23. фебруар 2014.

Београдско драмско позориште увелико припрема нову представу. Реч је о култној драми Драгослава Михаиловића „Кад су цветале тикве” коју ће, како сазнајемо, режирати Бобан Скерлић, пише Полтика.

– „Тикве” и победничка драма на нашем традиционалном конкурсу једине су за сада сигурне нове представе у 2014. години, будући да позоришта већ неколико година планирају не сезону, већ календарску годину. Суштина је да „Тикве” радимо с ансамблом, што нам је, иначе, концепт сезоне. Само уколико нам неко баш зафали, у договору с редитељем позваћемо неког госта. Програмски новац за реализацију пројекта је планиран, али верујем и искрено се надам, да ће и неки спонзор препознати важност да се ово дело поново нађе на културној мапи града – каже Маша Михаиловић, челница БДП-а.

Стицајем околности, када су позоришта у питању, језик бројки узима примат над језиком уметности. Од којих законских аката тренутно највише страхује, питали смо Михаиловићеву.

– Реално, страхујем од најаве укидања сопствених прихода, јер нисам сигурна да ћемо моћи да играмо представе с гостима. Од везаних руку да неке ствари унапредимо, од најаве да нећемо моћи да ангажујемо нове сараднике, чак ни кад старије колеге глумци оду у пензију. Ипак, не бих да упадам у панику. Надам се да ћемо све препреке успешно превазићи, каже наша сарадница и додаје:

– Ми ћемо ову сезону изгурати у импровизацији, али то је то. Међутим, не можемо две сезоне импровизовати. Веома је тешко јер сви у кући заиста вредно раде, а немамо могућности да их адекватно платимо или наградимо. Спонзора у правом смислу те речи нема. Помогну нам поједине фирме у роби, костимима, али када је новац у питању, на такав вид помоћи не можемо да рачунамо, после искуства са радом на представи „Трпеле” за коју и поред годину дана вредног тражења донатора нисмо успели да обезбедимо ни динара. Ове године сарадници су радили на тантјеме, али то не сме бити правило. Репертоарско позориште је уметност која не може да заради, нека буде на нули и то је у реду.

Позоришна кућа на Крсту, ипак, сведоци смо, успева и у оваквим материјалним околностима да одржи репертоар.

– Поновићу нешто што стално говорим, а то је да нема тачне формуле за успех позоришне представе: имали или немали новца. Та хемија се деси или не! Ова сезона очигледно ће бити добра, али памтим и оне кад смо све исто радили, а није се десио адекватан резултат, успех, назовимо то како год. Тешко је бринути о репертоару, јер уколико желимо да пратимо шта се дешава на светској сцени то кошта, кошта и откуп домаћег текста, наравно. Макар аванс тантјема. БДП је имао срећу да мало подмлади ансамбл. Добили смо нове чланове Милоша Биковића, Јелисавету Орашанин, Ању Алач. Нашем тиму се придружио и Бода Нинковић, ту су и Петар Бенчина, Владан Милић, Ивана Николић, али мора се и даље освежавати уметнички тим – каже Михаиловићка.

Изоштрена визура Споне

Један од најбољих кратких романа у српској књижевности после Другог светског рата, „Кад су цветале тикве", као првенац Драгослава Михаиловића, анализиран је маја месеца 2011. у радионици Споне, сагледан кроз неку врсту обновљене читалачке визуре "демократског друштвеног миљеа"...
Модератор у радионици, Лавинија Шувака је врло сликовито и надахнуто уводила учеснике у дело, које је, после објављивања 1968. али и касније, забранама и пратећим контроверзама поставком у позоришту, оставило дубоке трагове и универзалне поруке, и те како актуелне и упутне и у садашњим погледима.