24. septembar 2012.

У настојању превазилажења кризних изазова у земљи руководство грчког пристаништа у Солуну најавило је отпочињање тромесечнуе промотивне кампање о могућностима додатних потенцијала за привлачење пословних парнера из региона пре свега из балканског оружења – из Србије, Македоније, Бугарске, Црне Горе.

Како је најављено, кампањом се стреми очувању задовољавајућег промета роба преко сулунског пристаништа из Србије и Македоније, али истовремено и повећању испорука терета из суседне Бугарске и компанија са југа Србије.

Директор пристаништа у Солуну, Стелиос Ангелудис је истакао позитивне пословне резултате луке и у сектору привлачења туристичких бродова. Проток путника преко солунске луке, како је рекао, повећан је за 10 одсто, док се у наредној години планира израженији раст.

У протеклом делу године преко пристаништа у Солуну прошло је више од 8,4 милиона тона робе, што је за 24,01 одсто више него лане.

Упркос сталним трагањима за алтернативним правцима, у време честих блокада и штрајкова у Грчкој, за транспорт и отпрему у извозу, или прихват роба у увозу, руководства компанија у Македонији и Србији суочавају се са чињеницом да по много чему, за велики део роба, са економског ааспекта, солунске пристаниште нема праве замене.

Отуда су, како истичу привредници, уз поменуту промоцију нових могућности луке, додатно актуелне и понуде за учешће у делу приватизације пристаништа у Солуну. Берзански пакет акција који ће бити понуђен на продају тежак је око 24 милиона евра. Купцу то омогућује место у одбору директора компаније за управљање пристаништем, али без већег утицаја на одлучивање. Продајом 24 одсто капитала у пристаништу приватни удео би се увећао на 49 процената, док већински пакет остаје у власништву грчке држав.

Независно од већ хроничног државно-политичког спорења и маратонског преговарања за превазилажење несугласја на релацији Скопље – Атина, због употребе имена Македонија, у руководству солунског пристаништа држе отворене позиве компанијама у суседству, укључујући и „скопске", да „луку сматрају као своју", јер је то „најбоље решење за транспорт роба „ваше земље". Инсистира се на договорном превазилажењу проблема са железницом, царинама, „све у служби обостраног интереса за олакшање бизниса". Најављљују се нове инвестиције у луци у висни од око 250 милиона евра и додатни лучки попусти у транспорту терета из земаља у суседству.

Солунско пристаниште остаје главни излаз на море у транспорту роба из и за Македонију, посебно челика, фероникла, пшенице, цемента, кокса... Обим транспорта осликава податак да је до грчке кризе, само у 2008. чак 70 одсто превезених роба био везан за компаније у Македонији, у увозу или извозу. Лане је тај обим достигао 43 одсто промета.

Солун (не)заобилазан

Председник Привремне Коморе Македоније Бранко Азески сматра да Солунско пристаниште тренутно нема алтернативе. Македонска пословна заједница ће зато наставити разговоре са јужним суседима све док се не отворе инфраструктурне могућноси за друге варијанте транспорта, а тиме и конкурентности производа овдашњих компанија.

- Било је досада много активности за изналажење алтернативних морских пристаништа. Но, неподељено је мишљење да у овом тренутку Солунска лука нема озбиљне алтернативе. Алтернативна пристаништа носе додатне трошкове, лоша је инфраструктура до њих, а није добар ни улаз и могућност пријема већих бродова, изјавио је Азески.