12. јул 2010.

Дијана Петрова (18) из Скопља, чланица Спортског клуба „Стрелац", четворострука је првакиња Македоније у стрељаштву ваздушним пиштољем, са испуњеном нормом за наступ на првој светској јуниорској Олимпијади која ће се од 14. до 26. августа одржати у Сингапуру.
У предаху пред путовања и такмичења која је очекују овог лета, Дијана нам је причала о својим спортским почецима, резултатима које постиже, као и о свом српском пореклу.
Ова већ успешна спортискиња, млада дама, која као да јури да прескочи тинејџерски период, ученица је треће године Економске школе Васил Антевски Дрен у Скопљу. Стрељаштвом се бави само четири године. Каже да је све почело - случајно на школском такмичењу, где је њен таленат препознао садашњи тренер. Собзиром да је на самом старту, на прва два школска такмичења освојила прво место, јавио се подстрек и овај спорт јој се учинио изазовним. Један период пуцала је и пушком и пиштољем, а затим се определила само за ваздушни пиштољ. И, упркос у врло тешким условима, данас постиже натпросечне резултате.
„У последње време, пред предстојеће иностране наступе, тренирам са прослављеним македонским стрелцем Бранимиром Јовановским на приватном стрелишту. Иначе услови у којима сам тренирала до пре неколико месеци у сали „Партизан" у скопском насељу Карпош, били су ужасни и то је требало издржати. Собзиром на услове, ја сам презадовољна постигнутим резултатима, каже Дијана."Пуцам са пиштоњем старим 12 година, у папирне мете, а на такмичењима се пуца у електронске мете. Углавном се сами финансирамо, уз симболичну помоћ Агенције за младе и спорт, а ових дана проводим на стрелишту и по 4 сата дневно."
Истиче да јој је узор прослављена српска олимпијска победница Јасна Шекарић, и драго јој је што се све већи број жена бави стрељштвом.
„Јасна Шекарић је мој идол. Имала сам срећу да је недавно упознам у Америци на светском купу. Пратила сам је годинама. Она је једна дивна жена, спортисткиња за узор. Заиста је прекрсно када растеш и пратећи резултате и живот идола, желиш да оствариш домете за узора," истиче најбољи македонски јуниорски стрелац .
Другови су је, каже, на почетку чудно гледали, али дечко и породица су јој највећа подршка. Непроцињива је важност сигурности и осећаја када се врати кући, без разлике да ли је имала успешан наступ или не, да зна да су њени најближи ту да је загрле да је подрже.
„Тата је поносан на мене и не жали што нема сина, а мама и родбина у Прокупљу верује у мене и здушно навија. Мама је из Прокупља и ја сам рођена у Србији. Од малена код куће са мамом причам на српском језику. Неко каже да се језик учи у школи, али ја мислим да који желе да науче језик, могу да га науче и у породици. Ја са мојом мајком причам српски, са свима осталима македонски и то је једно богатство више за мене," каже Дијана, са којом смо разговарали, практично између два путовања.
Само што се вратила из Београда где је учествовала на Светском купу, а већ је спремна за такмичење у Новом Саду. Пре Олимпијаде каже да је очекује и Светско јуниорско првенство у Минхену.
„Сви смо требали да испунимо одређену норму да би се квалификовали за Олимпијаду. Ја сам била у Америци у војној бази Форд Бенинг, где је на такмичењу било потребно да испуцам 355 кругова. Погодила сам 365 кругова, чиме сам испунила норму и аутоматски обезбедила пролаз и за велику Олимпијаду која ће се одржати у Лондону 2012. године.
Уз жељу да крајем августа из Сингапура донесе и олимписку медаљу, Дијана
очекује и већу подршку државе – не само за себе, већ свим талентованим македонским спортистима, а добри резултати и рекорди, тврди - неће изостати.