|
 24. јун 2010.
Патријарх српски Иринеј, због погрешног превода дела обраћања шефа мисије ЕУ на Косову и Метохији Питера Фејта пред Европским парламентом, у којем се говори о односу СПЦ према питању Космета, изразио је дубоку забринутост и затражио извињење канцеларије ЕУ у Београду због те грубе грешке.
Патријарх је упутио писмо шефу мисије ЕУ у Србији Питеру Соренсену изразивши истовремено "крајње разочарање" због садржаја Фејтовог погледа на ситуацију у јужној српској покрајини.
"У једном делу обраћања у уторак, у Европском парламенту Фејт позитивно оцењује да је 'транзиција СПЦ према умеренијем приступу на Косову, такође, још један позитиван помак'", наведено је у писму патријарха.
У њему се додаје да та реченица у српском преводу дистрибуираном из мисије ЕУ у Београду гласи: "Транзиција СПЦ према умеренијем приступу по питању Косова је такође још један позитиван помак".
Разлика између "умеренијег приступа на Косову" и "умеренијег приступа по питању Косова" веома је велика и представља грубу грешку за коју је патријарх српски Иринеј тражио јавну исправку и извињење од стране канцеларије ЕУ, наводи се у писму патријарха и Синода СПЦ.
У саопштењу се указује да је став СПЦ о статусу јужне српске покрајине јасан и да Црква нити мења нити намерава да мења свој став о питању које је јасно регулисано Уставом Србије и вољом грађана наше земље.
"То је став да су Косово и Метохија саставни део Србије и да је самопроглашена независност ове покрајине од стране косовских Албанаца и једног дела међународне заједнице нелегалан чин који је у супротности са међународним правом", наведено је у писму у коме се критикују ставови појединих медија који, "говоре о 'омекашавању става СПЦ".
То исто, додаје се, чине и поједине псеудозилотске групе које покушавају да скрену пажњу са стварних црквено-канонских разлога за разрешење сада умировљеног Епископа рашко-призренског Артемија и протуре тезу о наводној политичкој мотивисаности те одлуке.
Такве тезе, додаје се у писму, немају никакве везе са стварношћу и имају за циљ да намерно нанесу штету јединству и угледу наше цркве злоупотребљавајући страдање наших светиња и народа на Косову и Метохији.
За СПЦ питање Косова и Метохије није питање обичног дела Србије, или једне епархије, или, пак, једног епископа, већ питање "васцеле светосавске цркве" пошто се на том простору, између осталог, налази и манастир Пећка патријаршија као њен духовни центар и реч је и о најсветијој српској земљи.
СПЦ за мирно решавање проблема
"Решавање питања опстанка нашег народа и светиња на Косову и Метохији не може бити монопол једног човека или једне групе људи, било у цркви или у држави, већ је реч о општецрквеном, општенационалном питању од кога зависи очување духовног, културног и националног идентитета нашег верног народа које је запечаћено", каже се у писму.
 Патријарх је најавио да ће зато убудуће све одлуке везане за горућа питања на Косову и Метохији бити доношена у пуној координацији саборних тела и подручне епархије, а у складу са Уставом Србије и међународним конвенцијама, првенствено са Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН.
Српска православна црква остаје дубоко опредељена да се сви постојећи проблеми на Косову и Меотхији решавају мирним путем, уз пуно поштовање верског, етничког и културног идентитета свих грађана покрајине, каже се у писму.
Патријарх и синод су изразили разочарање и зато што Фејт у обраћању пред Парламентом ЕУ ниједном речју није поменуо неопходност повратка преко 200.000 прогнаних Срба и неалбанаца, реституцију одузете црквене и друге имовине, проблеме у остваривању имовинских права повратника, недостатак основних људских права и слобода, заштиту од етничке дискриминације и потребу веће безбедности, посебно светиња СПЦ и повратника.
Посебно се указује на оружани напад на повратнике у селу Жачу, који су и даље у свакодневној животној опасности. Таква небрига и озбиљни пропусти изазивају озбиљну забринутост и доводе у питање поверење у искрене намере Мисије ЕУ на тим просторима, истиче се у писму.
"Зато црква очекује од Европског парламента да инсистира да Мисија Европске уније на Косову и Метохији, у наредном периоду, посебну пажњу посвети овим кључним питањима од којих зависи морални кредибилитет међународног присуства, заснованог на Резолуцији 1244 Савета безбедности УН", закључује се у писму.
1 |
