28. септембар 2013.

Сања Рађеновић-Јовановић, председник Асоцијације архитеката Македоније у интервјуу за скопски Утрински весник каже како је тренутак битан, али је пре свега деликатан у времену драстичног урбанистичког тумбања.

- Свако померање, деловање у граду поготову у цернтру државе је јако битно. Архитектура јесте наука и мора бити одраз научне и естетске студије, а јесте и најкомпетентнија за формирање слике једног града. Архитекти сигурно сносе одговорност и дужни су да се извине грађанима што су ово дозволили. Одговорност за учињено сносимо сви, и будуће генерације ће ово свако приблежити, а нико не сме бити амнестиран одговорности. Кривица траба ићи на праву адресу, а то није ААМ.

Уз све оно што нас окружује она подсећа и на стање да постоји друштвена и морална криза у свему; у образовању, науци, уметности, здравству, спорту. Архитектурата не може бити различита од времена у коме живимо.

- Борба за квалитетном архитектуром никада не престаје. Ово што се нама догађа није архитектура, ово је импровизација. Град трпи неконтролисана затрпавања агресивним кичем. Самозвана грандиозност и монументалност архитектуре и скулптуре нису одраз научне и естетска студије.

- Да нисам архитект, лакше бих поднела све ово, овако осећам лично, грижу савести и одговорности што као професија нисмо успели да се наметнемо.

На питање да је фела подељена, и да одређени архитекти своје име граде дајући предност материјалном станивишту, на уштрб професионалном Рађеновићка вели како је друга страна спремна на послушност. Да ли су они дали предност материјалном на штету архитектуре, питање је за њих. „Све лепе архитектонске вредности су и људске вредности, у супротном нису вредне“, каже Френк Лојд Рајт (Frank Loyd Wright). Наука се може супроставити политици, она је много егзактнија. Архитектура је одувек била омиљена играчка у рукама политичара. Но, политици је потребно много знаења, слуха, мудрости, слободе, самокритичности и врлине како би се искористила на прави начин.

Барок - да или не?

- Барок да, онај који припада своме времену. Барок у Скопљу није питање да или не, јер га и нема. Барок на објектима у овом граду и не заслужује да се убраја у том правцу историје уметности. Архитектура мора да кореспондира с временом у коме живимо. Стилско-естетске одлике у Скопљу слика су једног хаоса од стилова који се само провлаче под именом барок, а у суштини то нема никве везе са тим правцем. У нашем случају све се своди на фасаду, објекат не постоји, већ једна јефтина, лоша сценографија, која има за циљ кићење по сваку цену. Позивање на стилови недостојно је и неправедно зарад постојећих историјских стилова. Ово је јединствени стил, еклектичан архаизам, примена разних историјских елемената, несистематично укомпонованих, само да су присутни без праћења форме, функције објекта...

Иако смо добили историјску шансу каже први човек Асоцијације архитеката, да направимо модеран и европски град у духу времена у коме живимо, шансу смо пропустили, а следећу нисам сигурна да ћемо имати, барем не у скорије време. Нико не сме бити амнестиран одговорности. Код нас постои манир социјализације сваке врсте губитка, а приватизација сваке врсте профита. Јер, подсећа Сања Рађеновић Јовановић, сви ће се променити, али град ће остати и после њих. Зато подвлачи ту црту одговорности, коју свако мора понети, тачно и прецизно.