27. мај 2013.

Са реномеом веома поузданих „логистичара“ савезничких трупа на ратним подручјима најпре Ирака, а сада Авганистана, армија од десетак хиљада македонских савремених печалбара у ову земљу уноси вишестроко већи девизни прилив од укупних иностраних инвестиција, али неедовољно улаже у економски значајније развојне пројкте.

Највећи део савремених најамника ангажованих преко западних компанија за логистичку подршку НАТО трупа у Авгамнистану углавном је из Куманова на северу Македоније.

Захваљујући њиховим зрадама које шаљу у земљу овај град и читава његова околина, како наводе Вечерње новости, „носе се са кризом која не попушта“. Економски стручњаци међутим указују да се махом ради „о мртвом капиталу“, без правог инвестирања у развојне пројекте, „будући да не постопји поверење у државу и њене институције“.

У Куманову је тим поводом одржана и посебна трибина под називом “Кумановстан - град између Ирака и Авганистана“, где је истакнуто да вредни печалбари из овог дела Македоније, са огромним поверењем западних послодаваца, „на опасним подручјима зарађују велике паре, али немају поверења у институције система да девизе уложе у развојни „бизнис“.

Према лањскикм  истраживањима, Центра за економске анализе (ЦЕИ), савремени македонски печалбари, ангажовани на пословима логистичке подршке НАТО трупа Авганистану, а претходно и у Ираку, усред економске кризе, у ову земљу уносе пет пута већи девизни прилив од укупних иностраних инвестиција. Прошлогодишњом „Студијом о значају приватних трансфера лица која раде у Авганистану и Ираку за Куманово и Тетово", ЦЕА  је указала да је, на пример, 2011. у земљу унето рекордних 1,5 милијарди евра, што је тада било 22 одсто бруто домаћег производа (БДП). Према тадашњим  параметрима, укупне иностране инвестиције у тој години, једва су достигле 300 милиона евра, или 4,2 отсто БДП.

Градоначелник Куманова Зоран Дамјановски потврђује да су његови суграђани на привременом раду у Авганистану у свој крај донели више пара из печалбе него што је Влада у Скопљу успела да обезбеди иностраних инвестиција у читавој држави. Он каже да печалбарски „трансфери из иностранства помажу да град живи“, али да такозвани „Авганистанци“ немају интереса да улажу у привредне капацитете у пројектима за већи економски развој комуне.

 Како су истакли учесници поменуте трибине, армија најамника на ратним подручјима Авганистина, „разумљиво, не улажу тешко зарађен новац у такве пројекте, јер, не постоји сигурности, повољне климе за гаранције безбедности од краха“. Дамјановски очекује извесне промене и најављује расписивање лицитације за 60 парцела у зони пограничног села Речица, са искључиво српским живљем, „по цени - један евро квадрат, нула евра за комуналије“.

 - То су изванредни услови за инвестиције, у условима када нам је преко потребно улагање у индустријску производњу, а не само у ресторане и станове. Осам година сам градоначелник Куманова, а досада нисам видео ни једну иницијативу за отварање већег индустријског капацитета, рекао је Дамјановски.

Подсећа да зарађене девизе печалбара који се у земљу враћају „на старо“, могу бити уложене и у послове јавно-приватног партнерства у гасификацији, изградњи туристичких капацитета, спа центра и ресторана, затвореног базена...

Декан Еуро колеџа у Куманову Љубиша Петрушевски, оцењује да се велике паре махом зарађене у Авганистану улажу у некретнине, што се потврђује грађевинск „бум“ у овом граду. Како је прецизирао, савремени печалбари, „људи који су достигли свој максимум, прво гледају себе, а после размишљају за свој град, они су као – ратни ветерани“.

Но, Синиша Наумоски са истог Еуро колеџа, сматра дека „Кумановци треба да промене начин размишљања и да не чувају  “мртав капитал“. Неопходно је каже, „стварање боље пословне климе“, од општине и државе...јер, „ево послови у Ираку су прошлост, у Авганистану су при крају, шта пото쓬?

Кристијан Ристески из ЦЕА наводи пример упутан пример улагања зарађеног у ратним подручјима гастарбајтера из Тетова, који за разлику од Куманова, знатно више улазе у пословне пројекте. У Куманову се, међутим, „60 одсто отворених бизниса показало као – неуспешно“.

Званичних показатеља о укупном броју радника на привременом раду у Авганистану у Македонији – нема. Према неким оквирним, званично не потврђеним прорачунима, међутим, сваки печалбар у Авганистану само из Куманова, годишње у просеку зарађује више од 35.000 евра. Самтра се да су у протеклих пар година на годишњем новоу, они у Македонију донели више од милијарду евра...Домаћи економски стручњаци упозоравају да се „америчке војне базе заједно са логистиком гасе у Ираку, а такође и у Авганистану“, зато „зарађене паре не треба чувати „под јастуком“, па ни у банкама“, већ их треба уложити у „сигурне послове који гарантују и економски развој и зараду“.

 Поред плата цивилних најамника, у „партнерским аранжманима са НАТО“, Македонија два пута годишње у Авганистан шање и војне контигенте командоса који зарађују на пословима обезбеђења база „савезничких трупа“ у ИСАФ операцијама на ризичном југу земље.

Регрутација

Западне посредничке компаније и агенције најпре „Браун и Рут“ (КБР), а потом „Флуор“, „Дајмкорп“, „Еколог“...и неке мање познате, међу којима икма и преварантских које обмањују лаковерне раднике, већ годинама по уходаном принципу „провереног подручја“ највећи део јефтине радне снаге у Македонији за послове логистиочке подршке војних трупа у мисијама на ратним подручјима, ангажују у Куманову и делимично у Тетову.

Најчешћи тражени за послове у Авганистану су кувари, кенлери, монтери, возачи, столари, електричари, грађевинари...Но, значајан је број и ангажованих стручњака са знатно већим зарадама, попут инжењера, информатичара, преводилаца...

Тачан број македонских најамника у војним базама Авганистана, у Скопљу званично не постоји. Држава и нема увида у посредничке послове страних агенција. То потврђују и у ЦЕА, указујући да државни органи не поседују статистички релевантне податке о броју радника из земље који раде у Авганистану и Ираку.

 Знатно мањи број радника из региона, на овим  пословима ангажован је и из БиХ, са Космета, из Албаније...

Сурова правила

Према искуствима највећег броја најамника којуи су спремни да говоре о свом раду у војним базама НАТО трупа „у мисијама“, потврђују сурова правила игре“. Радници практично немају права на излаз из „кампа“, изузев када се ради о пребацивању из једне у другу базу. То је, кажу, по правилу, високоризична операција и најчешће се изводи – хеликоптером. Тако често и по повратку са привременог рада у Авганистану, радници из Македоније и немају правих могућности за упознавање живота „обичних Авганистанаца“... тај „живот је негде изван базе...“

У тим ризичким операцијама напуштања база, 2006.су били отети Фарук Адеми и Расим Рамадани из Тетова. Две године раније Далибор Лазаревски, Зоран Насковски и Драган Марковић из Куманова, у Ираку били су отети, а потом убијени од локалних банди надомак Багдада.