Пре пола века један је странац у српском биоскопу био изненађен. Чим се на платну појаве деца, читава сала радосно углас кликне.

„Овај народ воли децу!” закључио је тај гост.

Видео сам ових дана како се силно развија тај култ деце код нас. На два велика градска трга дивио сам се спектакуларним приредбама у славу деце и ради њих. Пет дана пред старом варошком кућом у Новом Саду, на големој трибини оре се песме и плету игре естетски узвишене дечице. А у Крушевцу, граду чувеном по најелитнијим српским глумцима, на централном градском тргу пуном деце, родитеља, бака и деда орили су се звуци фестивала „Видовданска чаролија – ти и ја!”

Тако се код нас у време престанка школских напора, деци обраћа једна нова педагогија. У Крушевцу је одржана смотра кловнова. Као весници радости ту су врвели многи кловнови ишараних црвено-белих лица. Предводио их је златиборски кловн „Арса с Марса”. Директор културног центра Мирослав Смиљковић обећава у својој установи и нешто ново – „школу кловнова”. Уживао сам гледајући младе Крушевљане ишараних лица. Стигле су нове Чкаље и Ђузе Стојиљковићи.

Мала деца јуре по тргу укруг, већа деца певају и играју, публика је и дечја и одрасла. А приредбу води„Нушић за децу”, Тоде Николетић. Откривам сјај водитељства који краси овог песника и драмског писца. Сазнајем да је досад написао 60 махом шаљивих драма.

Приказују их по свим државама некадашње Југославије, од Македоније, преко Црне Горе, Босне и Херцеговине, Србије и Хрватске. Уметност намењена деци прекорачује границе. Ове комедије игране су у Турској, Француској. Највише му је приказиван бајковити „Краљевски фестивал”. У Костолцу су га претворили у мјузикл, с којим су гостовали у Крагујевцу.

Николетић је на сцену фантастичне вечери на тргу, срећом поштеђеног кише, као сценариста довео и младог виртуоза на неколико различитих инструмената, Милана Станковића. Деца су у правој екстази.

Тако се на трговима радосне деце срца наших градова претварају у једну магнетски привлачну школу, слободну од роботског меморисања, кловновски и музички привлачну. Почео је одмор од умне стеге. Апелујемо на децу да лето посвете читању књига, јер им званична школа није нарочито успела да развије читалачку страст. Није им најпре дала времена, па није нашла утук против игрица, и најзад није открила духовитости у самом чину учења и сазнавања.

Остаће јунски тргови препуни раздрагане деце драга успомена на лепоту детињства. Ове фестивалске приредбе којима мудре градске власти дају пуну подршку, јесу гранични стуб на крају завршеног периода разредног живота. У градовима који прате дисање своје деце – например у Нишу,првог септембра па и у октобру опет ће приредити једну граничну манифестацију да означи почетак школе. Осим у Обреновцу. У тој вароши седам година су водећи дечји песници, Драган Лукић, Душко Трифуновић, Владимир Андрић, лауреат овогодишњих Змајевиx дечјих игара, пред пуном двораном Дома културе поздрављали с децом почетак школске године. А онда су то 2001. укинули „из политичких разлога”.

Није ваљда!? Јесте. Има разних политика.

Колико сам упућен, те 2001. дечје песнике су скинули са бине сјајног Дома културе у Обреновцу, зато што су увидели да ствар ниjе водио њихов „партијац”. Глупо, јер на почетку вишепартијске Србије био је с разлогом створен одбор за заштиту деце од политике. Тај се временом угасио. Више се политике, канда, нико не боји. 

Раша Попов (Политика)