16.март 2013.
Писцу, који не само да је "обећавао" него и више од очекиваног остварио, Милан Ђоковић посветио је целу студију "Бранислав Нушић", која се први пут појавила 1964. године, а однедавно је поново пред читаоцима, наводе Вечерње новости.
Почетнички и младићки посао, али заслужује сваку пажњу. Са нешто коректуре и прераде ваљана принова оригиналној драми. Обраћам пажњу управи да са пуно обзира прихвати младога писца који обећава будућег кореографа - записао је у једној од првих критика о Нушићу (заправо рецензији на омоту рукописа "Народног посланика" 1883. године) Лаза Лазаревић, препознајући у деветнаестогодишњем, још непознатом аутору, новог комедиографа.
Писцу, који не само да је "обећавао" него и више од очекиваног остварио, Милан Ђоковић посветио је целу студију "Бранислав Нушић", која се први пут појавила 1964. године у издању "Нолита", а однедавно је поново пред читаоцима, овог пута као наслов у "Фондацији Милан Ђоковић".
Аутор је обухватио широк спектар тема: од пишчевог односа према јунацима, политичког држања 1903. године, судбине хумористе, до "одзива" савременика, међу којима је био и Лаза Лазаревић. Како у рецензији новог издања истиче Милован Витезовић, није могао Милан Ђоковић ни "сакрити" да је и сам драмски писац, јер је студија урађена готово са драмским планом, показујући драмски нерв и велику драму Бранислава Нушића.
- Ђоковић се, пишући ову студију, клонио сваке патетике, а присности је сводио на чињенице. Посебну пажњу посветио је исправљању већих неправди учињених Нушићу, било злонамерно из зависти и хотимице, било из незнања и нехотице. Да би избегао оно што се у драматургији зове "ударац у главу", писац студије се у њој није бавио ситнијим животним детаљима, ма колико и они могу бити значајни - наглашава Витезовић.
Из богатог садржаја ове књиге, можда би за читаоце било посебно занимљиво Ђоковићево поређење Стерије и Нушића: док први, како каже, читавим својим позоришним делом хоће да укаже потомству на нове путеве, други гледаоца оставља да размишља и да се с њим, можда, после сложи.
"Злу друштвеном, колективном, и злу индивидуалном Нушић се смејао лукаво и човекољубиво као што су се злима смејали сви велики комедиографи, од Аристофана и Плаута преко Молијера и Бомаршеа, до Гогоља и Грибоједова. Смејао се на свој начин, друкчије него они јер је и поникао у једној другој и другачијој средини. Зашто му онда одређивати место њиховим мерама, када су његове сопствене мере довољне да му одреде значај међу нама", запитао се Ђоковић готово пре пола века.
Фондација
- Пре неколико година основао сам Фондацију "Милан Ђоковић" са жељом да негује дело мојих родитеља, Милана и Дивне, као и да у оквирима својих могућности помаже младим и талентованим људима - каже Душан Ђоковић, директор Фондације, оснивач и председник Академије уметности у Београду. - До сада смо објавили "Изабране драме" Милана Ђоковића, "Систем Станиславски" у његовом преводу, "Онај стари Београд", а после "Бранислава Нушића" (чија је промоција 22. марта у Музеју Народног позоришта), планирамо и пету књигу - "Дневнике из Југословенског драмског позоришта". |