08. септембар 2013.

Реафирмација пројекта „Природне Албаније“ са старим основама великоалбанских циљева од пре једног века, јасно се препознаје на свим подручјима те зацртане целине, укључујући и оне у Македонији.

На терену западне Македоније, где локалну власт држе кадрови албанских странака, како наводе Вечерње новости, албанизација је видљива буквално на сваком кораку. То осликавање албанске превласти у животу, на локалу, како објашњавају неки од македонских горштака из тог дела земље, очито је по оној народној - чије је стадо његова и ливада.

„Оверавање ратног плена Албанаца“ после конфликта 2001. са регуларним снагама Владе у Скопљу, окончаног Оквирним споразумом о миру, потписаним под снажним дипломатским притисцима Запада, унето је у уставну грађу. Тако је „охридским споразумом“ и уставним променама, како је то за Новости оценио професор скопског Американ колеџа, професор др Стево Пендаровски, у Македонији направљена бинационална држава у „којој је неспорно да се Македонци и Албанци међусобно удаљавају“. Но, распад Македоније, како сматра Пендаровски, бивши саветник за безбедност двојице председника ове земље, Бориса Трајковског и Бранка Црвенковског, „није могућ без подршке регионалне албанске дијаспоре“ (Косово, Албанија) али превашодно и „без одобрења САД“. На терену, на подручјима под локалном влашћу албанских кадрова видљиви су јасни елементи из основа за прогнозу нашег саговорника, да ће се „готово сигурно наставити постепено слабљење унутрашње кохезије земље“, засада без промена граница.

Аљи Ахмети који је ратне 2001. у Македонији предводио побуњене Албанце у паравојним групацијама такозване Ослободилачке националне армије (ОНА), јужног крила терористичке тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК), 22. марта те године репортеру „Њусвика“ је изјавио: „Борба коју смо почели је са јединим циљем - да одстранимо словенске снаге са територије која је традиционално албанска“. 

Ахмети је сада миротворни лидер владајуће Демократске уније интеграција (ДУИ), која практично држи пресудне полуге коалиционе власти са македонском ВМРО-ДПМНЕ, лидера и премијера Николе Груевског. У албанском политичком блоку, и садашњи челник опозиционе Демократске партије Албанаца, Мендух Тачи, 16. марта 2001. за „Њујорк тајмс“ је изјавио да „Албанци почињу оружану борбу због ослобађања њихових територија“. 

На прослави века независности Албаније, лане је у Скопљу упућена врло јасна порука - Скопље је центар Косовског вилајета! Без икаквог државног обележја Македоније, без присуства било којег македонског државног, или политичког представника, усред Скопља, на тој прослави истакнута су отворена великоалбанска стремљења. Промовисање „територијалног уједињења свих Албанаца у оквирима ЕУ“, извели су Саљи Бериша из Тиране, Хашим Тачи из Приштине и домаћин - Аљи Ахмети, уз клицање „свог народа“ - „УЧК“, „Етничка Албанија“, „Косово“... 

У свим јавним наступима и контактима Ахмети одавно практикује искључиво обраћање на албанском језику, често и без превода. То је пракса коју следе албанске вође на свим новима. На недавној свечаности поводом постављања камена темељца прве средње школе у општини Сарај на северозападној периферији Скопља (где ће на албанском учити око 700 искључиво албанских средњошколца) први човек у Влади задужен за спровођење у дело одредаба Оквирног споразума, Муса Џафери, на пример, говорио је само албански. Присутне Македонце, укључујући и ресорног министра образовања Спиру Ристовског и скопског градоначелника Коцета Трајановског потпуно је игнорисао. Нису били удостојени чак ни преводом на македонски. 

Садашњи градоначелник Тетова, дојучерашњи вицепремијер задужена за евроинтеграције, Теута Арифи, попут својих колега који столују у општинама у Гостивару, Кичеву, Дебру, Струги... заводи и кадровску отворену албанизацију. Уместо Македонаца на директорске функције у граду подно Шарпланине постављени су искључиво Албанци. Све то је пропраћено постављањем албанских застава на и испред тих институција и установа. 

У општем процесу изражене албанизације на западу Македоније, видљиво је и агресивно инсталирање искључиво албанских назива топонима. Тако је и Шар-планина означена само на албанском језику, а и познати скијашки центар на њеном локалитету Попова шапка, сада је преименован као Кодра е Дијелит, што у албанском преводу значи Сунчана долина.

Успут се срећу ознаке планинских села - Селлце, Ллаце, а и сама тврђава са археолошким локалитетом као споменик културе изнад Тетова - Кале, сада је - Калаја, без ознаке ни путоказа на македонском језику. У општини Тетово „надлежни“ најављују постављање нових, тројезичних табли, на албанском, македонском и енглеском. Зашто и на енглеском, то баш и не знају да објасне. Шарпланинско место Шипковица, где је ратне 2001. био штаб вође ОНА Ахметија, сада је Шикој. Село Вејце је преименовано у Вис, Раковец у Ракој, Порој у Прој, Бањиче је Баниште, Фалише је Фалиш...

Учестало се мењају и називи школа и вртића у свим општинама где власт држе албанске странке, укључујући и скопску комуну Чаир.

Електронски портали тих општина западне Македоније где је локална власт у рукама кадрова албанских странака, доступни су само на - албанском језику. Када су недавно неки скопски новинари замерили што сајт општине Дебар нема македонски превод, а и сама електронска адреса је само на албанском, градоначелник те пограничне комуне на крајњем западу Македоније Ружди Љата је лаконски и спокојно врло кратко одговорио „па, ово је албанска општина.“ 

Статистичка ујдурма

Због македонско-албанског политичког несугласја дуго припремани попис становништва 2011. године пропао је у самој завршници. Нови попис се више и не спомиње.

Зато су и даље на снази резултати пописа из 2002. када је регистровано да у Македонији живи 2.022.547 житеља. Од тога су 64,18 одсто Македонци и 25,17 процената Албанци. Међународни посматрачи су тада запазили да су пописивана и лица без држављанства и без докумената, укључујући и оне који су дуго у иностранству. У медијским оценама је закључено да би „демографско освајање Македоније, засновано на енормном албанском наталитету, очигледно требало да се убрза и математичким статистичким ујдурмама“.

Или албански или...

Овогодишње 52. издање међународне манифестације „Струшке вечери поезије“ је било у сенци политичке уцене и претње градоначелника Зијадина Селе да догодине неће дозволити одржавање скупа уколико се „сада не говори и песме не читају и на албанском језику.“ - Основаност захтева који сам упутио је у реалности. Затражио сам да се манифестација, поред македонског и енглеског, води и на албанском језику пошто у Струги живи 60 одсто албанског становништва. То није испоштовано. Уколико догодине не пронађемо решење, можда ћемо спречити организацију ове манифестације, - изјавио је Села, кадар опозиционе Демократске партије Албанаца (ДПА) у Македонији.