Никола Хајдин у Македонији ПДФ Штампа Ел. пошта

Никола Хајдин14. јун 2013.

Никола Хајдин председник Српске академије наука и уметности (САНУ) у четвртак је у Скопљу разговарао са својим домаћином Владом Камбовским, председником Македонске академије наука и уметности (МАНУ) на чији позив и борави у Македонији.

После разговора у МАНУ Хајдин је посетио амбасаду Србије у Скопљу где се задржао у разговору са отправником послова Душанком Дивјак Томић и комзулом Драгицом Јањић.

За време боравка у Македонији,Хајдин ће са супругом посетити Охрид, Стругу и Вевчане.

Пред полазак за Охрид, Хајдин је поделио део утисака поновним доласком у  Скопље (где је као професор посебних научних области својевремено држао предавања на постдипломским студијама на Грађевинском и Машинском факултету... пројектовао је осам мостова у Македонији, и, као свој прилог реализацији лучних брана пројектовао је брану Глажња на северу земље, једну од највећих лучних брана - трећу по висини у бившој Југославији). али и оцена о научној сарадњи двеју академија.

-Знате како, једна од главних тачки наше сарадње на нивоу акедмија су управо теме у научним областима око којих неможемо да се споримо и ту постоји велики број заједничких пројеката. Постоје и одређене теме на којима се базира већ успостављена сарадња, рецимо - соларна енергетика. Заједнички истраживачки гпројект САНУ и МАНУ предводи академик Јордан Поп-Јорданов, каже Хајдин.

У делу узајамних интереса, утврђен је начални договр да се сарадња двеју академија продуби у смислу узајамних изложби, симопозијума, трибина...

У делу питања везаних и за богату културну баштину српског народа на подручју Македоније, Хајдин истиче да се у САНУ „одређен тим људи бави управо тим културним питањима“. Конкретно у области етнологије, један од њих је акдемик Гојко Суботић чији предмет истраживања је Македонија.

У разговору академик износи и своје погледе о фундаменталним животним проблемима који трају.

-Шта примећујете када пролазите кроз Србију. Све је мање људи по селима, одумире нам село, а ништа се не предузима. Знате, ако на Копонику оду преостали сељаци, доћи ће други сељаци, а и проблем Космета је специфичан, тамо има народа а ми не знамо шта ћемо са остатком Србије...Нема деце, нема новог нараштаја, а младеж нам одлази ван границе.

На питање како је деловање САНУ у жижи решавања тих „најпречих“ најактуелнијих кључних питања друштва од пресудног значаја за будућност, када челни људи политичари траже модел „изласка“ из одужене транзиције за опстанак на европском курсу, Хајдин подсећа да је „Акамија научна установа, и бави се питањима развоја науке и уметности, научним радовима и аспектима, што је уосталом садржано и у Статуту.“

. Ми нисмо ту да пресуђујемо, и водимо политику, то није наш посао, Ја знам само оно што знам, и могу само о науци да говорим, а то да ли ће и како премијер Србије да реши питање Косова и Метохије, али и опстанка земље, то није моја надлежност. Уопште није ни могуће да неки човек све зна, и да буде позван да о свему расуђује, па био он и акдемик и најпаметнији и најученији међу нама...Ми можемо третирати као Академија питање Косова и Метохије али са становишта топонима, демографије, наталитета, баштине, културног блага, значи све на бази науке, рекао нам је Никола Хајдин.

Гост Вевчана – подсећање на Михајла Пупина

Председник САНУ Никола Хајдин за време боравка у Македонији, како вели са посебним задовољством, посетиће и Вевчане.

- Поседујем пасош Вевчана. Занимљив је то крај и људи у њему. Не треба подсећати да је Михајло Пупин, син Константина и Олимпијаде, чији су се родитељи доселили управо из Вевчана. Пупин је био истакнути борац за српске интересе и ослобађање од турског ропства, подсећа Хајдин.

Иако Пупин никада није посетио село Вевчане, његови даљи рођаци очували су успомену на лик и дело овог великана. У селу Вевчани данас се налази Пупинова кућа, сада претворена у мотел. Обнову је помогао USAID у Македонији. Једна просторија у здању је претворена у музеј. Целокупна поставка је из 18 и 19 века. Једна од православних цркава у Вевчанима посвећена је Светој Варвари. Према неким казивањима, Михајло Пупин је своју ћерку крстио Варвара (Barbara, на енглеском). Записано је и да је звоно ослобођења Македоније у Манастиру Мајке Свете Богородице Свевидеће (Свети Климент), у Охриду,поклонио 1923. године...

Милутин Станчић

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић