10. јул 2013.

Стогодишњица Брегалничке битке у Другом балканском рату, пригодно је обележена у уторак, 9. јула, на дан завршетка војничких операција на фронту, историјским часом у залеђу некадашњег попришта боја на Овчјем пољу, код Штипа на истоку Македоније, и полагањем венаца и свежег цвећа погинулим и умрлим српским војницима у оба балканска и Првом светском рату у Спомен капели Доње Карасларе надомак Велеса.

У комеморативним обележавањима 100. годишњег јубилеја Брегалничке битке учествовали су представници Амбасаде Србије у Скопљу, српских асоцијација у Македонији, делегације Републичког, покрајинских, окружних и општинских одбора Савеза потомака ослободилачких ратова Србије од 1912. до 1920. године из Београда, Врања, Лековца, Прокупља, Ниша, Лепосавића, Бруса... 

Поводом обележавања века историјске битке на Брегалници из 1913. године, после више деценијског заборава, немара, први пут су потомци погинулих ратника на ту операцију подсетили обиласком попришта боја, без правог обележја. Нажалост, уништена су и затрта војиничка гробља погинулих српских војника у том делу Македоније. 

Градоначелник Штипа Илчо Захариев примио је поводом обележавања јубилеја Брегалничке битке конзула Амбасаде Републие Србије у Скопљу, Драгицу Јањић, градоначелника Врања Зорана Антића, председника Републичког одбора Савеза потомака ратника Србије од 1912. до 1920. Љубомира Марковића, председника Удружења за заштиту и очување српских споменика у Македонији Бору Ристића и руководиоца Културно инфомративног центра Срба „Спона“ Милутина Станчића. 

У веома срдачном разговору Захариев је подсетио на заједничка трагична историјска искуства и ратне последице чији су ожиљци оставили сурове трагове на генерацијама српског и македонског народа.

Те последице и историјски трагови препрлитали су се и на становништву Штипа и ширег дела истока Македоније, за време и после балканских и Првог светског рата. Но, војничка гробља, костурнице, обележја и меморијали тих ратника, на жалост, затрти су, практично без икаквог обележја. 

Захариев је после пријема свих учесника свечаног обележавања јубилеја Брегалничке битке у општини Штип, заједно са гостима обишао историјске локалитете Јежево поље, Врзаково и село Сарчиево где је на 300 метара од некадашње линије главног фронта боја, сада подигнут православни храм и сеоска чесма. 

Учесници свечаности су потом обишли Спомен костурницу погинулим и умрлим српским војницима из балканских и Првог светског рата у селу Доње Карасларе код Велеса.

Пред Спомен капелом, учесницима се обратила конзул Србије у Скопљу Драгица Јањић.

Одржан је историјски час, положени су венци, свеже цвеће, запаљене свеће за покој душа страдалим војницима. У рециталу потомака српских ратника из Ниша и Прокупља, посебан утисак су оставили стихови песеама Два витеза, Орловима са Кајмакчалана, Непознато дете из 17. пука. 

- Венце на овај историјски јубилеј када обележавамо 100. годишњицу Брегалничке битке из 1913. полажемо овде у Спомен костурници у селу Доње Карасларе, где почивају кости јунака учесника  првог и другог балканског рата, али и Првог светског рата, и представља синоним жртава из свих тих ратних година. Шест година од 1912. до 1918. у којима је драга Србија полагала и положила испит из одбране отаџбине. Овде почивају деца Србије из читавог тог периода, подсетио је Марковић у обраћању на комеморативном скупу.

Битка 

Битка на Брегалници између српске и бугарске восјке у Другом балканском рату вођена је од 30. јуна ‒ 9. јула 1913. године.

Бугарска је без најаве рата, извршила препад на српску и грчку војску и тиме започела рат, а у исто време и битку на српском фронту.

Простор на коме се одвијала битка у Македонији, протезао се од Царевог врха на Осоговској планини, низ оба његова гребена, који се спуштају на југ и југозапад, обема странама Злетовске реке до њеног ушћа у Вардар.

Губици код Прве. и Треће српске армије били су око 20.000 мртвих и рањених, а код Четврте бугарске армије око 30.000 мртвих, рањених и заробљених. Најжешћи бој је доживела српска тимочка дивизија, која је успешно бранила јурише двапута надмоћнијих Бугара.

Срби су добили материјалну и моралну победу, а заробили су и велики плен и знатан број бугарских војника. Бугарска војска је била принуђена на дефанзиву.

Поседице ове битке биле су улазак и Румуније и Османског царства у рат против Бугарске и убрзање завршетка рата.

Катастрофалне последице битке на Брегалници су дошле и на другим фронтовима.

После слома њене армије код Брегалнице, Бугарску су напале 13. јула Румунија и Османско царство.

То је Бугарској донело велике губитке - Румунија је заузела Добруџу, а Османско царство Једрене, са целом покрајином коју су изгубили у Првом балканском рату...

Капела 

Свечаности обележавања 100. годишњице Брегалничке битке завршене су рециталом потомака српских ратника у Спомен капели Доње Карасларе. 

Меморила се налази на најлепшем пропланку изнад села Доње Карасларе код Велеса, одакле се пружа диван поглед на долину Вардара. Ту је 1928. године, изграђена спомен-костурница са криптом у којој се налазе посмртни остаци палих ратника из балканских и Првог светског рата.

Највећи број сахрањених посмртних остатака погинулих и умрлих српских војника у костурници је из битака које су се непрестано водиле при повлачењу турске војске после пробоја фронта у операцијама чувене Кумановске битке 1912. у Овчјем пољу и при форсирању реке Вардар, све до планинског превоја Плетвар.