11. март 2013.
Пише: Проф.дрКаплан Буровић, академик
Први који се бавио етимологијом топонима ДАРДАНИЈА треба да је Johannes Georg Hahn (1811-1896), аустријски заменик консула у граду Јанина (тада у Турској, сада у Грчкој), коме прасну на ум да се бави писањем, штавише и етмимологијом, преко свега и са албанском етимологијом, иако албански језик нити је говорио, нити га је познавао.
Опседнут пелазгоманијом и илироманијом, а у служби политичких и колонијалистичких циљева Аустријског Царства, године 1849. јавио је свету на све стране да је у Елбасану, град Албаније, открио« азбуку пелазга » ( !), чиме је постао смешан, јер испаде да је његова азбука «pelazga» оригинална азбукаТодора Хаџифилипа (1730-1805)1, добро познат у своје време именом Даскал Тодор, учитељ из Елбасана и аутор неких текстова, поглавито превода на албанском језику (између осталог превео је и «Литургију Светог Јована Златоустог »). У продужетку Von Hahn је штампао неколико књига, којима је допринео много на пољу албанологије (албански академици их цене као« научне радове са највећом вредношћу, који су написани од туђинаца за историју, јези и албанску културу»2, али је ништа мање и спетљао проблеме са његовим инкомпетенцијама, посебно на пољу етимологије, где није ни примирисао.
Полазећи од сасвим случајне спољашње сличности, од асонанци и фонетичких коинциденција, како то обично чине најобичнији људи, који немају ни најелементарнијег појма о научној етимологији, Von Hahn је лансирао његова сада позната једначења :
ДАЛМАЦИЈА = албански«delme, dele » - српски« овца ».
ДАРДАНИА = алб. «dardhë » - срп. «крушка ».
ДИМАЛУМ = ди : алб. «dy » - срп. «два » и мал : алб. «mal » - срп. «планина ».
ВЕНДУМ = alb. « vend » - srp. «место ».
КОЛХИНИОН = алб. « ujk » - срп. «вук » (у вези са УЛЦИЊ, град у црногорском приморју).
ПАРТХИНИ (PardoV) = алб. « i bardhë » - срп. «бео ».
СКАМПИЕС = алб. « shkamb » - срп. « стена ».
БИСТУС = алб. « bisht » - срп. «реп ».
ЛИСОС = алб. « lis » - срп. « храст ».
КОДРИО= алб. « kodra » - срп. «брег ».
СКОПИА = алб. « Shkup » - срп. « Скопље », мак. « Скопје »..
ЛОПСИКА (код Јапода3у Италији) = алб. « lopë » - срп. « крава » ( у вези са именом села LOPËSI у Албанији).
АРГИРОИ (племе у Грчкој) = « Argyrokastron », град у Јужној Албанији4.
Због ниског развоја етимолошких наука тог в ремена, ова најнаивна и најантинаучна једначења подржали су Gustav Majer i Paul Kretschmer, а као последица тога, за OPINIO COMMUNIS, уопште и сви други, посебно мађарски етнографа Franc Nopcsa (1877-1933)5, енглеска етнографкиња Edith Durham (1864-1946)6, италијански географа Antonio Baldacci (1867-1950)7, југословенски историчар Милан Шуфлај (1879-1931)8, Грк J. Thomopullos9 i Аустријанац F.L. Hyttenbah10, што више и Wajgand и Georgiev, све док није устаљо против њих чешки академик проф. Kostantin Jireček (1854-1918), па и други који су га следили.
За жаљење је што су неки научници, и после академика Jirečeka (!), наставили са антинаучним претендирањем за етимологију од албанске крушке. Колико за пример спомињем овде бугарског академика, проф. дрВладимира Иванова Георгиева(1908-1986), који дословно каже:
"Име племена ДАРДАНОИ и њихове области ДАРДАНИЈА могу се тумачити као речи које су произашле из једне речи, која се чува у албанској језику, значи од речи DARDHË".11
Ако је и Vajgand тако мислио, њему се то и може опростити, јер се овим проблемом бавио, могуће, пре констатације академика Jirečeka, али се то не може опростити и онима, конкретно В. Георгиеву, који настављају са том флагрантно антинаучном етимологијом и после научне аргументације академика Jirečeka да имена ДАРДАНИЈА и Дарданои немају никакве везе са албанскким крушкама.
Како се већ зна, наука је оборила сва једначења Von Hahna као арбитрарне антинаучне етимологије, које немају никакве везе са истином. Њихов аутор није имао увид историјске околности рађања топонима, за које говори, и хронологију, као ни порекло аплатива албанског језика, које је узео за његова једначења.
Ја сам се заузео посебно са сваким од ових једначења у мојим етимолошким студијама12. Из тих студија доносим овде само онај део, који се односи на топоним ДАРДАНИЈА13.
За порекло аплатива албанског језика« dardhë » - « крушка »има више мишљења. Једни (Dečev, Russu) мисле да Dard-садржи и е. корен *dheregh « држим », или да се приближава са гр. darda«пчела» (Budimir, Van Widekens). По албанском академику проф. др Ećrem Čabej « немају неки реалан ослон »14. Већина научника (G.Meyer, Loewenthal, Hofmann, Mann, Jokl, Kretschmer, Walde-Hofmann, Skok, La Piana) прихватили су мишљење Buggea да је dardhëблиско са гр. -cerdoV, у речи acerdoV = «дивља крушка », и саacraV = «дивља крушка; крушка ». Сумње и противљење су изразили: Boisack, Walde-Pokorny, Pokorny, Ribezzo, Frisk, Chantrain, Schwyzer, који мисле за туђе порекло те грчке речи. Marri је приближава саvgl « круика »у кавказским језицима, док је Oštir приближава са аплативом baska mad-ari, ud-are « крушка », чиме се слаже и Новак.
Академик E.Чабеј, до сада најеминентнији и најозбиљнији албански етмимолог свих времена, мисли да једначење
«…dardhë: acerd,по самоме себи не без могућностиi, остаје сумњиво, поглавито због двоструке историјске вриједности дентала албанског језика, који могу рефлектирати дентале и дентале-палатале индоевропске. У овим околностима за dardhëпостоји једна друга могућност језичке блискости: келтска група старо irl. draigen « kullumbi, Prunus spinosa; дивља крушка » (ова је из једне базе*drageno), kymr. draen, старо korn. drani,ново bret. dréan « фрача ». Ову реч упоређују (са сумњама) са lit. drigni, množ. drignes «мадрагона крупна трава, дивли дуван, Hyoscyamus niger…”15
Имајући увид да су Албанци асимилирали келтско племе Албанои, од којих су и примили то своје средњевековно национално име, могуће је да су реч dardhaузели управо од Келта, као што су од њих узели и многе друге речи. А то се збило у албанској покрајини Мата, негде у IX-X веку наше ере. Поводећи се за овим, ја се слажем са академиком Чабеј за келтско порекло те речи у албанском језику.
Име народ-племенаDardanoi, како фигурише у грчка документа тог времена име Дарданаца, потиче од имена богаD a r d a n o V (ДАРДАНОС), коме су се клањали Дарданци.
Значи, име Дарданаца не потиче од имена покрајине ДАРДАНИЈА, ни Мале Азије (Фригија античка), па ни Балкана (данашње Косово). Напротив, Дарданија се овако називала (како у Малој азији, тако и на Балкану) по имену Дарданаца, њених становника, а не по албанским крушкама («dardha») Von Hahna и оних који су му подржали и настављају да му подрже ту наивну етимологију, сада већ народном.
Овом новом, научном етимологијом, ДАРДАНИЈА = бог ДАРДАНОС, тачније ДАРДАНОС > ДАРДАНОИ > ДАРДАНИЈА, која је откриће академика Константина Јиречека, заузели су се и многи други етимолози, међу њима и академици, хрватски проф. дрРадомир Катичић и мађарски проф. дрGeza Alföldy16, који су проф. Јиричеку дали своју пуну сагласност, значи без резерви. Они су тврдо убеђени да се откриће академика K.Јиричека ослања на истину, на историју и традицију, која је позната у античка времена код многих племена и народа, па и код самих Дарданаца.
Значи, нису само Дарданци који су се називали овако, по имену свог бога. Има и других народа и племена који су следили ову праксу, као на примерParti (који су се овако називали по имену свог бога ПАРТОС), Daorci (од бога ДАОРТОС), Duli (од бога DUALLOS) и др.
Преко свега, како су могли Албанци из Азије, сигурно из Индије (где су се у то време налазили!) да крсте Косово, па и фригију пре Косова, именом Дарданија? Како су могли да свој апелатив« dardha », који су негде у IX-X веку нове ереузајмили од Келта (Било и раније, од Грка !) да ставе Косову у X веку нове ере, или Фригији (па и Дарданелима !) 200-300 година раније ?! Поготово ако су - рецимо– и генеалошки следбеници Илира, за које се већ зна да су стигли на Балканско полуострво у VIII веку пре н. е.
После открића проф. Јиричека научни свет диже руке са етимологије Von Hahna. Штавише, ово је индиректно учинио и председник Академије наука Албаније проф. Алекс Буда (1911-1993), који је 1972. године, на Првој скупштини илиролошких студија, за « студије » Von Hahnaи других као он, рекао да припадају фази « преднаучних и интуитивних романтичких решења, која су владала до трећег фтаља XIX века ».17
Нешто јасније, па и конкретније, изразио се албански академик проф. др. Марк Краснићи, са Косова, који– на крају крајева– признаје научну етимологијутопонима ДАРДАНИЈА, од бога ДАРДАНОС, онако како то каже академик Јиричек, али– руку на срце а истину на видело– једним промуклим гласо, на једном крајичку његових написа и на начин доста замагљеним, обраћајући се академику Јирчеку, значи не узимајући смелости да изађе отворено и својим именом. Ево како се конкретно изражава. :
« Још преци Албанаца, Илири, имали су обичај да њихова племена називају именима синова или кћери богова. Овако, на примерr, Дарданци сусе назвали по имену бога Дарданос ».18
Значи, он признаје да су се Дарданци назвали тако према имену свог бога, али ћути да се Косово, у античка времена, назвало тако, ДАРДАНИЈА, не по крушкама, већ по Дарданцима, који су се ту настанили, пошто су протерани од Грка из претходне Дарданије у Фригији, Мала Азија.
И из цитата који донесмо, утолико више из његових дела уопште, види се јасно да Марк Краснићи наставља изопачавање и фалсификовање историје, за што сам писао детаљно другде19. За ово изопачавање довољно је да обратите пажњу на његову изјаву «Још преци Албанаца, илири... ». Оклен нам изведе он Илире за претке Албанаца? Где је то нашао и чиме нам то доказује? Код романтичара Von Hahna?! Његовим крушкама ?!
Било како било, Марк Краснићи је ПРВИ Албанац и, до сада ЈЕДИНИ, који се изразио на научан начин у вези етимологије топонима ДАРДАНИЈА, за што му стежемо руку. Индиректно он устаје против ненаучне етимологије, која чини једначење « dardhë - крушка = Дарданија », прелазећи овако авај PONS ASINI, који Албанци из Албаније још нису успели да пређу, јер још увек настављају да се хране крушкама, за што им са правом кажемо да је индоктринирање Албанаца Југославијелажима, причама и митовима, легендама, дошло и долази из Албаније, па и печатом њихове Академије наука. Позитивно је што ово индоктринирање признају и неки Албанци, нпр. Др Хајредин Хоџа.
Или је можда још неко од Албанаца признао ову научну етимологију, посебно било један једини из Албаније ?!
Сви други, Албанци и неалбансци, дан-данас настављају да добошу Косоваса дршком крушке, значи– у антинаучној бразди Von Hahna, као што су били малопре поменути.
На посебан начин ово чине Албанци, бездруго– они националистичко-романтичке струје, јер објективни Албанци и албански доследни научници не смеју да се чују живи: у супротном им прети линчовање. У вези са овим видите само што је изјавио 1995. године Албанац Албанијеdr. Ardian Kljosi, сада директор Радио-телевизије Албаније у Тирани, а у вези тога да Албанци нису следбеници Илира : « Ali bole da to ne spomenemo ovde da nas ne proglase za antialbance ».20директзор
Поменути академик E.Ћабеј некада се упињао на етимологију Дарданије од « dardha - крушка »21, али касније попушта на известан начин, остављајући грехове те етимологије Von Hahnu. Овако он се више не изражава директно за једначење Von Hahna ДАРДАНИЈА = « dardha - крушка », јер добро зна да има право академик Јиричек (чије име и откриће нигде и не спомиње у његовим вишетомским студијама !) али нам мистифицира и чини један посао недостојним за његово достојанство научника (да не кажемо и да спекулира !), кад пише да једначење Von Hahna «сузаједничка стабилна својина знања »22. Сигурно да ово не одговара истини, али је у складу са политичким циљем велико албанаца да индоктринирају неистином масу простих људи, посебно Албанце, нарочито оне Југославије. Von Hahn је рекао и коју истину, која се не свиђа Албанцима, због чега се они на њу никада нису позивали. Колико за пример спомињем да је да је Von Hahn, у његовом путопису ПУТОВАЊЕ ОД БЕОГРАДА ДО СОЛУНА, забележио да да Косово и Метохија, као некадашњи центар средњевековног Краљевства Рашке, заједно са Новопазарским санџаком (Стара Рашка), у народоду су били познати као Стара Србија (”Aalt Serbien"). Овај Von Hahn је рекао и да је Скендербег био Србин, па и за сав албански народ да је српског порекла23. Све се ово прећуткује од ових Албанаца.
Сигурно, поводећи се за геслом Енвера Хоџе да је политика у првом реду, и академик Ћабеј, на крају крајева пише :
« Једначењеdardhë : Dardania стоји изнад свих досадашњих интерпретација имена Dardania (Дечев, Russu и који други), види наше примедбе на цитираном месту. Ако је исправно једначење Pirustae : Dardani, на начин да име илирског племена Пирустисадржи латински превод имена дарданаца ardanaca (lat. pirus « крушка »), како мисли Nopča, Durhan i Baldacci, ово би потврдило са једне друге стране да Дарданија значи «место крушака ». »24
Подвлачимо: ово би потврдило- kjo do të vërtetonte ! Значи– још није потврђено. Или је можда ко потврдио да име илирског племена Пирусти садржи латински превод имена Дарданци ?! Супротно је потврђено : да име племена дарданци потиче од имена бога Дарданос, што академик Чабеј нигде не спомиње. Зашто ?
Цитирано дело академика Ћабеја (1911-1980) онјављено је седам година после његове смрти, 1987-ме. Чињенице говоре да су Албанци Ебвера Хоџе били склони фалсифицирању и др Карла Маркса. Фалсифицирали су и моја дела, на моје очи. Упоредите прво издање мог романа ИЗДАЈА са другим, посебно са чтвртим издањем. Могуће је да су фалсифицирали и дела академика Ћабеја, поготову после његове смрти, јер је немогуће да је академик Ћабеј прошао ћутке преко открића академика Јиречека. За ово видите мој чланак Чабеј и социјализам.25
Још горе делују остали « научници », посебно они албанске националности, како ови из Албаније, тако и они из албанске дијаспоре.
Иако откриће академика Јиричека из периода пре Првог светског рата, они ни после Другог светског рата, ни дан-данас, немају смелости да кажу свом народу ни ову истину, ни многе друге истине ове природе. Утолико мање имају смелости да јој се супротставе. Етимологија академика Јиречека проглашена је од њих за ТАБУ и покрита је ћутњом, мислећи да ће је тако и сахранити, што су уствари и успели, јер да-данас масе Албанаца (Па и екс-Југословена!) живе индоктриниране са ДАРДАНИЈА = « dardhë - крушка », што за њих значи : КОСОВО = Албанија.
Са друге стране, док су за истину муком замукли, систематски ностојавају да варају свој народ (и кога друго могу !), настављају да га денигрирају и индоктринирају, да хушкају на путу антијугословенског шовинизма (па и расизма !), између осталог и упињући се у ненеучне етимологије Von Hahna, посебно на етимологију топонима ДАРДАНИЈА, која - поњима– потиче од « албанске » речи DARDHA - « крушка », јер на Косову (античка Дарданија) рађају много крушке и да су Дарданци (по њима - « Албанци » !) и назвали ту област Дарданијом– од ових албанских « dardhë - крушака ».
Овако, примера ради, « велики » албански савремени « научник » Selami Pulaha, који носи и титуле доктор и професор, сигурно је и академик, пише :
«И од античких и средњевековних ономастичких прилога (топонима и антропономија) доказује се аутоктонија Албанаца у областима Косова, Црне Горе и Македоније. Нека од античких имена ових области чувају се као апелативи у албанском језику. Овако сама Дарданија, на чијој се територији простире данашње Косово, објашњена је албанском речју DARDHË... »26
Није ни најмање истина да се у албанском језику сачувао (а нису га никaда ни имали !) овај или онај топоним, утолиико мање топоним ДАРДАНИЈА. Посебно се није сачувала нека семантичка веза између овог топонима ни апелатива DARDHA. Не само до 1878. године, када је почео национални препород Албанаца, већ ни до краја Другог светског рата, обични Албанци нису ни знали за апелатив ДАРДАНИЈА, а камоли и за везу која му се чини са крушкама српског Косова.. Треба да знате да су Албанци сачували апелатив ЗАНА - « вила », који индиректно, преко румунског језика, потиче од апелатива латинског језика ДИАНА, и доста је стар у овом језику27, док име Дарданија нису сачували ни они Албанци који живе на Косову (некадашња дарданија), а за које нам претендирају да су «аутохтони». Штавише, дан-данас, њихов већи део и непознају га уопште, јер су сви они увек називали и називају ту област КОСОВО, именована тако од Срба, по њиховом апелативу KOС (прица кос) = алб. «mullenja», фр. «merle». Термин Дaрданијадоспели су да науче они Албанци, који су похађали коју средњу или вишу школу, који су прочитали коју књигу или који лист, ревију, часопис. Затим су научили и многи други, поготово они који су доспели у додир са велико-албанским националистички и шовинистички настројеним интелектуалцима, којиi, нарочито у последње време, потстакнути и подржани свестрано из Албаније, од социјал-фашистичке банде тиране, интенсифицирали су сепаратистичку велико-албанску пропаганду.
У тој бразди Албанаца са Косова MитатВРАНИЦАпроменио је своје српско презиме у ДАРДАНИА, управо пре две-три године (1998). Видите његов печат-адресу на страницама билтена ДАРДАНИЈА, који је почео да се штампа у САД 1995.године. После двадесет-тридесет година, посебно после два-три века, ови ће Албанци претендирати да се овај Митат одувијек презивао тако - ДАРДАНИА, и да је то презиме наследио од свог оца, деде, прадеде, од « својих » предака Дарданаца. А то ће за сина, уника, праунукаСелима Палахе, ако наставе « научну » традицију свога оца, бити доказ, неоспорна чињеница, да су њихови Албанци аутохтони на Косову и да су се античка имена сачувала и као презимена код Албанаца. Сем поменутог Митата, ми можемо споменути и пуно других, који су као Митат променили презиме или дали својој деци сада античка имена, у овој периоди сепаратистичког превирања. Колико за пример, видите презиме EПИРОТИнекаквог Мефаила (Право му је презимеЗендели !), који тим именом и презименом објављује своје песме на страницама ревије « YLBERI ».
Дарданска античка антропонимија, или илирска, нема никаквих трагова код Албанаца, што је принуђен да призна и албански академик проф. Шабан Демирај28, актуелно (1994) председник Академије наука албаније. И поред овога, типови као Селими Пулаха претендирају за свашта и ни најмање се не стиде за највеће лажи, тако да Албанац са Косова Реџеп Ћосени најмање није имао потребу да јавно позове своју браћу исте крви да што више лажу у прилог њихових претендирања на Косово29.
У бразди С. Пулахе и Р. Ћосе су и академик Вехби Бала30, Неритан Цека, Музафер Коркути, Сеит Мансаку, Махир Доми и – ко не?! Штавише, и сам академик Ш. Демирај, али остављајући грехоте ове етимологије (ДРАДАНИЈА = « dardhë ») академику Чабеју31.
Mузафер Џаџиу, професор Државног универзитета у Тирани пише :
«Њихово име (Дарданаца - KБ) треба да се стави у вези са албанским именом «dardhë»...»32
Треба знати да је Косово познатије по јабукама (које су тамо засадили Срби да би се спотакао на њих и Исмаил Кадаре!)33, неголи по крушкама. И АлбанацСами Фрашери, највећи идеолог албанског препорода, пише :
«На Косову и у областима около рађају се јабуке, крушке, шљиве, трешње и друге воћке прве руке, од оних које се прилагођавају хладној клими ».34
Како видите, јабуке ставља у првом реду. Према томе, да су је њени антички становници називали по воћкама, онда би је сигурно прозвали по јабукама. Код гласа ПЕЋ. С. Фрашери пише :
«Воћке, нарочито њене јабуке (Косова,- KБ), чувене су ».35
Како видите, крушке и не спомиње. Ово понавља и код гласа КОСОВО.36
« Студију » некаквог Шаћир Шаћири, потстрекачи сеператизма из Тиране, бусајући се у прса за « марксизам-лењинизам » и за « пролетерски интернационализам », пошто су је објавили на албански језик, превели су је и објавили и на француски, са циљем да индоктринирају и страни свет против мира и стабилности на Балкану, за дестабилизацију Југославије. Ево шта каже ова бена на квадрату :
«Она (E. Дурхан)констатира да Албанци култивирају све варијанте воћки, које су карактеристичне за њихову област. Отуда, а ослањајући се на биљешке Hahna, она тврди да је стара Дарданија узела своје име од албанске речи DARDHË, зато што су земље, које се укључују у овој провинцији, биле пуне стаблима ове воћке ».37
Француски критичарРоланд Бард на једном месту каже за мит: « не ослањај се на истину, већ на могућност његове примене ».38
Види се јасно да се Албанци предводе колико од његове мисли, толико и од мисли Виктора Игоа да:
"Нема ништа снажније од догме да породи сан. И нема ништа снажније од сна да породи будућност. Данас утопија, сутра месо и кост, стварност.39
Од стварности, преко њеног изопачења, фалсификовања, код илузија и, од илузија код једне нове стварности, која се за сада само прижељкује, a за коју су спремни и да гину, без обзира на то што су сасвим свесни да им не припада.
Ја кажем Албанцима да се на Косову не рађају крушке вишенеголи у ма којој другој области Балкана, али– као и у сваком месту света– и крушке Косова имају своју петљу одстрага40. Једном за свагда зашло је време национализма и нове поделе света, промене граница међу државама, народима, утолико више у овим случајевима, кад се зна да Албанци нису ни генетички следбеници Илира, па ни генетски следбеници Дарданаца41, кад се зна да нису ни аутохтони на Косову, већ дошљаци– и то после Срба. Непобитним документима и аргументима сада је већ доказано, и то стоструко, да су Албанци сишли на Косово са албанских гора, после Срба, штавише и после турске окупације те српске покрајине42, још увек свете и пресвете за сваког Србина, иако су им Албанци извадили из гроба мошти Светог Саве и спалили их на ломачи.43
Преко свега, живимо у време интернационализма, у време братства, јединства, интегрирања, сливања, које ће ишчупати и постојеће граничне пирамиде међу државама и народима, које ће искоренити све разлике и створити уједињени Балкан, уједињену Европу и уједињени свет.
Затвор у Бурељу,
Албанија, 1973. године.
______________
1) SHUTERIQI, Dhimitër S.: NAIM FRASHERI, Tirana 1982, str. 26.
2) AKADEMIA E SHKENCAVE TË SHQIPËRISË : FJALOR ENCIKLOPEDIK SHQIPTAR, Tirana 1985, str. 358.
- Japodi su ilirsko pleme, koje je iz današnje Albanije prešlo u Italiji još pre n.e.
- HAHN, J.G. von : ALBANESISCHE STUDIEN, Jena 1854, str. 213 nn.
5) NOPCSA, Franz B.: DIE ALBANER, Sonderdruck aus der Wochenschrift Urania Nr.1 i 2, 1916, str. 5 n.
- DURHAM, Edith: SOME TRIBAL ORIGINES, LAWS AND CUSTOMA OF THE BALKAN, London 1928, str. 237.
7) BALDACCI, Antonio: RIVISTA D’ALBANIA, III, Milano 1940-44, str. 142.
8) ŠUFLAJ, Milan: HISTORIJA E SHQIPNISË SË VERIUT, Beograd 1925.
9) THOMOPULLOS, J.: PELLAZGJIKA APO RRETH GJUHËS SË PELLAZGËVE, Atina 1912.
10) HUTTENBAH, F.L.: PELLAZGËT, Viena 1960, str. 184.
- GEORGIEV, Vladimir: Ilirët dhe fqinjët e tyre,- prikaz, objavljen u delu KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, tom II, Tirana 1974.
12) BUROVIĆ, Kaplan : ETIMOLOŠKE KONSIDERACIJE i ETIMOLOŠKE STUDIJE, - rukopisi, Burelj 1970-1990. Svi moji rukopisi čuvaju se u mojoj ličnoj arhivi, u Ženevi, 28 bis, Avenue Henri Golay, 1219 CHATELAINE, Švajcarska. Posle moje smrti, po testamentu već učinjenom, ostavljen na čuvanje Osnovnom sudu u Ulcinju, registriran 27 septembra 2002, pod brojem 276/09 - 02, svi rukopisi će se poveriti Univerzitetskoj Biblioteci u Ženevi.
13) Ova studija objavljena je po prvi put na albanskom jeziku u reviji YLBERI, God. I, Br.1, Ženeva 1993, str. 13-14.
14) ÇABEJ, Eqrem : STUDIME ETIMOLOGJIKE NË FUSHË TË SHQIOPES, tom III, Tirana 1987, str. 165.
- Iden, str. 166-167.
16) ALFÖLDY, Geza : DIE PERSONENNAMEN IN DER RÖMISCHEN PROVINZ DALMATIA, Heidelberg 1964, str. 17-18.
17) BUDA, Aleks : Ilirët e jugut si problem i historisë, u zbirci KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, tom I, Tirana 1874, str. 47. U originalu: pripadaju fazi « parashkencore e zgjidhjeve intuitive e romantike, që kanë zotëruar deri në çerekun e tretë të shekullit XIX ».
18) KRASNIQI, Mark : GJURMË E GJURMIME, Tirana 1982, str. 274. U originalu: « Qysh të parët e shqiptarëve, ilirët, kanë pasur zakon që fiset e veta t’i quajnë me emrin e bijve ose bijave të perendive. Kështu, për shembull, dardanët quheshin sipas emrit të perendisë Dardanos ».
19) BUROVIĆ, Kaplan : OČI SIMONIDE OPTUŽUJU,- rukopis, Burelj 1982. Uvod ove studije objavljen je po prvi put na albanskom jeziku u reviji YLBERI God. VI, Br. 7, Ženeva, juni 1998. Vidite i studije Marko Milanov i Albanci i Milan Rakić i Mark Krasniqi, objavljene u delu ILIRËT DHE SHQIPTARËT, Ženeva 1994.
20) KLOSI, Ardian: Letra IV, revija PËRPJEKJA, God. II, Br. 2, Tirana, str. 15. U originalu: « Po më mirë të mos e përmendim këtu që të mos na quajnë antishqiptarë ». Posle prihvatanja albanoloških teza Akademika Burovića, dr. Kljosi-a su Albanci proganjali, pa su nad njim prekticirali i mobing, sve do dana kad je zbog toga izvršio samoubistvo 2012.-REDAKTOR.
21) ÇABEJ, Eqrem: EMRI I DARDANËVE DHE IZOGLOSAT KELTE-SHQIPTARE, Tiranë 1969.
22) ÇABEJ, Eqrem: Problemi i vendit të formimit të gjuhës shqipe, u zborniku KUVENDI I I STUDIMEVE ILIRE, tom II, Tirana 1974, str. 12. U originalu: « janë pronë e përbashkët dhe e qëndrueshme e dijes ».
23) HAHN, Johannes: PUTOVANJE DO SOLUNA, Beograd 1967.
24) ÇABEJ Eqrem: STUDIME ETIMOLOGJIKE NË FUSHË TË SHQIPES, tom II, Tirana 1982, str. 167. U originalu: "Barazimi dardhë : Dardania qëndron mbi gjithë interpretimet e gjertanishme të emrit Dardania (Deçev, Russu e ndonjë tjetër, sh. vërejtjet tona në vendin e cituar). Në qoftë se është i drejtë barazimi Pirustae : Dardani, në mënyrë që emri i fisit ilir të pirustëve të përmbajë përkthimin latin të emrit të dardanëve (lat. pirus « dardhë »), si mendon Nopça, Durhan e Baldacci, kjo do të vërtetonte nga një anë tjetër që Dardania do të thotë « vend dardhash ». »
25) RESULI, Kapllan: Çabej dhe socjalizmi, u delu MIKROLOGJIRA, Ženeva 2000, str. 62.
26) PULAHA, Selami: E vërteta shkencore mbi autoktoninë e shqiptarëve në Kosovë, revija SHKENCA DHE JETA Br.1, Tirana 1982, str. 14, kol. I . U originalu: “Edhe nga të dhanat e onomastikës (toponimisë dhe antroponimisë) antike dhe mesjetare provohet autoktonija e shqiptarëve në viset e Kosovës, Malit të Zi e Maqedonisë. Disa nga emnat antike të këtyre viseve janë të ruajtura si apelativa në gjuhën shqipe. Kështu vetë Dardania, në territorin e së cilës shtrihet Kosova e sotme, është shpjeguar me fjalën shqipe DARDHË..."
27) DEMIRAJ, Shaban: GJUHA SHQIPE DHE HISTORIA E SAJ , Tirana 1988, str. 171.
- Iden: str. 171.
29) METANI, Arsllan: Mirupafshin Qose në betejat e ardhshme klasore!,- revija YLBERI, God. II, Br. 2-3, Ženeva, zima 1993 - proleće 1994, str. 7-9.
30) BALA, Vehbi : Albanisti Maks Lamberc,- listDRITA, Tirana, 25 juli 1982, str. 12, kol. 2.
31) DEMIRAJ, Shaban: cit. delo, str. 172.
32) XHAXHIU, Muzafer: Në rrugë për te pellazgët,- list DRITA, Tirana, 30 oktobar 1988, str. 10, kol. 4. U originalu: "Emriityre(idardanve - KB)duhettë vihetnë lidhjemeshqipen « dardh뻓.
33) KADARE, Ismail: RA KY MORT E U PAMË, Tirana 2000, str. 264.
34) FRASHËRI, Sami: KAMUS UL-ALAM, tom II, str. 152-153, glas SHQIPNIJA. Vidi i S.Frashëri: VEPRA, tom II, Tirana 1988, str. 256. Na albanskom jeziku: "Në Kosovë enë visetpërrethprodhohenmollë, dardha, kumbulla, qershiepemë të tjeratë dorëssë parë, ngaatoqë ipërshtatenklimëssë ftohtë".
- 35) Iden, tom II, str. 1116-1117, iliVEPRA, str. 290. U originalu: "Pemët, veçanërishtmollatesaja(të Kosovës)janë të dëgjuara".
- 36) Iden, tom V, str. 3746, iliVEPRA, str. 342.
37) SHAQIRI, Shaqir: Edith Durham et les Albanais, časopis LES LETTRES ALBANAISES Br. 2, Tirana 1982, str. 198. U origibalu: "Elle (E.Duram) constaté que les albanaise cultivent toutes les variétès d’arbres fruitiers qui étaint caractérisiques de leur régions. Portant de cela et s’apuyant sur les notes de Hahn elle affirme que la Dardanie d’antant a pri son nom du mot albanais DARDHË (poire) du fait que les terres qu’englobait cette province étaient remplies de poiriers."
38) BARTHES, Robert: MYTHOLOGIES, Paris 1957, str. 253.
39) HYGO, Viktor: TË MJERËT. Tom II, Tirana 1983, str. 236.
40) Izraz u originalu «dardha e ka bishtin mbrapa» je albanska uzrečica, kojoj ne mogu naći ekvivalentan prevod, ali znači da svaka stvar, svaki dogadjaj, ima i svoju posledicu.
41) WEIGAND, Gustav: Sind die Albaner, u BALKAN-ARCHIV III, Fortsetzung des Jahresberichtes des Instituts für rumänische Sprache. Herausgegenben von Dr. Pr. G. Weigand, Leipzig 1925-1928, str. 227-251.
42) BUROVIĆ, Kaplan: POREKLO ALBANACA NA KOSOVU, U MAKEDONIJI, CRNOJ GORI I GRČKOJ , Ženeva 1995.
43) Albanci sami priznaju, ne samo usmeno, već i pismeno, da je bio Albanac Sinan Paša, koji je učinio to svetogrđe prema srpskom narodu. |