Претпоставимо да се једнога дана пробудимо без културе. Да је претходне ноћи неко укинуо, прогласивши је непотребним луксузом.
Устали бисмо и укључили радио, навикнути да слушамо музику док доручкујемо. Али са чуђењем бисмо утврдили како су на програму једино вести. На телевизији бисмо наишли на исто: саме информативне и политичке емисије. Оно што бисмо, међутим, приметили јесте чудно понашање учесника у разговорима о разним проблемима у којима се земља, очигледно, налази. Сви одреда би говорили углас, не слушајући један другога и при томе употребљавали разне простачке изразе, махом псовке.
Тог чудног јутра, док би хитали на посао, утврдили бисмо како је саобраћај у приличном хаосу јер већина возача не би хајала за саобраћајне прописе. Полиција би безуспешно покушавала да ствари доведе у ред али невероватна количина оних који се не би обазирали на културу понашања у саобраћају прелазила би критичну тачку преко које више није могуће ствари држати под контролом.
На радном месту би се такође одиграле крупне промене. Неки од колега тог јутра вам не би отпоздравили. Шеф би био необично осоран. Свуда наоколо били би разбацани масни папири и пластичне чаше од доручка. Неколицина њих би пушила са ногама подигнутим на радни сто. Већина би се понашала приватно, бавећи се личним пословима. Када би разговарали телефоном чинили би то исувише гласно, толико да сви у просторији чују о чему се говори.
Пошто бисте утврдили како је крај радног времена прилично произвољна категорија, кренули бисте кући. Да се не бисте мрцварили у саобраћају ишли бисте пешице. Али улице би биле препуне псећег измета и људских испљувака. Човек поред вас би мирно истресао слине руком. Необично велики број пролазника очешао би се о вас. Из аутомобила, који би стајали блокирани саобраћајним колапсом, допирала би прегласна новокомпонована музика. Пешачки прелази више не би били у употреби. Сви би користили травњаке по парковима као пречице.
Код куће вас не би чекао ручак јер би се ваша супруга тог дана у самоуслузи сукобила с нељубазним продавцем који би на крају одбио да јој прода месо. Оближња кафана била би затворена због опште туче и демолирања инвентара од стране пијане клијентеле. Због новонастале ситуације, пекаре би продавале искључиво бајати хлеб а продавци на пијаци по двострукој цени конзерве којима је истекао рок трајања. Убрзо би, из непознатих разлога, нестала вода а затим, додуше накратко, и струја.
Ви и супруга бисте, очајни, кренули у биоскоп, да мало заборавите да је у току страшни суд. Али, све биоскопске представе биле би отказане због огромних пореских намета на културне манифестације, који би од тог дана били на снази. Исто би било и са позориштима, концертима и изложбама. Музеји су ионако већ деценијама затворени.
Покушали бисте да схватите узроке ове апокалиптичне ситуације али на киосцима би се продавали једино жута штампа и порнографски часописи. На излозима књижара би стајао натпис ПОПИС а библиотеке би биле не само затворене, већ би преко њихових врата биле закуцане и даске. За случај покушаја провале. Велики број специјалаца би обезбеђивао Коларчев народни универзитет. Саобраћај би био усмераван далеко од Сава центра.
Свакоме ко би поседовао књигу она би била сместа одузимана. У почетку би се о томе издавале потврде али, због количине материјала и мањка редара, од те праксе би се одустало па би књиге биле спаљиване по парковима и трговима. Момцима и девојкама који би били ухваћени са слушалицама у ушима исте би биле отргнуте без образложења. Крајем дана би почели први упади у станове и одузимање слика, скулптура и осталих уметничких предмета. У замену, била би пружена могућност бесплатне посете ноћним клубовима на сплавовима.
Вратили бисте се кући нервозни. Деца би била очајна јер би Wikipedia и остали сајтови са културним садржајима ишчезли са интернета. Половина телевизијских програма била би укинута а на оној другој приказивали би се ријалити програми и бесконачне дискусије ни о чему са једном једином водитељком која би, у зависности од тога на ком каналу наступа, мењала своје раскошне шешире.
Пре одласка у кревет посвађали бисте се са женом. Легли бисте и затворили очи у нади да ће следеће буђење бити оно право а да је све ово до сада само један ружан сан. Али, бука из оближњег кафића (више не би била на снази Одлука о радном времену угоститељских објеката) не би вам дала да ока склопите. У неко доба сишли бисте у кафић. Тек што бисте почели да протестујете због ларме, неко од гостију би потегао револвер и убио вас.
