15. јун 2013.

Србија спава, српски народ спава, да ли смо ми будни? Ако јесмо, дајмо мало од себе! Као прво, нека свако од нас одвоји по мало од својих уста као прилог светој српској земљи! Као друго, биће прилике да помогнемо организацију овогодишње прославе Видовдана, сви који буду орни моћи ће да се јаве да радимо нешто! Наше мало кад удружимо снаге некоме ће бити много у борби да опстане на вековним огњиштима, да се не постидимо пред нашим унуцима кад нас питају где смо ми били „кад се бранило Косово...“ 

Покренута је нова велика акција помоћи за свету земљу - Косово и Метохију! Као и до сада, прикупљаћемо средства за помоћ нашем народу и нашим светињама. Иако је писано много тема како и на који начин помоћи, и нека ова акција буде најбољи ''производ'' у сусрет Видовдану ове године, нека наше Србовање буде преточено у конкретна дела, нека дела говоре више од хиљаду речи!

Прва акција за коју се прикупљају средства јесте манастир Девине Воде, који се налази на путу Звечан - Зубин Поток. Манастир је посвећен Чудотворној икони Богородице Тројеручице. Црква је саграђена 2001. године а манастирски конаци пар година касније. Међутим, то је на жалост рађено катастрофално лоше, до те мере да су зидови у конацима попуцали, делимично пред обрушавањем, док је у цркви влага. Објекти су у јако лошем стању, врата потпуно пропала, камен којим је црква споља обложена опада. Игуман Фотије је на иницијативу нашег брата покренуо акцију да се то све обнови и среди, не би ли наш брат са пар сликара отишао тамо и осликао цркву! То је стварно прелепа идеја и биће први пут да учествујемо на неки начин и у томе.

Игуман је обезбедио средства да се обнови фасадни камен споља, да се црква уреди изнутра, изглетује и окречи црква изнутра. Мајстор који је раније урадио прозоре прихватио је да сада бесплатно уради, тако да уместо прозора буду угражени стаклени кругови, што је много практичније јер не постоји опасност од влаге. Остаје да ми скупимо средства за врата и да у августу сликари осликају цркву! Потребно је 1.400 евра.

Помоћ за малог Стефана

Поред ове цркве, потребно је да прикупимо и 1.000 евра за додатну операцију за малог Стефана за којег смо и раније прикупљали новац. Стефан је, хвала Богу, нормално прогледао на једно око, док му се са другим читав процес опоравка искомпликовао што захтева додатне лекарске интервенције.

Такође, покренута је друга велика акција свих српских навијача у којој се скупља новац за помоћ Србима из села Драгољевац код Истока, и једној породици која живи усамљена међу Шиптарима у Бошњачкој махали у Косовској Митровици, и којој су недавно бацили две бомбе „кашикаре“ на кућу. У наредном упису биће опширно описана акција!

Можда и највећи пројекат у који ће бити част и привилегија укључити се и као појединац и као група јесте поновна изградња манастира Св. Архангела код Призрена, задужбину Цара Душана. Више о манастиру: http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Sveti-Arhandjeli/index.htm Планирају се концерти у Херцег Новом и Бијељини, но о томе као и уопште о покретању ове акције биће у наредном периоду више речи. Фокусирајмо се сада на ове три које су горе споменуте. Дакле: Девине Воде, Драгољевац и Бошњачка, Мали Стефан.

У прошлу недељу су тројица наше браће били на Космету ради утврђивања стања на терену за неке наше акције које радимо и ове наше заједничке о којој је овде реч. Обишли су породицу Стојановић у Косовској Митровици и село Драгољевац код Истока, у Метохији.

Породица Стојановић којој је потребно помоћи да поставе капију и бетонску ограду око куће, живи у Бошњачкој махали, за оне који не знају, усамљеном шиптарском гнезду северног дела Митровице. У делу до моста живе само Шиптари, да би у неком делу улице почеле српске куће које се настављају надаље без прекида. Тамо је било безброј неких бомбашких напада и сличних удара и провокација свих протеклих година. А Стојановићи и породица Машић, живе усамљени потпуно у том шиптарском мору, потпуно њима окружени, недалеко од моста. Стојановићи су у приземљу а Машићи на првом спрату. Пре два и по месеца бачене су две бомбе на кућу и завршиле су на тераси Машића и том приликом раниле његову малу децу! Сви знају из медија за тај догађај. Невероватно је колико су позитивни ови људи и колико не може да се примети да имају било каквих проблема! Краси их велики ентузијазам, људи су црквени, јако побожни, и „Србенде на квадрат“! Право је задовољство видети да такви људи постоје и да са великом свешћу где се налазе и у каквим околностима они жртвују себе, своју децу, у вери да ће Срби почети да долазе око њих да живе и да ће тако то бити повраћено у наше руке. Чим изађу из куће имају леп поздрав од комшија - на мосту исписано на два места вређање наше земље!

Одважност за пример

Село Драгољевац налази се пар километара северно од Истока, метохијског градића испод Мокре Горе. Мештани су се повукли 1999. године када је кренуло лудило после потписивања Кумановског споразума. Вратили су се у своје село 23. марта 2010. године и ту живели месецима у шаторима док су им градили ткз. повратничке куће. Издражали су све то, и хвала Богу остали на својим огњиштима до данас, и не планирају одатле да иду!

Живе од пољопривреде, земља је невероватно плодна у равници између планина. Ситуација није онако ненормална као у Дреновцу који смо претходно помагали, где хоће да их поубијају и где им сваког дана прети опасност за голи живот. Овде су Шиптари мало питомији и не праве проблеме те врсте. Међутим, из суседних села која су настањена шиптарским живљем из озлоглашеног дреничког краја, намерно доводе стоку у њиве ових Срба и упропашћавају им усеве. Немају коме да се жале - нормално, када покушају вербално да реше проблем, уљези их их не слушају, а физички не смеју да се обрачунавају јер би им то био крај у сваком погледу. Зато планирају да ограде део својих имања на којима су њиве које обрађују. Планирају да ограде буду са бодљикавом жицом и бетонским стубовима, тако да стока не може да пролази. Уколико би ови секли жицу, то би већ морало да побуди полицију да како тако одреагује, и не би то могло у недоглед да се дешава.

 Људи у Драгољевцу су стварно много вредни и здрави, и могу бити пример многима по Космету. У селу имају три трактора, склоњених у једној гаражи - под катанцем и са псом чуваром испред, да би предупредили Шиптаре у крађи, (иако су, ипак, и поред тога покушавали). Поседују и неке прикључнепољопривредне  машине али, кажу, недостаје им косачица и скупљач за сено. Све то би било лепо ако бисмо могли ми да им обезбедимо, или макар део тога суфинансирамо, да им се макар мало олакша борба за очување својих огњишта. У селу је пре рата живело око 400 људи, вратило се само њих – десет.. Свуда около су остаци срушених кућа, и између свих њих повратничке кућице где сада Срби живе.

Занимљиво је да Шиптари не само у том крају, имају као кодекс, „не дирати пшеницу јер она доноси хлеб па је због тога грех уништавати је“ - да није тужно било би смешно, убијати, палити, и све остало није грех, али пшеницу дирати, то никако!

Срби у окружењу део имања су већ ограђивали са жицом преосталом од Кфороваца који су напустили оближњи манастир Гориоч, средњевековну задужбину Светог Краља Стефана Дечанског.

Из песме у дела

У фонду од прошле акције свих српских навијача остало је 420 евра, фонд се налази у Дечанима. За ограду и капију у Бошњачкој у КМ потребно је оквирно око 55000 динара, у Драгољевцу за стубиће и жицу оквирно око 1000 евра, за косачицу за сено 1200 евра, за скупљач за сено 500 евра. Све укупно око 3200 евра, од чега већ имамо 420 евра. Дакле, од тих 2800 евра мислим да би било пристојно да ми као Делије скупимо заиста један солидан део јер нам је то неупоредиво лакше чак и поред свих осталих акција које имамо, него малим групама којих има неупоредиво мање. Хоћу рећи да ако нека група која има 200-300 људи скупи 200-300 евра, онда би била срамота да и ми скупимо исто толико! Учешће су потврдили Гробари Југ, Забрањени, Земунци, Офковци, Фирмаши, Маринци, Ђаволи, Варвари, Лешинари, Фридом Фајтерси, Мераклије, Дивља Телад... Вероватно ће и остали учествовати! Хвала Богу се интерес Српства ставља изнад навијачких размирица и ово је још једна прилика да се песме и пароле преточе у конкретна дела!

Начини донирања за ове акције: 

1. Бутик ''Делије'' на западној трибини Маракане - донаторска кутија

2. Динарски рачун у Србији:
160-5200100105869-91 - Милош Марковић, банка Интеса

3. Девизни рачун у Србији:
IBAN: RS35160523020008356762
SWIFT: DBDBRSBG
Banka Intesa, Milentija Popovica 7b, 11070 Novi Beograd
На име: Милош Марковић

4. Путем PayPal-a: Ова адреса ел. поште заштићена је од спам напада, треба омогућити ЈаваСкрипт да бисте је видели

Сви који су спремни да донирају средства у овој акцији у Скопљу, прилоге могу дати у – донаторску кутију Културно информативног центра Срба у Македонији – „Спона“, ул. Даме Груев, бр 16, локал 11 на другом спрату Пословног центра „Палома Бјанка“.

Анђелко Нешић