19. децембар 2011.

Представници нациналних мањина у Албанији најављују заједничко подношење тужбе Европском суду за људска права у Стразбуру због оспорених могућности слободног изјашњавања на попису становништва у тој земљи и Одлуке Уставног суда у Тирани по којој је вођење националности у матичној евиденцији – неуставно.

На округлом столу одржаном у Корчи представници националних мањина у Албанији изнели су аргументоване ставове против „несхватљиве, недомократске и неодрживе одлуке Уставног суда" и доказе разлога бојкота „неуспешног пописа становништва".

Учесници трибине из редова заједнице Македонаца, Влаха, Грка, Рома и Египћана, попис су оценили као - неуспешен, чиме се и објашњава бојкот те статистичке операције од великог процента свих мањина у земљи онемогућених да слободном вољом искажу своју етничку припадност.

Едмонд Темелко, председник странке Македонаца у Албанији и градоначелник општине Пустец, (Македонска алијанса за европске интеграције), у области Мала Преспа, на крајњем југоистоку земље, посебно је истакао примере дискриминаторског односа власти у Тирани. Врхунац таквог односа, како је рекао, представља условљавање изјашњавања на попису ускраћивањем могућности слободног изражавања етничке припадности.

- Македонци који живе на подрчју Мале Преспе сада не могу да се изјасне као - Македонци, а ми тражимо дозвољавање тог права од албанских власти за све Македонце у Албанији. И Грци који су признати у јужном делу Албаније, одлуком Уставног суда сада неће моћи да се изјасне као - Грци. То важи и за Србе и Црногорце, а за остале који уопште нису ни признати као мањина и да не говоримо. Како је могуће да се у демократији дешавају овакве ствари, упитао је Темелко.

Он је подсетио да је и за време комунистичког режима у Албанији право на уписану националну припадност било дозвољено. Тадашњом законском регулативомм каже, било је омогућено уписивање националне припадности сваког становника у личним документима.

Вангел Дуле, из Странке људских права грчке мањине у Албанији, оштро је реаговао на условљавања власти из Тиране, али и однос представника међународне заједнице на последњем попису становништва. Изнео је незадовољство Грка због чињенице да су представници међународне заједнице „остали глуви" на бројне апеле мањина за дијалог, сарадњу и комуникацоију.

Странка Македонаца на Космету

Председник Савеза Македонаца муслиманске вероисповести, Исмаил Бојда изјавио је у Скопљу да су у току припреме за формирање странке „Демократска партија Македонаца" на Космету.

Бојда је изјавио да очекује да ће стрнка исламизираних Македонаца на Космету бити регистрована првих дана јануара идуће године. Убеђен је да регистрација ове странке неће представљати никакакв проблем за власти у Приштини, имајући у виду чињеницу да је то омогућено бројчано знатно мањим националним заједницама.

„Косово је признало партију хрватске мањине са 400, Црногораца са 550 људи, па нема разлога да не признају и Македонце којих на Косову има преко три хиљаде", рекао је Бојда.

Уколико буде регистрована, како је најавио, партија исламизираних Македонаца на Космету први тест објективних капацитета имаће већ у априлу идуће године када би трабло да буду организовани парламентарни избори.

Бојда рачуна да са странком у оснивању – „по аутоматизму можемо да добијемо од једног до десет места у косовском парламенту".

Најавио је да ће руководство „Демократске партије Македонаца" на Косову захтевати од матичне државе измену закона о држављанству. Иницираће се захтев Собрању (скупштини) Македоније за законску измену којом би се Македонцима који живе изван матичне државе обезбедило загарантовано право на држављанство на основу порекла.