06. април 2014.

Поводом Дана сећања на почетак Другог светског рата у Jугославиjи, у Београду је обележен комеморативним свечаностима и одавањем почасти невино страдалим грађанима и војске Kраљевине Jугославиjе, коjи су се 6. априла 1941. супротставили далеко надмоћниjем немачком неприjатељу.

Начелник Генералштаба Воjске Србиjе генерал Љубиша Диковић jе у име Владе Србиjе положио ловоров венац краj Споменика страдалим пилотима на Земунском кеjу. Венце су, како је објавио Танјуг, положили и представници борачких организациjа и привременог органа града Београда.

Полагањем венаца на спомен обележjе у Aлеjи жртава бомбардовања 1941. на Новом гробљу представници Привременог органа Београда, Mинистарства рада, запошљавања и социjалне политике, као и удружења грађана одали су почаст страдалима у нацистичком бомбардовању Београда 1941.

Председник Привременог органа Београда Синиша Mали, коjи jе венац положио у име Града, подсетио jе на велики броj страдалих и штету коjу jе престоница Србиjе претрпела у бомбардовању, истакавши да jе обавеза очување сећања на те жртве и изразио наду да се то више неће поновити у историjи Београда.

Према његовим речима 6. април 1941, када jе бомбардован Београд, био jе jедан од "наjдужих" дана у историjи главног града.

"Не само што jе порушен велики броj зграда, када смо изгубили Народну библиотеку са више од 300.000 књига, већ jе и велики броj Београђана изгубио живот. Tада jе Београд имао око 370.000 становника, од коjих jе, према званичним подацима, погинуло 2.274 Београђана, док незванични говоре да их jе било око 4.000", подсетио jе Mали.

Полагањем венаца на спомен обележjе у Kарађорђевом парку представници Привременог органа Београда и Удружења грађана "Шести април" одали су почаст страдалима у нацистичком бомбардовању Београда 1941.године.

Напад у операцији „Страшни суд“

Немачка jе без обjаве рата 6. априла 1941. године напала Kраљевину Jугославиjу. Напад jе почео снажним ударима ваздухопловних снага, специjалним деjствима и брзим продорима оклопно-механизованих jединица.

Главни циљ напада немачког ваздухопловства jе био разарање Београда, деморалисање воjске и народа и уништење jугословенских ваздухопловних потенциjала.

Oдлуку да се Београд бомбардуjе донео jе Aдолф Хитлер 27. марта, разjарен вестима о демонстрациjама у Београду против потписивања Tроjног пакта.

Извршење задатка поверено jе 4. ваздушноj флоти под командом генералпуковника Aлександра Лера, а операциjа уништења Београда, у коjоj jе учествовало 234 бомбардера и 120 ловаца, носила jе назив "Страшни суд".

Град jе бомбардован у четири налета, а атаковање је настављено 7. априла, па потом 11. и 12. априла.

На Београд jе изручено око 440 тона разорних запаљивих бомби, погинуло jе, како се процењуjе, више од 2.500 људи, а уништено jе више стотина зграда, међу њима Народна библиотека Србиjе.

Jугословенску престоницу jе од напада из ваздуха бранио елитни Шести ловачки пук и jединице противваздушне одбране Ваздушне зоне Београд.

Пилоти из Шестог ловачког пука су током одбране Београда 6. и 7. априла 1941. године оборили између 42 и 48 немачких авиона.

Налет и преко Куманова

Испред спомен обележја у насељу Доње Коњаре код Куманова на северу Македоније, полагањем свежег цвећа и паљењем свећа представници Амбасаде Србије у Скопљу, Српске заједнице, Демократске партије Срба и Општине Старо Нагоричане, одали су пошту погинулим пилотима Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије, првим жртвама напада фашистичке Немачке 6. априла 1941. године.

Први удари немачке авијације на Југославију, из правца Бугарске, изведени су, два сата пре бомбардовања Београда, нападима на аеродром код Куманова. У том нападу бомбардера фашистичких окупатора, уништене су две ескадриле Петог ловачког пука Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије. У ескадрилама је било по седам авиона стационираних на ратном аеродрому Режановачка коса код Куманова. У неравноправној борби на небу изнад Куманова, 15 храбрих српских пилота и војника погинуло је одупирући се налетима знатно моћнијег непријатеља.

И у селу Вилову у општини Тител је обележена је годишњица херојске смрти палих пилота Краљевине Југославије, који су се супротставили авијацији нацистичке Немачке током бомбардовања Београда.

Тог дана најхрабрији пилоти су одмах након напада на Београд полетели да нападну немачке аеродроме код Арада. Оборили су неколико летелица Трећаг Рајха, али су и сами срушени.

Удар без објаве рата

Војне снаге Трећег рајха напале су Краљевину Југославију на данашњи дан 1941. године. Немачки авиони су најпре бомбардовали престоницу Београд, а потом и Краљево, Ниш и друге градове. Напад који је почео без објаве рата означио је почетак Другог светског рата у Краљевини Југославији.

Прве бомбе пале су на Београд у 6.30, док је већина становника још спавала. Немачки бомбардери су истог дана, у четири наврата, разорним и запаљивим бомбама засули град, а око 16 часова из правца Румуније долетело је тридесетак злогласних бомбардера, "штука", из којих се пуцало по колонама избеглица, док су панично напуштале разорени град.

Авиони су полетали са аеродрома из Беча, Граца и Арада. Тадашња престоница Југославије поново је нападнута 11. и 12. априла. Напади су трајали и ноћу, а на град је изручено 440 тона смртоносног товара.

Тачан број жртава никада није прецизно утврђен. На списку погинулих у Београду, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 грађанина, док неке процене говоре о близу 4.000 страдалих.

Град је претрпео непроцењиву материјалну штету. Потпуно је разорено 714 зграда, теже оштећено 1.888 зграда, а делимично оштећено 6.829, међу њима и зграда Старог двора, чија је купола срушена.

Гађане су густо насељене четврти, болнице, Учитељски дом, Каленић пијаца, железничка станица, Главна пошта, земунски аеродром. У порти Вазнесењске цркве побијено је и рањено неколико стотина цивила, а више стотина грађана страдало је када је директно погођено градско склониште у Карађорђевом парку.

Београд после бомбардовања

Потпуно је уништено здање Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу, подигнуто 1832. године. Била је то једина национална библиотека која је намерно нападнута и уништена током Другог светског рата. У пожару после бомбардовања, подсећа РТС, нестао је цео фонд са 350.000 књига, укључујући и средњовековне списе непроцењиве вредности.

Библиотека је имала и збирке турских рукописа, више од 200 старих штампаних књига од 15. до 17. века, старих карата, гравира, уметничких слика и новина, као и све књиге штампане у Србији и суседним земљама од 1832. године.

До напада на Краљевину Југославију дошло је после војног преврата и демонстрација 27. марта против Тројног пакта, који је два дана раније склопила тадашња влада Цветковић-Мачек.

Отпор пакту са силама Осовине разљутио је Немачку, јер је пореметио планове о нападу на Совјетски Савез, па је истог дана, на основу Хитлерове наредбе, у оперативном штабу Немачке армије донета одлука (Директива 25) да се, осим Грчке, и Краљевина Југославија уништи као држава.

Команда немачке Четврте ваздушне флоте разрадила је план напада под називом "Казнена одмазда", којим је предвиђено и бомбардовање Београда, а операцијом је командовао генерал Александар Лер.

Бранећи слободно небо Београда, погинуло је 11 пилота Шестог ловачког пука, којима се град одужио са великим закашњењем, тек 1997. године, откривањем споменика на Земунском кеју код хотела "Југославија".

И Краљево је нападнуто 6. априла, а у нападу на Ниш, 8. априла, погинуло је око 600 људи.

Југославија је капитулирала за само 11 дана, а краљ и влада напустили су земљу три дана раније. Земља је раскомадана и подељена између Немачке, Италије, Мађарске и Бугарске, с тим што су Србију окупирале Хитлерове снаге.

Седам дана пре него што је окончана инвазија, 10. априла 1941. године, уз подршку Мусолинијеве Италије, проглашена је Независна Држава Хрватска, са усташким вођом Антом Павелићем на челу. Према подацима проф. др Драгољуба Живојиновића, у Априлском рату страдало је око 20.000 људи.

Дан сећања на страдање НБС

Централна манифестација обележавања Дана сећања на страдање Народне библиотеке Србије у Другом светском рату одржана је на локалитету некадашње Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду.