25. фебруар 2013.

Албански академик, проф. др Ећрем Чабеј, историјом и етимологијом ове речи, није се бавио из разлога што му та историја није пријала. Речник Академије наука Социјалистичке Народне Републике Албаније FJALOR I GJUHËS SË SOTME SHQIPE, Тирана 1980, код речи АРНАУТ има само једно значење: SHQIPTAR = «Албанац ». Ово је прво значење овог апелатива. За нас оно има још два друга значења.

Али да видимо прво његову историју.

Од када су Албанци ушли у историју, негде средином XI века нове ере, сви народи света су их тако звани - АЛБАНЦИ, а просторије где су они тада живели – данашња Средња Албанија (На северу се граничи са реком Дрим, а на југу реком Шкумбин!), звали су АЛБАНИЈА.

Ова реч припада келтском племену. Албанци, бездруго и њиховом језику.

Како се зна, долазећи са Запада (Из Шкотске!) заједно са осталим Келтима, племе Албанци се настанило у IV веку пре нове ере у област Мат, крајњи југ Превалитаније, како ће се назвати тај део територије данашње Албаније под римском администрацијом. Напомињем да се у време римске администрације Мат називао и Македонијом, посебно у раном средњем веку, када је био насељен претежно Словенима, од којих произашли данашњи Македонци.

У Шкотској дан-данас имамо планинску област Албион, по којој су могуће келтски Албанци добили то име, ако нису дали то име тој планини, кад су ту стигли са осталим Келтима.

Данашњи Албанци-Šćipetari, који су дошли са Истока и настанили се у област Мат данашње Средње Албаније, негде у IX веку нове ере, нашли су остатке келтског племена Албанои и име места АЛБАНОН односно АРБАНОН. Сасвим је природно да су они прихватили тај топоним, по коме ће се у наредним вековима и сами називати, претварајући га у етноним, за што је снажно утицала и чињеница асимилације племена Албанои. Наравно да су они једном обичном метатезом прилагодили то природи свог језика у АРБАНИ, касније ARBËNI (топоним и у АРБАН и ARBËN (етноним), а под силним утицајем српског језика и познате српске метатезе. Треба знати да су симбиозу Албаноа-Келта са Србима наставили и новодошли становници Мата – данашњи Албанци - Šćipetari.
Метатеза -L- : -R- je позната у албанском језику управо још од тих времена. Признаје је и највећи познавалац албанског језика, аустријски академик, проф. Густав Мајер (Meyer, 1850-1900), наглашавајући да се у албанском језику извршила по фонетским законима словенског (српског) језика. Са Академиком Мајером се сложио и свима добро познати хрватски лунгвуиста-албанолог Петар Скок..

Нешто слично, узимање имена једног страног племена, односно једног страног топонима, за своје етничко, национално име, учинили су романизирани Гали са германским племеном Франке, па и словенски Бугари са турано-монголским племеном Бугари кхана Аспаруха, поготово словенски Македонци са топонимом Maкедонија, који није њихов, јер се тако - Македонија – називала по античким Македонцима Александра Великог, са којима данашњи словенски Македонци немају никакве етничке везе.

Словени (Србо-Црногорци и Србо-Македонци), који су живели у симбиози са остацима племенима Албанци, изгледа да су први назвали Албаное - АРБАН, поменутом метатезом, па су тако назвали и новодошљаке, који – прихватајући име места Албанон, а под утицајем српског језика, почели су и сами да се називају АРБАН. Касније ће их Срби назвати АРБАНАС, па једном новом метатезом - РАБАН. У новија времена, поводећи се за западним светом, назваће их и АЛБАНЦИ.

Најближи суседи келтских Албаноа, Грци антике, звали су ове - АЛБАНОИ. Видите код Клауда Птоломеја, II век наше ере. Грци Византије, средњевековни, Албанце (ове данашње!) не називају ни Албанои, нити албанци, како их назива цео свет, већ АРВАНИТИ, што значи да су ту реч узели не од Албаноа, ни од Арбанаса, већ од Срба, за што нам несумњиво говори и сведочи метатеза -L- : -R-.

Турци, долазећи на Балкан, срели су се спрва са Грцима, па су од њих узели апелатив АРВАНИТ за Албанце, природно, преко једне метатезе и фонетских промена – прилагођавајући га овако свом језику у АРНАУТ, док су Албанију називали АРНАУТИСТАН, чиме се слаже и познати албански филолог, академик Шабан Демирај1), а са њиме се слаже и енглез Nöel Malcolm. Верујем и сви остали.

По први пут се у историји албанског језика ова реч среће у тексту MESHARI Ђона Бузуку, који је од почетка 1555. године. Конкретно он пише на албанском језику: "Gjithë popullinë ndë Arbanit ata n mortajet largo" (Сав народ Арбаније од куге спаси). Значи – употребљава се као топоним, име места и у облику који смо веч навели у овој студији - АРБАН.

Ово је историја апелатива АРНАТ, која се са овиме не завршава.

Добро познати албански етимолог, поменути академик, проф. др Ећрем Чабеј, полазећи од свог претендирања да је примаран облик онај са темом ARV-, а не онај са темом ALB-, претендира да се етимолошки апелатив АРБАН приближава са лат. arvum = alb. "arë, tokë e punuar, fushë" (срп. "њива, обрадива земља, раван") – значи да је индоевропског поретка, искључујући овако тему АЛБ-, за коју се мисли да је прединдоевропска.2)

Историјски је доказано да је примарна тема АЛБ, јер се jer келтско племе звало АЛБАНОИ и њихов град АЛБАНОПОЛИС, па су се тако (АЛБАНВИ) називали ови људи и на обале Каспијског мора, где су стигли на путу из Албиона Шкотске, преко планине Албанн у близини Рима, па и преко данашње Албаније, где су оставили део свог племена, као што су то учинили и у Италији и свукуда куда су прошли.

Облик АРБ- је резултат метатезе -L- : -R-, до које је дошло, како рекосмо, посредством српског језика, док су -B- претворили у -V- само Грци средњег века, дуж њихове познате промене тих гласова. Овог су мишљења и светски научници, који су се бавили овим проблемм, почев од академика Густава Мајера и академика Петра Скока, преко академика Ханс Крахе-a и Антон Мајера (Mayer), све до ових данашњих дана, који за тему АЛБ- мисле да је да је прединдоевропска и узимају је у смислу апелатива "планина гора". Гојко Вучевић пише:

«Велика совјетска енциклопедија (1952, г. том 2, стрr. 50) АЛБАНИЈА (кавкаска) је стари назив за планинску областt Востt. Поријекло назива произилази из времена урартских клинописаних текстова у којима се именују називи « Елеуни » и « Акуани ». Совјетски научници претпостављају да исти назив за Кавкаску Албанију и Балканску Албанију произилази од тога што су у језицима древних народа Балканску Албанију произилази од тога што су у језицима древних народа кавкаско-малоазијскоoсредоземног свијета ријечи « алба » или « алп » означавале планинске области. Ова се теорија подудара са називима: « Алпи », « Албион », « Монти Албани » и сл. Албанија се на иранском звала Арданом ».3)

Па и поменути Албанац, академик Демирај, каже: "И на бази прононцирања латинског (и романског) највише уопштеног, ова три почетна гласа треба да су звучила Алб-..."4). Он се не слаже ни са етимологијом Чабеја5), мада му она ласка и гали националистичку сујету.

Алпи су код свих народа Европе планине, горе. Према томе очигледно је да код теме АЛБ- немамо оно што би хтео Чабеј, већ наш апелатив "планина, гора", или албански "mal, bjeshkë", француски "montagne, mont". Французи за планинар кажу "алпинисте", као што кажемо и ми и Албанци, па и цео свет. Албанои је на келтском језику сигурно значило "планинац ,горштак". Па и "галска" реч за Шкотску – Albainn – коју класични Шкотланђани XVIII века каткад преобраћају у Albania. "Од истог корена је и "Albion", једно старо име Британије",– каже енглез Nöel Malcolm.

Да ствар стоји овако, а не како претендира Чабеј, доказују нам и многи други топоними Албаније, као PETRALBA, где опет имало -АЛБ-, а не -АРВ-. Па и превод на италијански - PIETRA BIANCA (срп. "бели камен") – који овом топониму даје Албанцима њихов добро познати књижевник Франг Барди (Bardhi, 1606-1643). На албански он је то превео у GURI I BARDHË: значи - АЛБ = "бео", а не - АРВ = "раван". Наводимо и хидроним данашње Северне Албаније ВАЛБОНА, где опет имамо -АЛБ, па и топоним Јужне Црне Горе, код нашег Улциња: ВАЛДАНОС (на српском), који су Албанци преиначили у ВАРДАНАС, обраћајући -Л- у -Р-, о чему смо писали детаљно у једној другој студији.

Наравно да у албанском језику, током времена, реч ARBËN i ARBËRI је семантички евалуирала и добила друга значења, па и сасвим супротно значење - "полак, равничар, онај који живи у равници и бави се пољопривредом", а у антитези са malok = "планинар, горштак, онај који живи по горама и бави се сточарством". Отуда и албанска изрека "mal e arbën" (планина и равнина), на коју се упиње Чабеј, а коју му с правом оспорава његов колега Демирај.

Како се зна, име АРНАУТ, не само у турском језику и у језику других народа Балкана, већ и ван Балкана, добило је и значење речи НАЈАМНИК, МЕРЦЕНАР. За ово је писао временом румунски академик проф. др Виктор Папакоста (1900-1962), познат као пријатељ и један од највећих добронамерника албанских 6). Видите што конкретно каже он :

"Уопште узев абузирано је у значењу « најамник », које је дато речи « Арнаут ». Истина је да су фамозне албанске гарде дворова Букурешта и Јаша...имале у својим редовима понекад елемената других нација, као н.пр.: Грка, Бугара, Македонаца, Аромуна и Румуна кнежевина, који су се исто тако звали « Арнаути ». Али не треба претерати ни на један начин, пошто број ових последњих био је практично безначајан у поређењу са оним аутентичних АРНАУТА (Албанаца), који су сачињавали већи део армија кнежевина, како Молдавије тако и Влашке".7)

Значи, име АРНАУТ не значи увек и АЛБАНАЦ. Овако, на пример арнаут Мами, харамбаша алжирских пирата, који заробише Сервантеса после поморске битке код Љепанта 7. јуна 1571, не само да није био прави Арнаут (= Албанац), већ није био ни из Арнаутистана (= Албанија). Он је био Алжирац и најамник (= арнаут, са малим словом). Исто тако стоји ствар и са арнаут Османом, личност из народне епике балканских народа. Он фигурира и у епском Циклусу Крајишника албанских народних песама. Сасвим је невероватно да Албанци назову једног свог сународника, Албанца, Arnaut Osman8). Ovo « АРНАУТ » Осман је сигурно арнаут Осман, најамник Осман. Значи и овде, код Албанаца, апелатив АРНАУТ узео је смисао имена НАЈАМНИК, МЕРЦЕНАР.

Исто тако и многи људи, који се данас прозивају АРНАУТ, или АРНАУТОВ, АРНАУТОВИЋ, АРНАУДОВСКИ, значи који држе ове речи као презимена, не значи да су Албанци, нити да имају такво порекло. Таквих срећемо у Турској, Сирији, Југославији, Бугарској и др. Имамо таквих и у нашем Улцињу, посебно у Рашкој (Санџак).
Албанац др Ћемал Мурати, у бразди познатог велико-албанског националисте Митхата Прешерија, претендира:

« Све овакве патронимике потичу од етничког народног имена Арнауд « Албанац » посредством турског језика, па су створене и стављене у обрт да би разликовали албанске породице од оних словенско-македонских, упореди као патроними типа Србиновски код Македонаца, а не зато што су се они иселили из Албаније, како суди Петар Хр. Илиевски (БЛС 484, 521),а да нису Албанци ! »9)

Полазећи од онога што рекосмо горе, мислимо да Ћ. Мурати нема право.

Значи, АРНАУТИМА не називају се само Албанци и мерценари, најамници. Овим су се именима називали до касно, поглавито у Турској, сви они који су долазили из Арнаутистана (= Албаније). А, како се зна, у Арнаутистану нису живели (онако како се то догађа и дан-данас !) само прави Aрнаути, Албанци, већ и припадници других нација, пре свега Власи (Арумуни), Грци и Словени (Срби, Црногорци и Македонци). Следствено, име АРНАУТ има смисао које је узело име Албанац на Запад, са којим су се исто тако подразумевали, уопште узев, сви они који су из Албаније, без обзира на њихову националност. Тако они називају Албанцем и Александара Мојсиу, немачки глумац светског гласа, који је уствари Аромун, Влах, из Каваје, град у Албанији.

Енглез Nöel Malcolm, који иде на руку албанским фалсификаторима историје, пише :

« Град Приштина заузет је (од Аустријанаца, 1689. године,- KB) без икаквог отпора...један давнашњи рапорт каже: « У Приштини 5.000арнаута, пошто су се спасили турског ропства, заклеше се Аустринацима за верностt ». (« Арнаут » био је обичан термин, употребљаван од аутора запада за Албанце, обично муслимане, посебно за оне који су служили као војници османске војске.) ».10)

Албанци, са њима и Н. Малколм, настојали су да прикажу све ове арнауте као Албанце, па и као становнике Приштине. Истина је сасвим другачија. Сигуран да ће бити критикован за фалсификацију историје у прилог албанског екстремног национализма, да би се оградио-одбранио, Nöel Malcolm, пошто је подржао Албанце и потстакао их на путу њихових претендирања, на једном другом месту магловито додаје :

« У опису каснијих војних акција (Pikolominia,- KB), често се спомињу "арнаути", каткад са посебним значењем, и "арнаути албански": ово има своје значење, јер показује да ако је термин « Албанац » употребљен за становнике ове територије, термин « арнаут » имао је једно специфично значење ».11)

Које је то « специфично значење », Н. Малколм прелази у ћутњи. У његовом ћитапу албанске веронауке од преко 500 страница, великог формата, нигде нам то не каже, јер зна да се то не свиђа његовим велико-албанцима !
У вези са колико представих, мишљења сам да албански академици треба да додају њиховом РЕЧНИКУ, хоћу да кажем речи АРНАУТ, још друга два значења, која сам већ евидентирао : 1. Албанац 2. Најамник; i 3. Становник Арнаутистана (Албаније), односно човек пореклом из Арнаутистана.

Проф. др Каплан Буровић, академик

Затвор у Бурељу,
Албанија, 24. април 1981.*)
_____________________
1) DEMIRAJ, Shaban: GJUHA SHQIPE DHE HISTORIA E SAJ,- Tirana 1988, str. 226.
2) ÇABEJ, Eqrem: STUDIME ETIMOLOGJIKE NË FUSHË TË SHQIPES,- tom II A-B, Tirana 1976, str. 68, kol II.
3) VUKČEVIĆ, Gojko: O PORIJEKLU ILIRA,- Podgorica 1992, str. 73.
4) DEMRIRAJ, Shaban: GJUHA SHQIPE DHE HISTORIA E SAJ,- Tirana 1988, str. 226.
5) Iden: str. 219-220.
6) ISLAMI, Myslim: NAUM VEQILHARXHI,- Tirana 1977.
7) V.PAPAKOSTA: La participation de l'ecrivain albanais Vechilhardji a la Revolution de 1821, BALCANIA VIII, Bucurest 1945, str. 189.
8) BUROVIĆ, Kaplan: KADARE DHE RAPSODITË,- Ženeva 2009. Rukopis je iz 1979. godine, napisan u zatvor Burelja.
9) MURATI, Qemal: DËSHMIME ONOMASTIKE,- Tirana 1993, f. 68.
10) MALCOLM, Nöel: KOSOVA,- drugo izdanje, Tirana 2001, str. 151.
11) Iden: str. 156.
*) Objavljena po prvi put na albanski jezik u Akademikovom djelu MIKROLOGJIRA,- Ženeva 2000, str. 92-93.- REDAKTOR.