15. септембар 2013.

Поводом обележавања 95. годишњице пробоја Солунског фронта у Првом светском рату, у недељу је на Српском војничком гробљу у Битољу одржана комеморативна свечаност у организацији Амбасаде Србије у сарадњи са Почасним конзулом Сиљаном Мицевским.

На свечаности, испред централног спомен обележја на српском војничком гробљу у Битољу положени су  венци, свеже цвеће делегација Амабасаде Србије, почасног конзула Мицевског, локалне самоуправе,  српских асоцијација у Македонији, и запаљене свеће за покој душа погинулим српским ратницима у тој историјској операцији која је довела до тријуфалног завршетка Првог светског рата.

На комеморацији поводом обележавања 95 година од пробоја Солунског фронта говорила је Душанка Дивјак Томић, отправник послова Амбасаде Србије у Скопљу.

Свечаности су присуствовали и конзул Амбасаде Србије Драгица Јањић, војни изасланик ВС Жељко Симић, саветник владине Канцеларије за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Симон Ђуретић, представници српских асоцијација у Македонији. На крају је изведен пригодан културно уметнички програм.

- За Србију у српски народ ово је велики и значајан дан, када обележавамо 95. годишњицу почетка пробоја Солунског фронта. То је с правом названа епопеја српског народа у тим ратним пресудним годинама наше историје. Зато са овог места сваке године упућујемо поруку мира, не желећи никада да се то понови, будући да као народ имамо сурово искуство знамо шта значи бити у рату и жртвовати и оно што је највредније – људске животе, укзала је Душанка Дивјак Томић.

Почасни конзул Србије у Битољу Сиљан Мицевски је истакао да се на комеморацијама које се сваке године организју на Српском војничком гробљу поводом годишњице пробоја Солунског фронта, понавља порука да „само мир, и у савременим околностима, може донети благодет свим народима“.

- Историјска искуства свих оружаних сукоба међу народима, па и Првог светског рата потврђују да људима не доносе ништа изузев огромних штета, разарања и људских страдања, жртава, страдања и младих генерација. Зато управо са овог историјског места, истичемо да и млади данас треба да знају да само мир, ратзумевање, толеранција, суживот треба неговати у будућности, одајући пошту и вечну славу младим војницима који су дали своје животе за данашњи мир, изјавио је Мицевски.

На вечној стражи на ратним стратиштима

На српском војничком гробљу у Битољу сахрањен је 1.321 војник. Многи од њих  погинули су у борбама на Кајмакчалану 1916. године, у пресудним операцијама за пробој Солунског фронта и окончање Првог светског рата. У Спомен костурници на Кајмакчалану, највишем врху планине Ниџе, на самој међи са Грчком, почива 4.400 погинулих српских војника.

У широј околини Битоља, у појасу Мариова, у долини реке Црне, на српским војничким гробљима и издвојеним хумкама у селима Скочивир, Бач, Добрвени, Живојно, Будимирци, Старавина... почива око осам хиљада погинулих српских војника у ослободилачким ратовима који су остали као вечна стража на борбеним стратштима далеко од свог завичаја.

Историјска ратна операција

Пре 95 година - 14. септембра 1918. године - на Солунском фронту започела је артиљеријска припрема за офанзиву и пробој тог фронта, који је био један од одлучујућих догађаја за окончање Првог светског рата.

Рано ујутро 14. септембра 1918. године, око 2.000 артиљеријских цеви огласило је почетак напада савезничких армија, при чему је ударни део пробоја изнела српска војска.

Тај датум прихваћен је сада као Дан артиљерије и Дан Мешовите артиљеријске бригаде Војске Србије.

Солунски фронт је пробијен 15. септемба, а резултат тога била је капитулација Бугарске, убрзо Аустро-угарске, а затим и Немачке, чиме је завршен Први светски рат.

Српска војска, након пробоја Солунског фронта, ослободила је Србију, а потом и све земље које су потом укључене у нову заједничку државу - Краљевину Срба Хрвата и Словенаца, проглашену у Београду 1. децембра 1918. године, на чијем челу је био ренгент Александар Карађорђевић.

Српска војска је на Солунски фронт пребачена у пролеће 1916. године и то са грчког острва Крф, где се опорављала после голготе кроз коју је прошла током повлачења кроз Албанију у зиму 1915-1916.

На Солунском фронту са једне стране тог фронта налазили су се француски, британски и српски војници, потом и Руси, а њима се касније прикључио и један број Грка и Италијана, док су се са друге стране укопани у ровове налазили аустро-угарски, немачки и бугарски војници.

За команданта је изабран француски генерал Франше д'Епере, који је у јуну 1918. године одржао саветовање са српским генералима и регентом Александром Карађорђевићем када је одлучено да офанзива почне средином септембра на сектору Добро поље - Ветерник - Козјак на коме се налазила српска војска.

Српска војска је била подељена у две армије - Прву под командом Петра Бојовића и Другу армију под командом Степе Степановића, док је командант Штаба био војвода Живојин Мишић.

Српска војска је имала тада шест дивизија са 140.0000 војника, међу којима је било и око 25.000 добровољаца, готово искључиво Срба.

Као последица Првог светског рата чак четири велике империје које су, на овај или онај начин вековима постојала, престале су да постоје – Аустро-угарска, Турска, Русија, Немачка, а формиран је низ нових националних држава, међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.

Србија је у том рату укупно изгубила, колико се зна, 1.248.136 становника, односно 28 одсто.

У стварности тај проценат је много већи када се имају у виду државни оквири Србије од пре Балканских ратова, који су,и по саставу становништва, изнели "на својим леђима" читав тај рат, уз битну помоћ десетина хиљада Срба добровољаца са простора негдашње Аустро-угарске.

Победе српске војске крунисане су одлукама Срба из до тада неослобођених крајева да се присаједине Србији, тако се Војводина присајединила Србији 25. новембра 1918. (Срем дан раније), а Црна Гора 26. новембра.

Потом је уследило проглашење уједињења 1. децембра 1918. године када је регент Александар Карађорђевић, у палати Крсмановић на Теразијама у Београду, прогласио стварање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца.

Према меморандуму Делегације Краљевине ШС на мировној конференцији у Паризу, Србија је од јула 1914. до октобра 1915. мобилисала више од 707.000 људи, односно 24 одсто укупног становништва. Било је то 40 одсто укупног броја мушког становништва, далеко више од било које зараћене земље.

Укупно, зараћене стране у Првом светском рату мобилисале су око 70 милиона војника, а погинуло је или страдало на други начин проближно 20 милиона. У том смислу српске жртве за укупну победу савезника у том рату биле су, у поређењу са другима, немерљиве.

Народна скупштина Србије крајем 2011. године усвојила је измене Закона о државним и другим празницима којим је предвиђено да се 11. новембар - Дан примирја из 1918. године, посебно обележава и да буде нерадни дан.