09. јун 2012.

У изборном вакуму у Грчкој, одужени спор са Скопљем због несугласја око употребе имена Македонија потиснут је „на чекање", али, индиректну умешаност у могуће солуције решења испољила је и званична Софија, опоменом да за Бугарску није прихватљив модел географске одреднице за државу у источном суседству.

Бугарска не прихвата име Македоније са географском одредницом, јер би, како је изјавио премијер Владе у Соифији, Бојко Борисов, евентуално име Северна Македонија могло представљати предуслов за територијалне претензије и могућност да Македонци једнога дана кажу да је, на пример, и Благоевград македонски.

- Предлози као Северна Македонија, за нас су апсолутно неприхватљиви, јер са географске тачке гледишта и делови Бугарске су укључени у ово име, а то може бити предуслов за територијалне претензије према Бугарској, изјавио је Борисов.

Судећи према брзим „узвратним" оценама дела стручњака и аналитичара у Скопљу, али без реаговања званичника, очито је да овакав званичан став Софије и не представља никакво изненађење.

Тако је на пример, директор Института Еуро-Балкан, професор Јован Донев приметио да чак и у случају позитивног решења спора са Грчком, „ми ћемо „нагазити" Бугарску". Он самтра да ни један од македонских суседа „у овом тренутку не жели решење питања имена".

- Ако Македонија промени име и устав, то ће по аутоматизму повући и промену имена језика, нације, историје и културе. Само наивна деца могу да поверују да се након промене имена државе ништа неће десити, изричит је Донев.

Изјава бугарског премијера Борисова лиферована је са једне локалне бугарске телевизије, само неколико дана после „сигнала" из Собрања (скупштине) Македоније, где је опозициони посланик, и бивши спикер парламента Тито Петковски рекао да је за њега - у спору са Грчком, прихватљиво име са географском одредницом, рецимо - Северна Македонија.

Сличне оцене је износио и бивши македонски премијер Љупчо Георгијевски, (поред македонског, поседује и бугарско држављанство), који чак сматра да је пропуштена велика шанса решење спора са Грчком понудом медијатора УН, америчког амбасадора Метјуа Нимица – Севрна Македонија.

Због нерешеног спора са Грчком, који траје пуне две деценије, Македонији су блокирани путеви према стратешки прокламованим евроатланским интеграцијама. После грчке блокаде пријема Скопља у НАТО, на самиту Алијансе најпре у Букурешту, па потом и Чикагу, Македонија, упркос статусу земље кандидата за чланство у ЕУ, још од 2005. из Брисела чека на почетак приступних преговора. Предуслов је, међутим претходно решење спора о имену земље са Грчком.

За прекид преговора

Упркос резигнацији због блокаде Македоније на евратланском путу, под снажним притиасцима Запада за неминовност решења спора о имену са Грчком, званичници у Скопљу остају на ставу да се пут изласка из неповољне ситуације мора наћи наставком преговора под покривитељством УН.

Но, у условима најновијих сигнала сада из Софије, на које нико од представника власти у Скопљу није реаговао, део предлога стручне јавности све израженије сугерише да је за Македонију најбоље да прекине преговоре са Грчком и у потпуности се посвети реформским процесима, као ефикасном стимулансу прикључка евроатланским институцијама.