22. август 2011.

Он је навео да Ђукановићу такав статус, у неком смислу, омогућава и функција шефа најјаче партије у Црној Гори, а можда још више вокација владајућих партија да се добровољно и инфериорно потчињавају врховном ауторитету. „То није добро за земљу, чак и када се не би радило о тако оспораваној особи као што је Ђукановић, за кога се, нажалост, у земљи, а нарочито у иностранству, везује мафијашки имиџ земље", казао је Лекић „Вијестима".

Он не жели да верује да је актуелни премијер Игор Лукшић „само послушник шефа Демократске партије социјалиста". „Не желим да верујем да се деловање премијера Лукшића своди на улогу шефа Ђукановићевог кабинета. Његов однос према шефу партије и коалиционом партнеру ће и определити формат Лукшићеве појаве", оценио је Лекић.

Он сматра да ће бити занимљиво пратити позицију Лукшића у вези с преговорима са опозицијом о изборном и закону о опжтем образовању. „Било би поражавајуће да се премијер, иначе јаких уставних компетенција, повуче у својим иницијативама, пред утицајима коалиционог партнера или председника своје партије", казао је Лекић.

Према његовим речима, Лукшић је остварио неколико значајних међународних продора, а приметно је да је предмет оспоравања, па и неукусних опаски, од стране коалиционог партнера.

„То се видело у случају рушења цркве на Светом Стефану, поводом аранжмана са А2А, па и сада поводом тражења компромиса око изборног закона", навео је Лекић.

Упитан како коментарише размимоилажења између Ђукановића, с једне, и Светозара Маровића и Филипа Вујановића, с друге стране, он је казао да сматра да у тим односима нема ничег суштински новог.

„Ако се видљиво издиференцира нека личност која не жели да буде дио пирамиде послушних главном шефу, посве аутономна, јавно препознатљива особа, обратићу пажњу", навео је Лекић.