ је био прекидан, песмом из чијих се речи то претапа неки већ познати стих, па наставак, „Нек звона звоне, за шампионе, дај ми снаге и храбрости, што не може нико можеш ти“.

-Са овим постаје сувишно питање, зашто Звезда?

Ми не навијамо за Звезду, из штоса, моде, или интереса, ми навијамо за Звезду зато што је волимо, јер је она наша најважнија друга ствар у животу.

Зато што је болест, којој нема лека.

Зато што након сваког пораза, ударца, неправде, елиминације, љубав у инат свему, постаје још јача, већа, осећајнија.

29.05.2014 poslasticaУ животу некад си горе, некад доле.

Ствар је у томе кад будемо доле да постанемо још јачи. Овако масовно, оригинално, фантастично и фанатично. А то може да покаже само онај чија крв је црвено-бела. Никад није било теже. Али, никад није било ни дивнијих примера, разлога, докле може да се помере границе,линије посвећености клубу.

И овде сада, може се видети шта значи Звезда.

Очеви и синови, деке, и унуци, сви заједно на једном месту, води их једна мисао: Звезда је шампион! Људи различитог порекла, нације, мишљења, карактера, циљева и потреба. Али сви са заједничком искром у очима. Да се препозна радост и туга, када се Звездино име помене. Овде су људи који памте Џају. Сећају се и имена као што је Карл Цајз, Панатенаикос, Дуцу и Моку, пенале с Реалом, финале с Борусијом, Пижона и Бајерн, Интер и Барсу. Знају Пиксија и Реал, маглу с Миланом, тренутак кад се небо заиста остворило и стадион експлодирао. Робија, Деју, Дарка...и наравно Токио и Бари! Само пет секунди, за комшију малог: Неко се сећа Барија, а неко Фљамуртарија.

Памтимо Кајзерслаутерн и Барсу, Рому, али и Стразбур, Бордо, Севојно. Џајино хапшење, Милијашев офсајд. Системско рушење и уништавање клуба.

Кажу, били смо европски шампиони. Ми нисмо били, ми (је)смо европски шампиони у друштву привилегованих са изабраним екипама који су подигли „Ушка“ - Пехар Европског шампиона. Надам се да сада полако твари долазе на своје и да ова титула је почетак једне нове Звезде, са којом ће да се радујемо у периоду који следи, да смо живи и здрави, а да ово весеље постане традиција. Да смо живи и здрави. Звезда ми је све! Завршио је Обадић натеравши неког од присутних да сузу пусти.