11. април 2013.

Председник Србије Томислав Николић на дебати у Уједињеним нацијама (УН) оштро критиковао Хашки трибунал, оцењујући да тај суд није помогао, већ само одмогао помирењу у бившој Југославији. Суштинско питање је како међународно кривично правосуђе може да помогне у помирењу бивших противника, оценио председавајући Генералне скупштине УН-а Вук Јеремић. 

Председник Србије Томислав Николић оштро је на дебати у Уједињеним нацијама критиковао Хашки трибунал, оцењујући да тај суд није помогао, већ само одмогао помирењу у бившој Југославији. 

"Србија и ја спремни смо да не чекамо 70 година да бисмо се помирили са комшијама са којима смо некада живели у истој држави или са којима, мислим на Косово и Метохију, и данас живимо у једној земљи. Дубоко сам уверен да је Хашки трибунал одмогао када је тај процес у питању и да га је, вероватно, непотребно одложио на наредна поколења. Свакако га је, у великој мери, успорио и отежао", указао је председник Србије. 

По Николићевим речима, како преноси РТС, Трибунал је изазвао код једног народа осећај да му је почињена неправда, а код другог тријумфализам. 

Говорећи као први од 50 представника држава који су пријављени за расправу, Николић је подсетио да је укупна висина казни до сада изречених Србима у том суду око 1.150 година, док су представници других народа за злочине над Србима осуђени на укупно 55 година. 

Председник је подсетио да су хрватски генерали Маркач и Готовина ослобођени - а хрватске трупе протерале су преко 300.000 Срба из крајева које су вековима настањивали њихови преци. Више од 2.000 жртава из Братунца, Кравице и околних места у Источној Босни у којима су деловале бошњачке снаге под командом Насера Орића, чека да се макар неко од учинилаца казни. 

Срби са Косова и Метохије организовано су киднаповани, а потом су им вађени органи који су продавани на црном тржишту. Историја не памти такве злочине. Хашки суд, уместо да их процесуира, уништио је доказе.

 "Стотине хиљада протераних, хиљаде убијених и киднапованих на Косову и Метохији нису били довољан разлог Хашком суду да команданте и припаднике тзв. Ослободилачке војске казни, него је, током поступка, Харадинају, што је случај без преседана, дозволио да се бави политиком. А дозволио му је, заправо, да уклања и застрашује сведоке", додао је Николић. 

Наметнуто и неискрено помирење 

По његовим речима, пресуде Трибунала изазивају фрустрираност и депресију код Срба, а код Хрвата и Бошњака подстичу егзалтираност и тријумфализам. 

"Хашка суђења, чини се, углавном неће успети да досегну праву и потпуну истину, па ће и помирење бити наметнуто и неискрено. Не може се бити праведан према некима, а према другима не. Како објаснити да скоро нико, осим у једном случају у Босни и у једном случају на Косову, није био правноснажно осуђен за злочине над Србима", истакао је Николић. 

На дебати - коју бојкотују Сједињене Државе, а нису присутни ни представници Трибунала - Николић се посебно осврнуо на изостанак представника суда, примећујући: "Ако не поштују најдревније правно правило, 'Audiater et altera pars' (саслушајмо и другу страну), како да од њих очекујемо и минимум права и правде?" 

"Хашки трибунал није испунио основни прокламовани циљ - помирење у региону, и зато не може бити ни будућност међународне правде, већ само њена ружна прошлост. Корист од Хашког трибунала постоји само утолико што је сада потпуно јасно да је начин његовог оснивања, његов целокупни рад показао да се тако више никада не сме радити", истакао је Николић. 

Србија се готово одрекла суверенитета

 Трибуналу је Србија изручила 46 окривљених, међу којима и двојицу бивших председника, чланове владе, тројицу начелника Генералштаба своје војске и више полицијских и војних генерала, укључујући и директора обавештајне службе што је, каже Николић, незабележен случај у свету. 

Такође, додао је, Србија се "готово одрекла свог суверенитета" ослободивши више од 750 сведока чувања државне тајне. 

"Сарадња са Хашким судом била је наша искрена жеља да допринесемо помирењу на просторима бивше Југославије, а не резултат притисака. Зато је Србија, често угрожавајући своје националне интересе, у потпуности одговорила на скоро све захтеве за помоћ коју су тражили Тужилаштво из Хага или оптужени, а ниједан захтев да се оствари увид у архиве није одбијен." 

Истовремено, указао је, "Срби се као жртве у делатностима Хашког трибунала готово уопште не појављују... тек само у неколико случајева: Харадин Бала на Косову је за злочине над Србима осуђен и добио казну затвора од 13 година; Здравко Муцић, 9 година, Хазим Делић 18 и Есад Ланџо 15 година затвора". 

"Ови подаци могли би сугерисати следећи закључак: међу учиниоцима ратних злочина на простору бивше Југославије скоро искључиво су Срби, а што је посебно интересантно, међу жртвама трагичних ратова, скоро да уопште нема Срба. Неко покушава да утемељи констатацију да је српска страна бестијално, оргијастички убијала и спроводила геноцид, док је друга седела скрштених руку и бавила се свакодневним пословима и хуманитарним радом", нагласио је председник Србије. 

Тужилаштво и одбрана неравноправни

 По Николићевим речима, "нису у том рату који нас је све уништио једни само гинули, а други само убијали" и "можда је све било увертира за отимање Косова и Метохије од Србије које је сада на делу, и у које је умешана организација најмодернијих и требало би да буде, најправеднијих земаља": "Да, али и најмоћнијих, из чијих редова је правда побегла." 

"Ако неки будући истраживач, будући историчар, само на основу броја оптужених и осуђених Срба, Хрвата и мусимана буде закључивао о рату у БиХ, закључиће да су само Срби убијали Хрвате и муслимане (Бошњаке), да скоро уопште није било убијених Срба, а да су ту и тамо Хрвати убијали Бошњаке, а скоро нимало Бошњаци Хрвате. Ово на врло упечатљив начин одсликава стање ствари када је у питању необјективност и пристрасност самог Трибунала", нагласио је Николић. 

Кад је реч о самим процесима, Николић се посебно осврнуо на недостатак равноправности две стране - тужилаштва и одбране - у којем је "тужилачка страна, у свим поступцима и у сваком смислу, била фаворизована на штету одбране окривљеног", кад је реч о средствима, приступу медијима. 

Као пример најгрубље повреде људских права окривљених Николић је истакао случај Војислава Шешеља који, како је казао, "проводи 11. годину у притвору, без преседана у светској историји, а да се не отпочиње са суђењем, јер тужилачка страна није била у стању да прибави доказе за своју унапред, дакле без доказа, сачињену оптужницу". 

Николић је још рекао да Србија гарантује да Срби који су осуђени пред Хашким судом, ако им се дозволи да казне затвора издржавају у Србији, неће имати повлашћени третман и да је спремна да прихвати међународни надзор. 

Амбасадори земања чланица УН изнели су различита мишљења током дебате која на тему рада међународних кривичних судова. 

Јеремић: Помоћ у помирењу суштинско питање 

Председник Генералне скупштине УН Вук Јеремић отворио је у седишту УН јавну дебату о раду међународних кривичних судова. "Суштинско питање је како међународно кривично правосуђе може да помогне у помирењу бивших противника у постконфликтним, транзиционим друштвима", оценио је Јеремић, отврајући расправу. 

Ово је прва таква дебата, две деценије од успостављања ад хок Трибунала и 11 година од ступања на снагу Римског статута о успостављању Међународних кривичних судова, навео је Јеремић. 

Број и разноликост земаља учесница данашње дебате показује колики интерес влада за ову тему, као и њен велики значај за међународну заједницу, а како је рекао, питање је изузетно осетљиво и због тога што дебате о међународном кривичном правосуђу често укључују ставове о деликатним стварима попут суверенитета или непристрасности. 

"Дубоко верујем да у Генералној скупштини не треба да буде забрањених тема, јер где би иначе могле да се састану чланице УН, као равноправне, да размене становишта, да искрено и отворено и укључујући далекожна питања", рекао је Јеремић. 

Међународно кривично правосуђе има иза себе вишегодишњи рад и богато искуство које треба да се процени, а из историјских архива могу се извући бројне поуке и видети најбоља пракса која се може применити у будућности. 

Питања о којима ће се разговарати су и дискреција тужилаштва, правни критеријуми према којима се доносе пресуде и процес бирања судских званичника и особља као и питање првенства јурисдикције и како се она развијала, најавио је Јеремић и додао да ће бити речи и томе како избалансирати доношење пресуда, спречавања некажњивости и поштовања права како жртава тако и оптужених. 

"Суштинско питање је како међународно кривично правосуђе може да помогне у помирењу бивших противника у постконфликтним, транзиционим друштвима", каже Јеремић. 

Према његовим речима, треба јачати напоре да се постигне правда и помирење чији је циљ да се стави тачка на непријатељства и разбије зачарани круг мржње. За помирење је потребно да свака страна прихвати свој део одговорности. 

Јеремић је подсетио да је још Аристотел написао да је човек у свом најбољем издању најплементија од свих животиња, а да је без закона и правде, он најгори. 

Бан: Сачувати међународно кривично правосуђе 

Говорећи на расправи "Улога међународног кривичног правосуђа у остваривању помирења", генерални секретар Уједињених нација Бан Кимун рекао је да се не могу остварити мир, помирење и развој без промовисања међународног кривичног правосуђа и позвао да се рад међунароних судова не доводи у питање. 

Помагање и подршка међународних трибунала значи да се не доводи у питање њихов рад и да се сачувају од оних који желе да их подрију из разлога који имају више веза с политиком него правдом, рекао је Бан Кимун. 

Помирење је неопходно у покушајима да се поправи ситуација после кризе, оценио је Бан и навео да међународни кривични судови доприносе напорима за успостављање мира и безбедности и поштовању људских права. 

"Врло често, иако су сукоби престали, чак и после извесног времена и великог напора, осећања и тензије су високе. Због тога је битно истинско помирење. Уптраво овде међународно кривично правосуђе може да помогне", рекао је генерални секретар УН. 

Он је поводом оснивања међународих судова за бившу Југлсавију, Руанду и друге земље рекао да је "свет одлучан у напорима да се починиоци злочина у ратовима приведу правди". Ти судови су започели еру одговорности, рекао је Бан Кимун и оценио да некажњивост више није прихатљива нити се толерише. 

Радмановић: Многи у БиХ незадовољни радом Трибунала

 Народи у Босни и Херцеговини имају различита мишљења о раду Хашког трибунала, али сви деле опредељење да злочини који су почињени током рата на територији БиХ морају бити процесуирани, рекао је председавајући Председништва БиХ Небојша Радмановић на почетку дебате у УН о раду међународних кривичних судова.

Према његовим речима, још је рано објективно оценити рад ад хок судова, као релативно нових механизама, али да су многи припадници три конститутивна народа БиХ незадовољни радом Хашког трибунала.

Подсетивши да је Хашки трибунал основан са намером да се казне починиоци најтежих злочина у бившој Југославији и да се спречи понављање таквих злочина, са јасном поруком да ће они бити без изузетка кажњени, он је указао да треба спречити "колективизацију кривице".

"Нема колективне кривице, већ само индивидуалне, не смеју се кривити читави народи, већ само појединци", нагласио је Радмановић. 

Инцидент за време дебате 

Председница Удружења Мајке Сребренице Мунира Субашић изведена је из сале у којој се одржава јавна дебата о раду међународних кривичних судова, јер је током говора председника Србије Томислава Николића подигла транспарент на коме је писало "Република Српска, геноцидна".

Она је скупу присуствовала у својству посматрача, на позив председника Генералне скупштине УН Вука Јеремића и није имала право да се обраћа.

Док је председник Србије Томислав Николић говорио, она је открила мајицу са натписом Сребреница и покушала да подигне транспарент на коме је писало "Република Српска, геноцидна", али су јој тада пришли припадници обезбеђења УН и извели је из сале.

Субашић је после тога испраћена из зграде УН и није дозвољено да у њој борави. Председник Србије током овог инцидента није прекидао говор.