Век од битке на Брегалници у Другом балканском рату без обележја ПДФ Штампа Ел. пошта

На фронту Брегалничке битке04. август 2013.

На дан завршетка војничких операција битке не Брегалници, 1913. на фронту на Овчјем пољу, код Штипа на истоку Македоније, 9. јула, званично је пригодно обележена стогодишњица боја, али, полагањем венаца и свежег цвећа погинулим и умрлим српским војницима и историјским часом, у истуреном меморијалу Спомен капели Доње Карасларе надомак Велеса. Јер, меморијалног обележја погинулим ратницима у Другом балканском рату практично, више – мема.

Уверили су у ту сурову истину и потомци погинулих српских ратника из матице Србије и Македоније. Невољно су на битку и страдања њихових предака, поводом јубилеја боја на Брегалници, подсећали без државних представника из Београда. Учествовали су представници Амбасаде Србије у Скопљу, српских асоцијација у Македонији, делегације Савеза потомака ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920. године из Београда, Врања, Лековца, Прокупља, Ниша, Гаџиног Хана, Пирота, Лепосавића, Бруса...

Сећање потомакаКомеморативни поход на места попришта историјског боја у години јубилеја, био је и прилика суровог упознавања са последицама вишедеценијског заборава, немара, јер су потомци погинулих ратника на ту операцију подсећали „на отвореном“ без правог обележја, гробног места где би свећу запалили, тамјаном окадили хумке храбрих предака, за покој њихових душа посули вином и „мученицом“ из родног краја... Нажалост, готово да су потпуно уништена и затрта војиничка гробља погинулих српских војника на том подручју.

У изводу из дела стручних сагледавања стања споменика, спомен обележја и гробља погинулих српских војника из балканских и Првог светског рата на територији Македоније, сачињеног на основу непосредног увида „на терену“, јула 2003. између осталог је снимљено стање и у Штипу и околини. Регистрована је некадашња спомен капела Каленица са костурницом на Брегалници у Штипу, подигнута као меморијални споменик где је сахрањено око 6.000 погинулих српских војника на Брегалници, Овћену, Јежеву, Калиманском пољу и Рајћином брду... током Другог балканског рата – 1913. Аутор пројекта капеле са костурницом, био је Иван Мештровић, а фрескописа Крсто Хегедушић.

На Брегалници, у том највећем боју између српске и бугарске војске, на српској страни губици су били око 16.200 војника, а на бугарској више од 25.000 људи. Где су им гробови?

Поменута Спомен капела је била изграђена на узвишењу надомак железничке станице у Штипу, на око три километра западно од града. Но, за време Другог светског рата, бугарски окупатори су обележје у потпуности срушили. На том месту је, касније 1962. изграђена метеоролошка станица. Место костурнице могу да "открију" само – упућени, будући да не постоји било какво обележје, или „путоказ“ некадашњег комплекса.

ШтипУ Штипу је као меморијални споменик палим српским војницима из Другог балканског рата била подигнута и спомен костурница Сењак. И тај комплекс су, нажалост, током Другог светског рата бугарски окупатори сравнили са земљом. Касније, на тој локацији изграђена је тржница и занатски центар. Кости ратника делимично су прикупљене и "склоњене" на неко од гробаља у том граду, без прецизних података о томе... Ни на Сењаку нема никаквог спомен обележја, чак ни скромног "знака" који би макар подсећао да се ту некада налазио велики комплекс са костурницом палим ратницима...

На варошком гробљу у Штипу је била подигнута спомен – капела са костурницом у којој је било сахрањено око 1300 погинулих и умрлих ратника, а покрај ње био је и велики број индивидуалних гробова војника. И та капела је срушена од стране бугарских окупационих снага за време Другог светског рата. Једино је остао део горње бетонске плоче на костурници испод које су се, кажу неки од старијих грађана Штипа, видели посмртни остаци ратника...

У знак сећања на стогодишњицу почетка Другог балканског рата, екипе научника из Института за историју Србије и Војно – историјске комисије бугарске Војне академије у јуну су обишле позиције на којима је вођена Брегалничка битка, посебно у околини Злетова и Калиманца.

- Заједно са колегама из Института за историју Србије пронашли смо ровове и окопе на неколико позиција код Брегалнице и Калиманца. Сви народи имају горка искуства из ратова, а намера нам је да нас проучавање историјских догађаја повезује да се не би поновиле грешке из прошлости, изјавио је Иван Сапунџијев, члан комисије бугарске Војне академије.

Историчари су у обиласку посетили више некадашњих позиција српске и бугарске војске крај Брегалнице и на локалитету Калиманци у околини села Троло, где је било поприште борбе јуна и јула 1913. А, тај обилизак ровова, како је објашњено, обављен је у склопу научног истраживања послератне историје балканских држава чланица НАТО и Партнерства за мир.

- Ми практично на делу спроводимо оно што тражи ЕУ у смислу веће комуникације и сарадње међу државама у региону. Имамо одличну сарадњу и добили смо велику помоћ из Војног архива у Београду и институција у Македонији и Бугарској, а то је веома важно за историјску науку, открио је Сапунџијев.

По обронцима крај Брегалнице и Калиманца и данас стоје разбацане гранитне громаде. Свака од њих означава гробницу. Ту су остале кости војника након деветодневне битке. У српским и бугарским униформама. После Брегалничке битке поред укупно погинулих, на српској страни од последица колере умрло је око 5000 војника, а на бугарској, како је записано, дупло више.

Шездесетих година прошлог века, када су се у Штипу градила нова насеља, на периферији су редовно откопаване људске кости жртава Другог балканског рата, али и умрлих од маларије и колере које су тада харале. Зоран Крстев, који више од три деценије ради у метеоролошкој станици на брду Каленица крај Штипа, изграђеној изнад костурнице погинулих и умрлих војника у боју на Брегалници, подсећа да се „доле налазила спомен соба са изложеним униформама и оружјем погинулих војника.“

- Старији људи причају да је ту била и црква, срушена у Другом светском рату. На месту где је био улаз у костурницу земља и даље понире, изјавио је Крстев.

Према историјским подацима, Србија је 1. децембра 1921. на узвишењу Каленица, одакле се као на длану види некадашња линија фронта, подигла спомен капелу у облику крста, у знак сећања на погинуле војнике на Брегалници. Када је капела срушена, кости војника су, кажу, пренете у бању Кежовица...

Битка

Према историјским записима, Бугарска је без најаве рата, 1913. извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту. Простор на коме се одвијала битка у Македонији, протезао се од Царевог врха на Осоговској планини, низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.

Завршетком рата, Срби су добили материјалну и моралну победу. Заробили су и велики плен и знатан број бугарских војника. Бугарска војска је била принуђена на дефанзиву. Поседице ове битке биле су - улазак и Румуније и Османског царства у рат против Бугарске. Катастрофалне последице битке на Брегалници су дошле и на другим фронтовима. После слома њене армије код Брегалнице, Бугарску су напале 13. јула Румунија и Османлијко царство. То је Бугарској донело велике губитке - Румунија је заузела Добруџу, а Османско царство Једрене, са целом покрајином коју су изгубили у Првом балканском рату...

Сећања

Век после Брегалничке битке, старији мештани села Дреног, укљештеног између Пробиштипа и Злетова на истоку Македоније, препричавају како су од својих могли чути „ноћни ехо љутог боја“. Кажу причали су им да су се у глуво доба ноћи могли чути  узвици војника: “На нож, на нож” и “Ураааа”. А битка је и почела у ноћи између 29. и 30. јуна 1913. и увод у Други балкански рат. На пропланцима изнад села Дреног још увек су видљиве рововске линије и грудобрани артиљеријских позиција од пре једног века...

ЗајасАлбанци за меморијал – на одложено

У селу Зајас, на западу Македоније, крај пута Гостивар – Охрид, уређује се терен за подизање меморијалног комплекса „Албанска мајка“, где касније, „за 10 до 15 година, колико ће трајати ексхумације“, треба да буду сахрањени посмртни остаци око 500 Албанаца, наводно убијених од српских снага током Другог балканског рата 1913. године.

Комплекс површине од 3220 квадратних метараа, како је најављено, биће изграђен код већ подигнутог јарбола високог 13 метара са заставом Албаније, а цилиндричне надгоробне плоче биће постављене са стране... Читав комплекс, како је најавио лидер владајуће албанске Демократске уније интеграција (ДУИ) Аљи Ахмети, требало би да биде завршен до 28. новембра Дана албанске заставе...

Земљиште је поклонио гастарбајтер Дестан Алиу који ради у САД. Споменик албанској мајци се лије у Албанији, а на читавом комплексу раде домаћи и архитекти Албанци са Космета. Укупна вредност комплекса, како је најављено, износи – око 200.000 евра. Средства обезбеђују „локални албански бизнисмени и дијаспора...“

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић