12. април 2014.

У амбијенту Националне галерије "Даут пашин амам” у старом делу Скопља синоћ је уприличено “Вече српских аутора” представљањем најновијих дела преведених на македонски језик - академика Горана Петровића, Драгана Јовановића Данилова и Срђана Тешина.

Сусрет са српским књижевницима организован је у склопу њиховог учешћа на овогодишњем 26. Међународном сајму књига у Скопљу, где су такође читаоцима промовисана њихова најновија дела преведена на македонски језик.

На Сајму књига у Скопљу, први пут после 24 године аутори и издавачи из Србије организовано су наступилили преко Народне библиотеке Србије (НБС), уз подршку Министарства културе и информисања, као и Амбасаде Србије у Македонији.

Зато је и истакнуто да је то, после толико времена, слободно се може оценити и “историјски сусрет” знаменитих српских писаца са "веома захтевним читаоцима" у Македонији.

Пред љубитељима писане речи промовисана су македонска издања књига „Опсада на црквата Св. Спас” - ”Опсада цркве Св. Спаса”, Горана Петровића, у издању куће „Готен”, „Татко на ледените ридови” – “Отац ледених брда” Драгана Јовановића Данилова и „Клетвите на куварот и други гадости” “Куварове клетве и друге гадости”, Срђана Тешина у издању  „Иконе”.

После поздравног обраћања амбасадора Србије у Скопљу Душанке Дивјак Томић и  вишег саветника за међународну сарадњу Министарства културе Србије, Младена Весковића, о Петровићевом роману, (у преводу на македонски језик Милана Банова), говорио је академик Влада Урошевић, а о књигама Јовановића Данилова и Тешина, (превод на македонски језик Јасмина Алексова), професор Александар Прокопиев.

Делове из својих романа читали су сами аутори, а изводе на македонском, читао је Дејан Трајковски. И у том представљању осликано је „јединство у различитости", односно „различитост у јединству", како је рекао Драган Јовановић Днилов.

Јер, за разлику од Горана Петровића, који вели да нерадо говори о својим делима, и да сматра да аутори и не треба да говоре о својим књигама, Драган Јовановић Данинилов жели да говори о својим делима и да је упутно поделити са читаоцима импресије о написаном и доживљеном са свим порукама које трају.

Срђан Тешин је са своје стране врло сликовито и пријемчиво кроз дозу хумора описао амбијент у услове под којима је написао своју најновију књигу која је сада и пред читаоцима у Македонији. 

Дела

О књизи Опсада Цркве Светог Спаса говорио је Влада Урошевић у Даут пашин амаму, а издавач Роберт Алађозовски из Готена на Сајму књига у посебној промцији.

 Урошевић је истакао да са особитим задовољством говори о делу универзалне вредности коју поседује књига Горана Петровића. Подсетио је да се у историјском контексту дела у припреми опсаде Цркве Св. Спаса, тачније познатог храма манастира Жиче у средишту приче, у четвртом крсташком рату, помиње Скопље, у време владавине Стефана Уроша 2. краља Милутина.

То су неке историјско – географксе димензије романа, дакле детаљи који дају временски оквир. А опис када се манастир одлепљује са земље, није више на тлу, али није ни на небу, иако помислимо и лаковерно сместимо роман у домен фанстатике, не, већ је реч о једној врсти чудесности, оценио је Урошевић и указао на опис тренутака искушења, опстанка народа кроз бурна времена, „нешто  што Горан успева да долови, дајући несумњиве универзалне вредности које поседује ова књига“...

Александар Прокопиев је веома пластично и блиско широј читалачкој публици, приближио дискурс у делима Драгана Јовановића Данилова и Срђана Тешина. Образложио је аспект једног упереног правца оба аутора у једном смеру.. Јовановићева књига у македонском преводу (Икона), како је образлагао Прокопиев јесу две поетике које се разликују, две стратегије, али изузетно изазовне за македонског читаоца, „у различности је и привлачност“. 

Стожер код Данилова је љубав ка жени, на један потпуни начин.

-Овај изврсни есејиста, успешно је себе представио као романсијер. Српска литература се веома јасно одредила ко су заправо стубови у делу прозаиста, драматурга итд. Овај стил јесте нека врстза носталгије, нетрадионалистички концепт књижевног израза, у домену српске модерне, овај његов израз јесте лепљив, изузетно спор, лаганот концепта.

Један основ навраћања, подсећања, владање прозног израза. Знање у току. Ерудиство у свакаквом смилсу. Лична прича, видљиво лична, рекао је Прокопиев. Он је у једном надахнућу, а у још већем прегалаштву и пристајању самог аутора уверио публику да је заправо црпио свој израз, или ето, подсетио веома на Десницу...

- Овај је језик еротизиран. Ово није обичан роман...

О дискурсу Тешина модератор је рекао да је то један нови, модерни изарз. Збуњујући. Близак новом добу, новом модерном изражавању, поп култури, изразито конзистентан, убилачки, директношћу.

-Мислим да је његова мотивираност негде у филмској уметности, визуелнсог аспекта. Ово јесте савремена књига. Много прича, секвенци, прилога, сцена рата, раста, убистава, гротескни израз.

Веза

Изузетно је изграђен однос са издавачима Македоније у превођењу српске литеаратуте, и ту лепу везу треба аналитички оснажити, рекао је и на промцонији на Сајму књига у Скопљу Младен Весковић виши саветник одсека за међународну сарадњу Министарства клултуре и информисања Србије.

-Треба охрабрити и млађе преводиоце, то је залог за бољу и плодотворнију сарадњу. Не можемо се ни мало пожалити на превод српске књижевности на македонском језику. Није тачно да књига нема. Треба активном кампањом наставити овим путем, рекао је Весковић.