Мајкл Хадсон, уредник из Вашингтона, о „офшор скандалима“ у Србији после 2000. године. Србија у самом светском врху по илегалним токовима капитала. У стотинама приватизација страни купац учествовао само формално. Имовина предузећа преузимана, а радници терани на улицу. Фиделинка "модел" за изношење новца
Домаћи бизнисмени блиски властима су преко офшор фирми, а на туђе име, од 2000. до 2011. године куповали багателно предузећа у Србији и на тај начин изнели чак 51 милијарду долара. Ово у разговору за „Новости“ износи Мајкл Хадсон, уредник „Међународног конзорцијума за истраживачко новинарство“ из Вашингтона, који је недавно објавио резултате 15-месечног проучавања офшор скандала у Србији.
Грађанима Србије је тако само неколико дана после 5. октобра стигла „честитка“ за годишњицу демократских промена, али уместо посвете, међународни тим новинара је послао статистику о томе како су у првој деценији овог века опљачкана државна предузећа, а новац разним трансакцијама пребачен у иностранство.
- Подаци до којих смо дошли показују да је Србија међу водећим државама у свету када су у питању илегални токови капитала. Истраживање Глобалног финансијског интегритета сврстало је вашу земљу у топ 16 нација по броју офшор скандала. Ако се у обзир узме и број становника, Србија је иза себе оставила и вишеструко веће државе. На пример, из Вијетнама, који има чак 12 пута више људи, илегално је изнето 17,5 милијарди. Није ово проблем само Србије, офшор скандала има у целом свету, па и у најразвијенијим државама као што су САД и Велика Британија, али је цифра од преко 50 милијарди долара заиста шокантна - објашњава Хадсон.
- Ангажовали смо више од 100 репортера, који су последњих годину и по дана проверавали све информације. Позвали смо и власнике фирми из тих докумената, у жељи да чујемо и другу страну приче. Тек онда смо сазнања пустили у јавност - наводи наш саговорник.
* На који начин је новац изношен из земље?
- После промена у октобру 2000. године, ново прозападно руководство је грађанима обећало бољи стандард и радна места. У том циљу су покренули приватизацију државних предузећа како би привукли стране инвестиције. Међутим, Агенција за приватизацију није осигурала да купац не избаци раднике на улицу када отуђи неку фирму, а спорни Закон о приватизацији је купцу дао за право да не обелодани свој идентитет или власничку структуру своје компаније. Тако се у стотинама српских приватизација страни купац само формално појављивао, а заправо је иза њега стајао домаћи бизнисмен. Моћан и близак с властима, користио је офшор компанију како би преузео имовину неког српског предузећа, њену вредност пребацио у иностранство, а раднике истерао на улицу. Једноставно, у владајућој гарнитури у Србији није било политичке воље да се овако нешто заустави.
* Колико српских предузећа је уништено у офшор скандалима?
- Скоро 2.000 од 3.017 државних предузећа која су приватизована између 2001. и 2011. године је обуставило рад, потонула су у стечај или су на ивици затварања. Стотине хиљаде радника је остало без посла. Део њих је пропао јер се после тешке економске ситуације, ратова и санкција из деведесетих година нису снашли на слободном тржишту, али је знатно већи број фирми које су уништене спорном приватизацијом и преко тајних офшор компанија.
* Шта Србија сада може да предузме када је ово у питању?
- Сумњам да се макар део пара који је завршио на офшор рачунима може икада повратити. Оно што држава Србија може да уради јесте да истражи све случајеве и процесуира оне који су кршили закон. Видим да су неки појединци кривично гоњени за случајеве који се тичу злоупотребе приватизације. Међутим, ситуација је и даље нејасна због недостатка информација о томе који су даљи потези власти, истражних и судских органа. Надам се да ће и подаци које смо објавили да помогну владиним и другим институцијама.
* У вашем истраживању наводите да је у офшор скандалима са српским и страним бизнисменима учествовао и бивши министар привреде Македоније Жанко Чадо. Да ли имате сазнања и о његовим везама са српским политичарима?
- Не, али то је питање које би свакако требало да истраже медији у Србији - закључује Мајкл Хадсон.
Страни фактор
* Чини се да ни Европска унија није довољно допринела да се заустави илегални одлив капитала из Србије?
- Сигурно је да су поред Владе Србије, и међународне организације могле више да допринесу у борби против ове врсте злоупотреба. Критичари офшор система тврде да за дешавања у Србији кривицу сносе и такозвани офшор промотери као што су рачуновође, банкари и посредници. Они су дизајнирали систем који малу и економски зависну земљу попут Србије оставља на милост и немилост офшор манипулаторима - наглашава Хадсон.
Обимније од “Викиликса“
Мајкл Хадсон истиче да је конзорцијум за који ради пре две године поштом добио харђдиск са документима о томе ко су власници, односно ко је покренуо бизнис у офшор зонама широм света. По његовим речима, поверљиве информације о овим скандалима су 160 пута обимније од „Викиликса“.
- Ангажовали смо више од 100 репортера, који су последњих годину и по дана проверавали све информације. Позвали смо и власнике фирми из тих докумената, у жељи да чујемо и другу страну приче. Тек онда смо сазнања пустили у јавност - наводи наш саговорник.
Фиделинка "модел" за изношење новца
Из Србије је од 2001. до 2010. године изнето више од 51 милијарде долара на офшор рачуне у инонстранству, тако што су јефтино купована предузећа, која су касније пропадала, наводи се у извештају истраживачког пројекта "Глобал фајненшел интегрити", које је објавио Међународни конзорцијум за истраживачко новинарство из Вашингтона.
Према том истраживању, како переноси Танјуг, Србија је на 16. месту у свету по тим "незаконитим финансијским токовима", од 150 држава колико се истражује.
Само је на Британска Девичанска острва на Карибима, који се сматрају "рајем за прљави новац", током прошле године изнето 900 милиона долара из Србије.
Међународни конзорцијум за истраживачко новинарство истиче три примера - компаније Фиделинка, Навип и Агрохем.
Као особу која је играла важну улогу у том процесу амерички конзорцијум наводи име некадашњег македонског министра финансија и банкара Жанка Чада.
Фиделинка је била једна од водећих млинарских и пекарских компанија, основана још 1947. године и почетком двехиљадитих производила је годишње око 12,5 милиона векни хлеба и сто хиљада тона слаткиша, пише у извештају.
Држава је приватизовала Фиделинку 2005. године, и у томе су главну улогу имале офшор компаније са Британских Девичанских острва, наводи вашингтонски истраживачки центар.
Компанија "Алyсун Маркетинг" у Чадовом власништву преузела је 19 одсто власништва фирме, док је друга компанија са карипског острва "Моwбраy Сyстемс" узела 25 одсто акција. Компанија "Минецо" са седиштем у Швајцарској постала је власник 20 одсто акција.
Међународни конзорцијум за истраживачко новинарство из Вашингтона пише да су компаније "Моwбраy" и "Минецо" повезане преко српског бизнисмена Димитрија Аксентијевића, који је директор и носилац акција у "Моwбраy" и директор комапније "Минецо", док је пре тога Аксентијевић радио за фирму "Гленцоре".
Амерички истраживачки конзорцијум наводи да се против њега води истрага у Румунији у вези са корупцијом и подмићивањем, у којој је један судија у тој земљи ухапшен због сумње да је добио мито од представника подружнице компаније "Минецо" у Букурешту у процесу приватизације једног рудника.
Иако је изгледало да Фиделинка напредује после преузимања од стране нових власника, пошто је отворила ланац пекара "Бреад&Цо", и саопштења да је потрошила десетине милиона долара на модернизацију, то се није догодило.
Фиделинка је ушла у трговачке везе са фирмом "Гленцоре", али се то партнерство никада није материјализовало, истиче амерички конзорцијум, и ново руководство је, како наводе синдикати и медији у Србији, задужило предузеће и онда је трансферисало новац ван компаније.
Кроз низ домаћих компанија које су радиле под кишобраном Фиделинке, створена је шема у којој је свака фирма гарантовала кредите једна другој, да би на крају било немогуће да се истражи "ко коме дугује и ко је коме гарантор за кредит".
Међународни конзорцијум за истраживачко новинарство из Вашингтона закључује да је на крају Фиделиника 2010. године поднела захтев за банкротство, чиме је без посла остало 700 људи.
Када је у питању фирма Агрохем, наводи се да је та компанија пре него што је банкротирала, на рачун Жељка Чада на Британским Девичанским острвима пребацила 6,9 милиона долара.
Позивајући се на истрагу српске полиције, амерички центар пише да су тројица директора који су радили у подружницама фирме "Минецо" у Лондону и Београду помогли у "продаји" више од две и по хиљаде квадрата Навиповог пословног простора у центру Београда, при чему је тај привидни посао коштао Навип више од 2,6 милиона долара.
Аксентијевић и Чадо нису желели да одговоре на тврдње које су изнете против њих у истраживању, додаје се у тексту.