01. јул 2013.

Да није било владике Данила Крстића и великог песника Мирослава Мике Антића ко зна да ли би данас било групе Гарави сокак и какав би био животни пут Бранислава Банета Крстића, фронтмена најпопуларније војвођанске групе Гарави сокак ,песника који све дубље оре песничке метафоре, заговорника и поборника аутетнтичне тамбурашке музике,певача са душом у срцу и славујем у гласу. Причу о себи најбоље је да исприча сам. Ја сам ту тек да га питањима усмеравам….

-  Како би ти написао своју „личну карту“?

-  Рођен сам и одрастао у Новом Саду.У предграђу званом Клиса, где се зауставља асфалт и почиње широко пространство од златног жита. Мој музички укус формиран је на две музике. Једна су тамбураши који су свирали по кафанама око „Најлон пијаце“ где смо их слушали још од када су нас родитељи водили на „10 са луком“. Друга су „Битлси“ које сам открио у седамнаестој години. Обе их волим и дан-данас. Завршио сам Машинску техничку школу и апсолвирао Пољопривредну технику. Али кад су ме после неколико година писања „сустигле и опчиниле“ песме Солунска, Теци,теци Дунаве, Рузмарин, Скелеџија, Мађарица  итд… нашао сам се на животном путу по коме корачам још увек.

 -  А после?

 -  После је све ишло само од себе. Име бенду је дао кум, велики песник Мирослав Мика Антић. Није увек било лако, али сам у међувремену заволео стварање и певање песама. Као и усхићење које тај живот доноси…На свакој плочи публика је за себе открила понеку песму, које су постали хитови: Неко, неко ко је далеко, Као ја што сам тебе волео,Ћири бу-ћири ба, Биће боље ако будеш ту, Ко те има тај те нема, Свако има неког кога више нема, Саградићемо брод, Довиђења туго…

- Пред твојом групом је мали јубилеј?

-  Да. управо се припремамо да снимимо 10.ЦД. Доста тога материјала више или мање познатог може се наћи и на интернету,чути и видети на www.garavisokak.com

- Које су за тебе вредности породице?

 -  Породица, па и фамилија су данас на удару цивилизације али упркос томе онда је и даље главни ослонац како опстанка, тако и напретка. Тешко је стремети више и даље без подршке тих „леђа“.

- А вредности традиције?

 -  Мој покојни стриц Данило Крстић је био владика. Он ми је, још од малих ногу поклањао бисере из свог ерудитаског знања али и из народног предања. Упутио ме је на вредност и лепоту српског језика и народног стваралаштва. Оно је врхунско и тешко га је достићи а још теже превазићи.

- Шта за тебе значи завичај?

  - Оно за чим ти срце заигра. За чим некад и срце крене.То је место мог детињства. Дунав али и ширина и лепота звана Србија. Место среће, ал место и бола на којем се још увек живи оскудно али људски. Само ту су суза и осмех искрени. Место где још можете срести човека у човеку. Где се још увек гледа у очи и сваком каже „Добар дан“.

- Какав је твој однос према нашим људима у дијаспори?   

- Сплетом околности које нисмо сами бирали нашли смо се ту где јесмо. Живот је на целој планети и атрактиван и тежак и леп. Запад је развио систем који даје шансу да вредни људи са карактером, памећу и храброшћу постигну жељени успех. Код нас то још увек није тако лако.  Мање-више сада физичка адреса губи на значају. Цивилизација се померила у том правцу.Делимо заједничко време без обзира на простор на коме се налазимо….

 - Чиме се бавиш ових дана?

  -  Основали смо Тамбурашки радио  за друштво у ћошку и цео свет. Радио 24 сата непрекидно емитује тамбурашку музику и чује се преко сајта www.tamburasionline.com  или h http://tamburasionline.listen2myradio.com/ .Послушајте, нећете се покајати. А они који хоће да купе преко интернета, и то на сасвим легалан начин,песме Звонка Богдана, Јанике Балажа, ромских тамбураша са чарди са Дунава, па и Гаравоg сокака, могу то да учине преко адреса  http://www.songcastmuzic.com/releases   или на zoom -guery=vojvodina+ muzicИмамо преко 300 песама најбоље Српске тамбурашке музике. Па ко воли,нек изволи..

- А планираш ли ти скоро у иностранство?

 - Увек се радујем гостовању у иностранству и сусрету са нашим људима из дијаспоре. Имали смо фантастично дружење у Паризу за Светосавски бал. Надам се да ће се то поновити и неком другом приликом. Интересују нас гостовања у Аустрији, Немачкој, Швајцарској, Данској… ма свуда где има наших људи који воле тамбураше и „Гарави сокак“. Зовите нас – долазимо!

- Шта мислиш о све популарнијим, такозваним друштвеним мрежама?

-  Ја практикујем Твитер. Преко њега често емитујем своје импресије, емоције, осећања,размишљања, маштања, стихове…

- Да ли би хтео да неке своје стихове , ексклузивно за наше читаоце  да кажеш?

 - Врло радо. Ево на пример ове: “Ако у сну наиђете на зрео грозд, пружите руку…кад се пробудите, бар једно пуце ће вам остати у устима…довољно да засладите нови дан“.

Рајко Роки Двизац