02. август 2013.

Македонски премијер Никола Груевски у обраћању на великом народном скупу у Крушеву поводом обележавања нациоланог празника Илиндена, открио је да размишља  да се обрати УН-у са захтевом за промену формата преговора са Грчком о уставном имену Македоније, следећи пример дијалога Београда и Приштине. 

Следећи пример дијалога Београда и Приштине у којем су, уз међународног посредника, учествовали премијери, македонски премијер Никола Груевски размишља да се обрати Уједињеним нацијама са захтевом за промену формата преговора са Грчком о уставном имену Македоније. 

"Већ 23 године Грчка нас блокира, преговори су сада запали у ћорсокак", рекао је Груевски. "Размишљам да се обратим УН-у за промену формата разговора, чиме би се следио пример Србије и Косова, у чијим разговорима би, поред медијатора, учествовали сви директно, интензивно са својим тимовима и експертима из наше земље", рекао је Груевски у Крушеву, на прослави 110 година од Илинденског устанка. 

Председник Владе Македоније је навео да "носиоци одговорних тимова две земље треба да буду премијери" који би покушали да заједнички дођу до неког решења прихватљивог за обе стране. 

"Крајњу реч наравно да ће имати грађани на референдуму и то је обавеза од које ниједан политичар, партија, или појединац не сме да бежи", рекао је македонски премијер. 

Говорећи о "победама Македоније", Груевски је навео визну либерализацију, "две јасне потврде НАТО" да је Скопље испунило све критеријуме за чланство у Алијанси и четири позитивна извештаја Европске комисије, као и препоруке за датум за старт преговора са ЕУ. 

Из меморијалног центра Пелинце, председник Македоније Георги Иванов је поновио да се због Грчке, Македонији постављају апсурдни захтеви. 

"Од нас се тражи да се одрекнемо оног што смо били и што морамо бити. Од нас се тражи да се одрекнемо идентитета и сопственог имена", поручио је македонски председник.

Овогодишње обележавање македонског националног празника Илиндена, 110 година Крушевске Републике 1903. и 69. годишњице Првог заседања АСНОМ-а, када су код манастора св. Прохора Пчињског, на југу Србије, на Светог Илију, 2. августа 1944. на том скупу ударени темељи данашње Македоније, (озваничена одлука да Македонија као независна република постаје рамноправни део Демократске Федеративне Југославије), протоколом није предвиђало посету званичне државне делегације светињи СПЦ.

Из Владе Македоније је потврђено да није ни затевана дозвола од власти Србије, односно СПЦ, за посету манастиру св. Прохора Пчињског. Разлог за такав став лежи у проценама да је илузорно очекивати позитиван одговор на такав захтев у садашњим околностима.

У скопским медијима се подсећа да је такав став заузет због практично замрзнутих веза на релацији СПЦ - МПЦ.