30. јануар 2013.

Издавачка кућа „Арка” из Смедерева, у библиотеци „Логос”, објавила је збирку песама Вите Марковића (1936), на македонском, под насловом „Оган под снегот” („Ватра под снегом”), у преводу Риста Василевског.

Књигу је на српском објавио Завод за уџбенике из Београда (2010).

У збирци „Ватра под снегом”, истиче Милисав Шутић, Вито Марковић одлично улази у подручје метафизичке лирике, имајући у виду и афирмацију хегеловске формуле о непрекидној присутности суштинског у појавном, есенције у егзистенцији, идеала у стварности. У метафизичкој лирици – оно мисаоно – увек препознајемо као лирску трансценденцију. Ако је песников идеал био „лирско постоље”, ево како, најзад, изгледа он сам на том, освојеном постољу, у оквиру лирске трансценденције, свестан ограничености свих идеала:

„Самоћо, успела си! /Блистам! / С гавраном на глави/ И дроздом под језиком/ Немушти говор тражим. // Говор ми треба,/ С мачем и књигом,/ За дозивање вечности/ Испод закључаног неба” ( из песме „Клица”). Збирка „Ватра под снегом”, на најбољи начин, потврђује целину једног већ изузетношћу обележеног песничког дела, а, истовремено, враћа веру у лирику – као поезију најплеменитије врсте.