|
 02. август 2010.
Српска православна црква и њени верници славе Светог Илију. Присутан је у Старом и Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанком нове вере и новим Христовим доласком. Илиндан је слава српских ваздухопловаца и национални празник македонског народа.
Празник старозаветног пророка и новозаветног светитеља Илије кога све хришћанске цркве везују за прошлост и будућност хришћанске цркве и спасења човечанства, српска православна црква и њени верници обележавају 2. августа.
Свети Илија, веома поштован у православљу као строг и непоколебљив проповедник етичких вредности, присутан је у Старом и у Новом завету као пророк чије је особине преузело хришћанство доводећи га у везу са настанаком нове вере и новим Христовим доласком.
Према предању свети Илија је био међу пророцима који су се на Тавору поклонили Исусу Христу на дан Преображења Господњег, када се јавио својим ученицима са поукама нове вере, па се зато лик Светог Илије слика на преображенским празничним иконама.
Свети Илија је присутан и у визији светог Јована Богослова у којој се његова улога везује за будућност хришћанске цркве и други долазак на земљу Христа Спаситеља - ново преображење коме се нада и у који верује хришћански свет.
Преображење човечанства
Према књизи Откривења Јовановог, други долазак Христов најавиће Илија са старозаветним пророком Енохом и њиховим страдањем треба да почне ново преображење човечанства.
Верује се да Свети Илија није умро већ да се жив, пламеним кочијама, вазнео на небо па се та сцена слика на празничким илинданским иконама.
Позната је и сцена са Светим Илијом у пећини, у коју се склонио од охолог цара Ахава, а гавран му доноси храну.
Према предању, Илија Тесвићанин рођен је у Тесвиту у Израиљу у 9. веку пре Христа (816. године). Био је жртва прогона цара Ахава који је под утицајем своје жене Језавеље напустио Мојсијеву веру и "славио туђе богове".
Српски народ многе природне појаве приписује Светом Илији којем је преласком у хришћанство приписао и особине свог старог бога Перуна, који је управљао муњама и громовима.
Према народном веровању и традицији, Свети Илија се вози у ватреним колима која вуку четири коња, из чијих ноздрва избија пламен, а грмљавина је тутњава његових кола којима се вози по небу и облацима.
Свети Илија Громовник, како га још зову у народу, пада у најсушније и најтоплије доба године, а обичај је да се на његов празник не ради у пољу - да се не би навукао гнев светитеља.
Слава
Свети Илија је у Србији слава ваздухопловаца, обнародована указом из 1924. године. Са пропашћу краљевине Југославије прекинута је ова традиција ваздухопловаца, али је обновљена 1992. године. Прослава славе српских ваздухопловаца данас је уприличена на аеродрому Лађевци код Краљева.
Национални празник Македонаца
Илиндан је национални празник македонског народа. На Светог Илију 2. августа 1903. у Крушеву је у народном оружаном устанку против отоманских завојевача извојевана прва слободна Крушевска Република. На Илиндан 2. августа 1944. код манастира Свети Прохор Пчињски, на југу Србије, Првим заседањем АСНОМ-а постављени су темељи државности Републике Македоније чиме су остварени вековни циљеви македонског народа за извојевање националне и социјалне слободе.
Илиндан се данас обележава широм Македоније и у дијаспори и расејљњу македонског народа. Централне прославе су организоване у Крушеву и Меморијалном комплексу АСНОМ-а у месту Пелинце на граници са Србијом. |
