19. мај 2013.

Ремек дело Ђузепеа Вердија опера "Аида" изведено је у реконструисаном римском амфитеатру у Виминацијуму, пред 2.200 посетилаца. У представи је учествовао Хор, Балет и Орекстар Народног позоришта под диригентском управом Ивана Козухарова.

Музичко сценски спектакл у оквиру државног програма обележавања 17 векова Миланског едикта, како извештава РТС, свечано је отворио амбасадор Италије у Србији Армандо Верикио као домаћин вечери, јер је Амбасада Италије државном пројекту обележавања Миланског едикта поклонила извођење "Аиде" у Виминацијуму. 

Варикио је пожелео добродошлицу председнику Томиславу Николићу, званичницима и дипломатама захваливши на прилици да његова земља учествује у обележавању Миланског едикта. 

Опера његовог великог сународника чија се 200. годишњица обележава ове године у свету као створена је да буде изведена у Виминацијуму, месту које додатно спаја културу Италије и Србије у овој важној години, рекао је Варикио. 

Италија подржава Србију на њеном европском путу и са задовољством је примила вест о споразуму Београда и Приштине, рекао је Варикио и додао да је доказ да Европа препознаје напоре Србије на њеном путу ка ЕУ недавна награда "најевропљанин" Александру Вучићу. 

У реконструисаној римској арени Археолошког парка Виминацијум, ансамбл Опере Народног позоришта у Београду први пут је изашао на отворену сцену. Окружени бројном публиком, у раскошним костимима принцеза, ратника, у тишини и лепоти места у коме само историја има ехо, без брујања урбаних насеља, оркестар и певачи храбро су ступили у арену. 

Мирис сибирског кедра од кога је направљена реконструисана римска арена, ведра мајска ноћ и важност догађаја унели су невероватну уметничку снагу у извођаче који су са великим жаром тумачили своје улоге. 

Причу о девојци племенитог порекла, етиопској принцези Аиди која доспева у египатско ропство и бива расцепљена између љубави према војсковођи Радамесу и Етиопији, у специјалној ВИП ложи у реконструисаној кули на бедему који држи дрвену конструкцију амфитеатра, високој 15 метара, гледали су председник Србије Томислав Николић са супругом Драгицом и другим високим званичницима. 

Јасмина Трумбеташ Петровић у улози Аиде, Јелена Влаховић као египатска принцеза Амнерис, гости из Италије изванредни тенор Франческо Аниле као Радамес, баритон Елиа Фабиан као Амонасро, Иван Томашев као Рамфис, Стефан Павловић у улози Краља, Ненад Чича као Гласник и Иванка Раковић Крстоношић у улози Свештенице понесено су извели једну од најпознатијих светских опера "Аиду", у режији госта из Бугарске Огњана Драганова.

У представи је учествовао Хор, Балет и Орекстар Народног позоришта под диригентском управом Ивана Козухарова из Бугарске. Више од 250 учесника у уникатним раскошним костимима које је креирала костимографкиња Миланка Берберовић природно су се кретали модерно опремљеном сценом.

Врхунска расвета, сценографија стилизоване архитектуре старог Египта, места радње опере "Аида", дочарали су видео бимови, ласери који су стварали джиновске пројекције детаља оригиналних цртежа и фресака из староегипатских пирамида.

Опера препуна емоција, љубави, страсти, љубоморе, снажна драма заљубљене египатске принцезе Амнерис, њене супарнице робиње Аиде, египатског војсковође Радамеса, извођачки и сценски веома захтевна, изведена је врхунски професионално, на сцени која може да се мери са најлепшим светским сценама на отвореном.

Николић: Константинова визија и за модерну Србију

Председник Србије Томислав Николић отворио је у Виминацијуму изложбу о Константину Великом и Миланском едикту, поручујући да је славни Константин - прогласивши хришћанство дозвољеном религијом - мислио несвесно и на „ово време у којем градимо савремену српску државу равноправних грађана”.

„За сваку одлуку у животу имамо узор у нечему што је неко паметнији од нас написао, а нама остало само да научимо да читамо. За ово време, када се боримо за опстанак свог народа на Косову и Метохији, када нам се чини да је можда теже него икада, Конфучије је записао: Наша највећа слава није што никада нисмо пали, већ што смо устали сваки пут када паднемо”, рекао је шеф српске државе.

Отварајући изложбу „Константин Велики и Милански едикт 313 - Рађање хришћанства у римским провинцијама на тлу Србије”, Николић је подсетио да је реч о обележавању једног од кључних догађаја у хришћанској цивилизацији: „1.700 година Миланског едикта, 1.700 година слободе за хришћанство”.

„Назив места на коме обележавамо своју славну историју, Виминацијум, данас грађанима Србије звучи лепо и мелодично, али страно. То је део наше римске историје, коју имамо као што имамо византијску, српску, отоманску, српску, југословенску, српску. То је једна од наших најдрагоценијих карактеристика: изванредна мешавина различитих култура, језика, традиција и бурна и занимљива историја”, казао је Николић.