04. јануар 2014.

Пораст изражених резерви грађана Македоније према будућим евроинтеграцијама, “тапкањем у месту” на том путу, из дана у дан све је очитије званично је оцењено у Скопљу. 

У још једној потрошеној години изгубљене наде за старетшки прокламовано приближавање евроатланским интеграцијама, код заморених грађана Македоније знатно је порастао проценат резевисаности чак и отвореног евроскептицизма, потврдио је вицепремијер Владе у Скопљу задужен за европска питања – Фатмир Бесими.

Истовремено са тим првим овогодишњим политички очекиваним оценама разлога такве резигнације „под уценама и блокадама“, како је констатовано у провладиним медијима у Скопљу, „Македонци су се уморили од чекања“, не јењава и устаљени талас сталног пораста броја захтева за стицање држављанства суседне Бугарске, како би се посредно досегло нешто од благодати земаља развијене Европске уније (ЕУ).

Бесими је признао да све већи број грађана ове земље више не види македонску будућност у ЕУ. Јер, док је до пре само неколико година између 80 и 90 одсто грађана ове земље здушно подржавало политику прикључивања Унији, Бесими је сада само потврдио да остаје већина за тај курс и да ове године жестоким темпом, активнијом политиком, оснаженим контактима са грађанима и невладиним сектором - објашњењем користи од ИПА фондова ЕУ, ваља поправити ту озбиљно нарушену слику. Објаснио је да Македонија остаје посвећена реформским процесима који треба да се испуне, уз отклањање примедби наведених у извештају ЕК, без обазирања на чињеницу што ће у првом полугођу ове године ЕУ председавати – Грчка, са којом траје маратонски спор око изналажења неопходног компромиса о службеној употреби имена државе Македонија.

Паралалено са тим суморним „европским чињеницама“, са 1. јануаром „визирана“ је и слобода радног ангажмана грађана Румуније и Бугарске у још девет земаља ЕУ, укидањем привремених ограничења за прилив миграната из тих држава. У Великој Британији и још неким европским земљама развијеног запада, одмах је објављена алармантна забринутост због тог “отварања”, уз сумње за нарастање проблема на “свом (пре)отвареном тржишту.”...где је већ више од 100.000 Балканаца из ових земаља. Међу њима је међутим и добар део суседа са двојним држављанством.

Упркос чињеници да прецизних података о броју грађана Македоније са регулисаним  двојним држављанством Бугарске, преко којег се “отвара прозор” за егзистенцијално досезања посла у земљама ЕУ, евидентно је да превасходно економски разлози држе у актуелности устатени талас пораста захтева за добијање пасоша Бугарске. Према званично непотврђеним подацима више од 150.000 грађана Македоније већ је регулисало двојно бугарско држављанство. Само у минулој години око 22.000 Македонаца је по папирима регулисало и резервну припадност држави Бугарској. О томе су објављене и неки подаци у бугарским, али и медијима Велике Британије... Та бројка о “годишњем просеку”, како се сазнаје, и није каракетристична, имајући у ввиду неке податке из претходних година, у условима знатно либералнијих услова за стицање бугарског држављанства – за Македионце “са бугарским коренима”. По описима дела медија у Софији, убрзаним процесом у процедури регулисања двојног држављнства, чак по 500 Македонаца седмично добија пасош Бугарске и шансу за трагање за послом у земљама ЕУ...

Једна од занимљивих каракетристика која осликава садашњу ситуацију на овдашњем “тржишту богате радне понуде”, очитује се и у огласима свих домаћих фирми посредника за упошљавање у земљама ЕУ са захтевима искључиве обавезе поседовања бугарског пасоша. Но, није мали број грађана Македоније који су већ регулисали бугарско држављанство, или су “на чекању”, (уз потврду “бугарских корена”), пасоша суседне државе – “за сваки случај, за не дај Боже“...

Уставно право

- Формално ми не можемо да спречимо тај процес јер према Уставу двојно држављанство је дозвољено. ЕУ има минимум осам пута виши стандард од земаља у региону, па само убрзањем евроинтеграција моћи ћемо да променимо нешто од тога, оценио је вицепример Владе Македоније Фатмир Бесими несмањени талас захтева за стицање држављанства суседне Бугарске.

Писмо Венизелосу

У погледу грчког председава у првом полугођу 2014. Бесими сматра да треба наставити са изврашавањем обавеза у погледу онога што зависи од нас”, а то су реформе, као главни аргумент Скопља.

Вицепремијер је најавио да ће писмом грчком шефу дипломатије Евангелосу Ванизелосу пожелети успешан рад током председавања ЕУ.  У том периоду како је рекао не треба очекивати неке разлике од других земаља председавајућих. Но, у својству земље кандидата за чланство у ЕУ, очекују се позиви за Министарске скупове који ће бити организовани у периоду грчког председавања Унијом.