08. октобар 2013

Македонија због политичких „усаглашавања“ ставова и услова утврђених од коалиционих партнера у власти ВМРО-ДПМНЕ, лидера и премијера Николе Груевског са македонске и Демократске уније интеграција (ДУИ), челника Аљија Ахметија са албанске стране, једанаест година чека „погодну климу“ за организовање и успешно спровођење пописа становништва и домаћинстава.

Због неусаглашених предуслова попис становништва 2011. у априлу је најпре одложен за октобар, а потом је у самом финишу операције, (не)очекивано прекинут колективном оставком свих чланова Државне пописне комисије (ДПК). Претходно је председник ДПК-а Весна Јаневска поднела оставку под одбразложењем да не жели да учествује у фалсификовању пописа...Операција је, како је констатовано, „појела“ 14 милиона евра, нико није преузео одговорност због краха, а тада најављени „поправни“ попис још није известан.

Груевски је потврдио да у Влади „размишљају и анализирају“ како да се спроведе попис становништва без понаљања проблема који су довели до дебакла те операције пре две године.

Вицепремијер и министар финансија у Влади Македоније Зоран Ставервески, међутим прошле седмице је изјавио да у буџету за следећу годину нису предвиђена средства за попис становништва.

Подрпредседник и посланик опозиционог Социјалдемократског савеза (СДСМ), Радмила Шећеринска  је оценила да Влада не жели да спроведе попис јер ће резултати показати да је Бирачки списак неверодостиојан. Тиме би се, како је рекла, открила нерегуларност неколико минулих изборних циклуса у земљи...

Према проценама стручњака попис је „на одуженом чекању“ искључиво због помањкања „политичке воље руководстава странака у власти из македонског и албанског политичког блока“. Неспорно је да је, како се указује, релевентно статистичко пребројавање становништва у Македонији потребано како би се првенствено утврдило колико је реално држављана ове земље, имајући у виду велики вакуум од 11 година од последњег пописа 2002. године. Потребно је тачно утврдити колико је становника у земљи, колико је исељено, „проверити етничку слику, старосну, образовну структуру...“

Основно је како се процењује, да би „попис, организован и спроведен по међународним статистичким стандардима, показао колика је тачна бројка Албанаца у Македонији“. А ту су несумњиво и главни разлози политичког несугласја.

Попис очито није међу приоритетима руководства ДУИ, будући да портпарол странке и заменик председника 2011. расформиране ДПК-а Бујар Османи тврди да постоји много пречих проблема за решавање од пребројавања становништва.  За ДУИ, како је изјавио, попис је „знатно више политика  него статистика.“

У неким проценама разлога због којих Влада у Скопљу, „страхује од пописа“, упркос јасним препорукама УН да ту најсложенију статистичку операцију мора спровести на сваких дест година, јесте опасност откривања ранијих „немештања“ и „штимовања“ претходног пописа. Разлози несугласја на релацији ВМРО-ДПМНЕ са једне и ДУИ са друге стране леже у неусаглашености  критеријума пописивања оних лица која су изван земље са паузом од једне, или више година, са одговорајућим личним документима... Та „кавга“ је и довела до тога да је попис 2011. прекинут пред сами завршетак операције, оцењују стручњаци у Скопљу.

Уз све те дилеме и страховања, како упозоравају неки албански аналитичари у први план ће избити реалност стања у Бирачком списку. Зато је, како се сликовито наводи, у обе странке на власти процењено да је „мања штета не спровести попис него дозволитик да изађе на видело већи политички хаос“.                                                         

Бројке са пописа из 2002.

Према попису из 2002. у укупној структури становништва у Македонији – од 2022547 житеља 64,2  одсто су Македонци, а 25,17 Албанци, потом 3,85 Турци, 2,66 Роми, 1,78 процената Срби...