02. фебруар 2014.

Да ли ће Струга, град поезије на обали Охридског језера добити нова имена улица, тргова и школа брисањем трагова југословенства у процесу албанизације делова Македоније са већинским албанским становништвом показће наредни период политичког одмеравања снага на локалном нивоу.

На најаву Зијадина Селе, градоначелника Струге, општине на југозападу Македоније,  да ће на „иницијативу грађана и заједница“ бити промењена имена улица и школа осталих из периода претходних политичких система посебно Југославије, из владајуће странке на централном нивоу ВМРО – ДПМНЕ узвраћено је одлучним негирањем основаности таквих захтева.

- Што се тиче преименовања дела улица и школа у Струги, ОК ВМРО-ДПМНЕ јавно износи познати став против тога.  Да би се донела таква одлука потребна је бадентерова већина и зато ова изјава градоначелника није на месту, изјавио је председник општинског комитета македонске странке у Струги Перо Петкоски.

Села, међутим, из познатог арсенала иновација које је демонстрирао и као посланик опозиционе Демократске партије Албанаца, лидера Мендуха Тачија, најављује истрајавање на променама имена улица у Струги.

То се уклапа у процесу све израженије отворене албанизације делова Македоније са већинским, или претежно доминантним становништвом на западу земље, превасходно у комунама где су на власти кадрови странака Албанаца. Такви примери су у Тетову, Гостивару, Дебру, Кичеву, где «на локалу» столују кадрови владајуће Демократске уније интеграција (ДУИ) Аљија Ахметија, али и Струге, где је на власти опозициона ДПА.

Села најављује „прочишћавање“ историјских трагова „претходних политичких система“, из периода Југославије, ЈНА, Јосипа Броза Тита... Каже да у граду нема ни једне улице, или школе са именом неког истакнутог Албанца. Тврди да у том граду живи албанска већина становништва и зато „мора да се обезбеди именовање неких објеката по знаменитим албанским ствараоцима“.

- Ако смо за демократију и за овај систем и ако желимо да заборавимо претходни систем, не треба да доволимо да имамо имена из тог времена. Грађани имају право да поднесу иницијативе за измену имена улица. Ево, на пример, школа ’Јосип Броз Тито‘ носи име председника Југославије, а има много грађана који су трпели и страдали од тог система. Није у реду да дете неког ко је био политички затвореник из тог времена сада учи у школи која носи име тог председника. Није моје да предлажем нова имена, то треба да учине заједнице које живе у Струги“, каже градоначелник „града поезије“ на обалама Охридског језера, где се сваке године одржава интернационални фестивал „Струшке вечери поезије“, па би, додаје, и неко од лауреата те манифестације требало да добије неку улицу...

У прилог тиме износи податке да у Струги „живи више од 51 одсто Албанаца, 35-36 процената Македонаца, а има и Влаха, Турака“. Но, указује да „у граду нема ни једне улице која носи име неког Албанца који вреди“.

- Има улица са именима Македонаца, Срба, постоји улица ’ЈНА‘, но, нема албанског имена, каже Села, указујући да одредбе Оквирног споразума о миру, потписаног 2001. стварају и одређене проблеме у практичној примени „на терену“, посебно при изменама имена, јер је за то неопходна двојна већина.

Бројке у „алтернативи“

- Као народни посланик желео сам да у парламенту предложим закон којим би се укинули сви називи улица из прошлог периода и да се остави рок до две године локалним властима да нађу компромисна нова имена. Уколико тај компромис не буде пронађен да се улице означе - бројевима, изјавио је Села.

Део политичког испољавања против иницијативе градоначелника, иза различитих стрфанака али невладиних организација, своди се на поруку да је „историја Македонија и Струге почела много пре Селе“, и нико му зато „не даје за право да мења, брише и преименује улице по свом нахођењу.“

Но, истовремено се подсећа на чињеницу да је Села већ испољио бахатост и незаконитост у вођењу локлалне самоуправе, преименовањем трга Револуције у трг Мајке Терезе. Закон је прекршен и у делу примене регулативе о истицању државних застава у овој општини. Звамнични сајт локалне самоуправе је, као и портали општина Дебра, Тетова... само на албанском језику.