Две деценије од смрти Десанке Максимовић ПДФ Штампа Ел. пошта

Десанка Максимовић11. фебруар 2013.

  Навршило се две деценије од смрти Десанке Максимовић, једне од највећих српских песникиња 20. века. Народна библиотека Србије обележиће датум програмом "Десанки у част", са три манифестације - од 11. до 14. фебруара.

Једна од највећих српских песникиња прошлог века, Десанка Максимовић, преминула је пре две деценије. Народна библиотека Србије приредиће тим поводом програм "Десанки у част", са три манифестације - од 11. до 14. фебруара.

Монодраму "Опоруке Десанке Максимовић", како најављује РТС, извешће данас глумица Рада Ђуричин. Поетско вече "Тако је говорила Десанка" биће одржано 13. фебруара, а изложба под називом "Оставићу вам једино речи" биће отворена 14. фебруара.

Десанка Максимовић је преминула 11. фебруара 1993. године у Београду, а сахрањена је у Бранковини код Ваљева.

Рођена је 16. маја 1898. године у селу Рабровици, у околини Ваљева. Одмах после њеног рођења, њен отац Михаило је добио премештај и породица се одселила у оближњу Бранковину где је провела детињство, а у Ваљеву завршила гимназију .

Студирала је на одељењу за светску књижевност, општу историју и историју уметности Филозофског факултета у Београду.

Радила је у обреновачкој гимназији, а затим у Трећој женској гимназији у Београду. У Паризу је провела годину дана на усавршавању као стипендиста француске владе.

Након што је од 3. септембра 1925. године радила око годину дана у учитељској школи у Дубровнику, прешла је поново у Београд где је радила у Првој женској гимназији. Једна од њених ученица била је и Мира Алечковић, која је такође постала песникиња и блиска пријатељица.

Почетком Другог светског рата отишла је у пензију, али се у службу вратила 1944. године и у истој школи остала до коначног пензионисања - 1953. године.

Максимовићева се бавила и превођењем са руског, словеначког, бугарског и француског.

Нека од њених најзначајнијих дела су Песме (1924), ''Врт детињства'', песме (1927), ''Зелени витез'', песме (1930), ''Распеване приче'' (1938), ''Страшна игра'', приче (1950), ''Тражим помиловање'', лирска дискусија с Душановим закоником (1964), ''Бајке за децу'' (1977), ''Слово о љубави'', Песме (1983)...

Године 1959. изабрана за дописног члана Српске академије наука и уметности, а 1965. за редовног члана.

 

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић