06. октобар 2013.

Пре пола века на основу радова професора Ристе Стојанова описан је - македонски рубин, а занатску обраду прави сјај и пробрани пласман тог полудрагог камена у уникатном накиту радио један агроном из Скопља Деан Шкартов – Деки.

Захваљујући његовом искуству стеченом у Италији, где се, изван струке, стиацајем животних околности, крајем деведестих прошлог века, сусрео са минералима који садрже рубин, међу којима и оног непроцењиве вредности, по повратку у Македонију, „код куће“ је стрпљивим занатским радом и филигранским умећем избацио „посебан бренд“ – малино – розе рубин. Тако је поред чувеног охридског бисера, Македонија добила нови – македонски рубин.

Шкартов открива мало позната сазнања да је македонски рубин уграђен на крсту Папе Бенедикта 16, да украшава огрлицу Рани Атике, принцезе народа Хунзи из Пакистана, привезак холивудске глумице Дерил Хане, индијског јогина Парамханса Свами Махешваранда – Свамиџи. Македонски рубин, такође, краси и кабинет у резиденцијалној вили председника Македоније Ђорђа Иванова, у елитном насељу Водно изнад Скопља. Налази се и у витринама музеја у Лондону где су изложени узорци ископани на познатим налазиштима рубина у Бурми, Мјанмару, Шри Ланки...

- После открића истраживањима код Прилепа пре 50 година, хемијским анализама геолози су потврдили да се ради о рубину. Хемијски стастав рубина је алуминијумов оксид - минерал корун. Његове две основне варијанте су - рубин, када боја „вуче“ ка црвеној, и - сафир, када се прелива према плавој боји. Дакле, рубин и сафир су један исти камен, исти минерал, но, са две различите варијанте, објашњава Шкартов.

У свету су, каже, најскупљи и најпознатији рубини интензивне крваво црвене боје, стаклене прозирности, описани као голубија крв. Као изузетно редак драги камен, како пишу Новости, висококвалитетан рубин у свету достиже астрономске цене. Но, македонски рубин спада у категорију јефтинијих, чија се цена, махом креће 10 до 100 евра. После обраде и брушења рубин из Македоније не „достиже“ кристалну прозирност. У категорији јефтинијих рубина су и неки са налазишта у Африци, Индији... најчешће љубичасте и боје труле вишње.

- Специфичан по својој малино - розе боји, македонски рубин, иако из фефтиније категорије,  познат је у свету, тврди Шкартов, уз објашњење да у Македонији нема рудничког ископа већ спорадичиних открића комада минерала Корун, који садржи рубин.

Открива да је рађена посебна студија на основу чијих резултата и закључака би требало да се утврде рудне количине минирала корун. Сматра да ће из тог минерала моћи да се "црпе“ довољне „сировине“ рубина „за потребе домаћих занатлија“. На  просторима бивше Југославије, како каже Шкартов, не постоји ни једно друго налазиште рубина.

Знање и занатско искуство стечено у Италији, пре свега за време рада у сектору презентације и продаје примерака колекције минерала тамошњег мултимилионера Примо Ровиса, (једног од најбогатијих Италијана и најугледнијих грађана Трста), Шкартов сада примењује „код куће“ у „кујунџијској манифактури“ за производњу виских вредности., уходаном израдом уникатних комада.

Баш тврд камен

Стари македонски мајстори кујунџије, златари, покушавали су пре две, три деценије, занатску обраду минерала и брушење рубина, али у томе нико није успео. Шкартов из искуства тврди да је то веома мукотрпан и тежак посао, „будући да је рубин изузетно тврд камен“, иако не као дијамант, но, „одмах иза тога“. Стручно објашњава да „на скали МОС дијамант има тврдоћу 10, а рубин и сафир су једини који имају тврдоћу – девет“. Топаз има тврдоћу осам, а смарагд, аквамарин, аметист и ахат тврдоћу - седам.