12. октобар 2013.

ГРУМЕН

– Семантика и етимологија –

Пише: проф. др Каплан БУРОВИЋ, академик

Ова реч српског језика, на македонском фигурише ГРУМЕНОТ, на албаском GRËMERATË, а на грчком ГРАМЕНАТА. У сва четири језика има исту семантику, исто значење. Само што је у српском и македонском општа, у употреби на све стране, док је у албанском језику локализирана на југу земље, у покрајинама где се говори тоскински дијалекат албанског језика. На северу, где се говори гегински дијалекат, употребљава се уместо ње једна друга реч – – dromca djathi ili dromca hirre  – « грумени сира или грумени сурутке ».

Мисли се да ју је у албанском језику први забележио C.H.Th. Reinhold¹). Његовом су се етимологијом бавили Gustav Meyer, George Pascu, Eqrem Çabej i Idriz Ajeti.

Аустријски академик, проф. др Густав Мејер, познат у своје време као највећи албанолог на свету, у својим етимолошким студијама из области албанског језика, повезао је ову реч са лат. ЦРЕМОРАТУМ, коју изводи из једне ЦРЕМОР « каша, густа течност ». Касније је повукао ову етимологију и апелатив GRËMERATË доноси из лат. ГЛОМУС « клупко »2).

Професор Г. Пасцу повезује албанску реч са румунским језиком3). Академик, проф. др Eqrem Çabej, до данас највећи албански етимолог, не прихваћа ни првог нити другог, јер претендира да је ова реч « аутохтона », албанска, од које – према њему – потиче и ново-грчка реч gramenata⁴⁾.  Други албански академик, иначе из Србије, са Космета, проф. др Идриз Ајети, не слаже се ни са једним од ових. Он претендира: « …не може опстати ни етимологија Пасцу-а…из јединог разлога јер она није осведочена нигде у дијалектима румунског језика.”5)

У наставку његовог експозеа, који је прочитао на Првој Скупштини Илирских Студија у Тирани, септембар 1972, Професор Ајети каже :

У албанском језику ова реч излази са ограниченом употребом, познају је изгледа само говори Arbreša (Албанаца) Грчке. Зато Ç Çabej (BULLETIN 3/1963) није успео да је протумачи средствима албанског језика. У њеној анализи доспео је до једне непотврђене ГРЕМЕ. У истраживању ове речи, према нашем мишљењу, треба да се савладају неке тешкоће, ако будемо устрајали на томе да је она албанског порекла: једном треба да се реши питање зашто нам грчка форма ГРАМЕНАТА излази са карактеристикама грчким; мишљење  Чабеја да њен гегински облик је ушао у грчки језик у једној предалбанској фази, за нас није убедљиво. Зна се да грчке позајмице из албанског језика имају обик тоскинског дијалекта, а не гегинског.

Извор ове речи треба да се тражи у српском језику, код српско-хрватског израза ГРУМЕН, од једног још старијег облика ГРУДМЕН, где је –МЕН стари предсловенски суфикс, који се брзо изгубио из словенских језика. У српском језику има овај смисао: « грудвице млека кад се млеко почиње згрудвати, зрна млека, буса земље, грудва земље, грудва снега; кап крви ». Реч се приближава са нем. ГРИЕС: словенска реч се распростре у раном албанском језику – ГРУМЕН, која, према правилима на снази албанског језика, разви се у GRËMENAT, којој, касније, механичким регулисањем, акценат се преместио у предпоследњи слог GRËMERATË, претрпевши овако ротизирање (обраћање интервокалног –Н- у –Р-). Док форма новогрчког језика (ГРАМЕНАТА) узета је не посредством албанског језика, већ независно. Да је ушла посредством, остао би без објашњења недостатак ротизирања у грчком облику ГРУМЕНАТА. Следствено, код GRËMERATËи изграђене GREMENATË немамо посла са развојем множина преко –НА, –РА. »6)

Професор Чабеј, у својој дискусији « У вези експозеа Проф. И. Ајети », каже :

Мисао да ново-грчко  gramenata »оно  што остаје на дну суда где се млеко сири, реч са ограниченим распрострањењем у грчком језику и необјашњива њеним средствима, изашла је из албанског облика GRËMERATË «куллоштëр »7), од једног њеног старијег облика *ГРЕМЕНАТЕ. Ово није моје мишљење, већ Густава Меyера. Овај научник доноси нам овуи реч из албанског језика Грчке и као множину, ГРËМЕНАТЕ « грумени млека кад се овај почиње згруменити », са акцентом над првим слогом, облик који представља једно ГРЕМЕРА, множина са –РА, од имена ГРЕМЕ. Потекло албанске и грчке речи од слов. ГРУМЕН « грудвице млека, зрна млека, бусен земље, грудва снега и др. », што претендира Проф. Ајети, може проћи са стране смисла, али је тешко да се прихвати са стране форме. Фонетски један прелаз од ГРУМЕН у албанско GRËMERATËи гр. ГРАМЕНАТА није много убедљив. Морфолошки словенски елементи у албанском језику и у ново-грчком узети су обично онако како су, нису се проширили са старим суфиксима –АТË, -АТА8). Сем овога, објашњење албанске речи од словенског језика јесте у супротности са принципом да, кад једна реч налази задовољајуће објашњење са унутрашњим језичним средствима, да се не прелази у објашњења са средствима других језика. A GRËMËRA, GRÉMËRATË, GRËMËRATËналази место у лексичком и морфолошком систему албанског језика.9)

Професор Ајети није одговорио никако Професору Чабеј. Ово не значи да се солидаризирао са њим.

Ми, иако ова реч – према Професору Чабеј – “налази место у лексичком и морфолошком систему албанског језика” и, опет иако – по професору Чабеј – “објашњење албанске речи од словенског језика јесте у супротности са принципом да, кад једна реч налази задовољајуће објашњење са унутрашњим језичним средствима, да се не прелази у објашњења са средствима других језика”, слажемо се  д о н е к л е  са Професором Ајети, за што претстављамо ове доказе:

Сем добро позатог српског облика ГРУМЕН, коме се реферише за етимологију Професор Ајети, постоји и у македонском језику одређени облик ГРУМЕНОТ, дијалекатска множина ГРУМЕНАТА. Исто овако и у бугарском језику.

Сада, осим семантичке и фонетске стране, које је са правом заступао Професор Ајети, мислим да ће се сложити и Професор Чабеј, јер му неће бити ТЕШКО да призна и са стране форме, морфолошки, етимологију Професора Ајети.

Професор Ајети је заборавио да је албански језик југа (област тоскинског дијалекта), па и грчки, имао посла више са бугарским и македонским језиком, неголи са српским. Следствено, тоскински дијалекат албанског језика и ново-грчки треба да се првенствено упореде са македонским и бугарским језиком, а не са српским, иако им је српски временски претходио својим утицајем, посебно грчком језику, јер су Срби ти који су почетком ВИ века н.е. стигли до Солуна, па и до Пелопонеза. У то време Албанци не само што нису били нигде на територији данашње Албаније, већ ни на Балкану. Не искључују се ни србизми у грчком језику, јер – од почетка 19. века – живели су тамо и Срби, и то у симбиози са Грцима, као што ће живети у наредним вековима и са Албанцима, који су тек у 19. веку н.е стигли у данашњу област Мата, Средње Албаније. Лингуистима је сада добро познато да словенске позајмице код Тоскинаца (Албанаца) и Грка уопште узев имају бугарско-македонски карактер.

У вези са овиме, теза Професора Ајети треба да се исправи само у вези извора речи у разматрању, као и време кад је апелатив ГРУМЕНОТ ушао у албански језик.

Македонски облик ГРУМЕНОТ није ушао у албански језик, како се претендира – “у старо-албанском”, већ у тоскинском дијалекту, у историјској периоди албанског језика, у фази пошто су се део Албанаца из Средње Албаније преселили у Јужну, испод реке Шкумбини, када је почела и фаза рачвања албанског језика у два дијалекта: гегински и тоскински10). Зато ову реч и немамо у гегинском дијалекту, који није имао дотицаја ни са македонским нити са бугарским језиком.

Следствено, нема потребе да се представи “једно ГРЕМЕРА, множина са –РА, и једно ГРЕМЕ”, на што се упиње Професор Чабеј, нити да се овде имплицирају “стари суфикси као –АТË, -АТА”, како то претендира ПрофесорЧабеј.

Проблем је сасвим прост: словенско-македонски облик ГРУМЕНОТ претрпео је у ново-грчком и тоскинском дијалекту албанског језика познату ротацију и заглушивање –У- (ГР-У-МЕНОТ), као и познату метатезу (обрт, размену) албанског језика О:А. Тако се доспело до садашњег облика GRËМЕRАТË.

Са жаљењем констатирам да није први пут што се не слажем са тезама академика, проф. др Егрема Чабеја, које - у служби научне истине - приморан сам да их испиравим.11)

РЕЧНИК албанске Академије наука, објављен у Тирани 1980 нема реч GRËMERAT˹²⁾.  Ова чињеница нема како да није сињификативна, после толике дискусије у поменутој Скупштини и ове моје белешке, која се читала по ћелијама затвора у Бурељу од дана кад сам је написао и - сигурно - доспела, па и примљена на знање, од албанских власти, које врше пурификацију албанског језика, посебно од речи из словенских језика, што је сигурно јасан знак њиховог пролетерског интернационализма.

Затвор у Бурељу,

Албанија, дана 03.XИ.1975.

_________________

1) REINHOLD, C.H.Th.: NOCTES PELASGICAE, Atina 1854, str. 66.

2) MEYER, Gustav: ALBANESISCHE STUDIEN V, Wien 1892.

3) PASCU, George: RUMUÄNISCHE ELEMENTE IN DEN BALKANSPRACHEN, Geneve 1924; DICTIONNAIRE ETYMOLOGIQUE MACEDONO-ROUMAIN, I-II, Jaši 1925.

4) ÇABEJ, Eqrem: STUDIME ETIMOLOGJIKE NE FUSHE TE SHQIPES, Tirana 1982, str. 393, kol. 2.

5) AJETI, Idriz: Për historinë e marrdhënieve të hershme gjuhësore shqiptaro-sllave, objavljeno u delu KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, tom II, Tirana 1974, str. 135.

6) Iden, str. 135.

7) Ovo jednačenje Profesora Çabeja ne odgovara istini: ni srpsko GRUMEN i niti albansko GRËMERATË nije istovetno sa albanskim KULLOSHTËR « gusto mleko životinja odmah posle njihovog porođaja ».

8) Ovu tezu Profesora Çabeja ja sam kontestirao. Za detaljnije vidite moju studiju SLOVENSKE POZAJMICE U ALBANSKOM JEZIKU I NJIHOVO PROŠIRENJE SA SUFIKSIMA, rukopis, Zatvor u Burelju-Albanija, 17.08.1975, str. 35.

9) ÇABEJ, Eqrem: Diskutim mbi kumtesat… objavljeno u delu KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, tom II, Tirana 1974, str. 325-326.

10) BUROVIĆ, Kaplan: Periodizimi i historisë së gjuhës shqipe, studija, napisana u zatvoru Burelji-Albanija, 11. maj 1975. Objavljena sprva na albanski jezik u mom delu ILIRET DHE SHQIPTARET, Ženeva 1994, str. 37-60.

11) BUROVIĆ, Kaplan: E FOLMJA E ULQINIT, rukopis, Lušnje 1969. Ovim sam delom branio drugu diplomu na Državnom Universitetu u Tirani, kontestirajući, između ostalog, i mnoge teze Akademika Çabeja, iz oblasti albanske fonetike, morfologije i etimologije. Jedna moja teza, kojom sam se suprotstavio Akademiku Çabej, prihvaćena je i uvedena u albansku enciklopediju FJALOR ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR, izdanje Akademije nauka Narodne Socijalističke Republike Albanije, Tirana 1985, kod glasa GJUHA SHQIPE, str. 351, kol. II, ali bez mog imena, jer kad je objavljena ova enciklopedija, ja sam bio u zatvor, pa je moje ime bilo TABU. Enverovac Pasho Baku, godine 2002, pošto sam ja izašao iz zatvora i saznalo se da je to naučno otkriće moje, učinio je u Tirani drugo izdanje te enciklopedije i, kod glasa GJUHA SHQIPE, izbacio moje otkriće, jer se u „demokratizovanoj“ Albaniji nastavlja sa mojim persekutiranjem.

12) AKADEMIA E SHKENCAVE E RPS TE SHQIPËRISË - Instituti i Gjuhsisë dhe i Letërsisë: FJALOR I GJUHES SE SOTME SHQIPE, Tirana 1980.