13. јануар 2013.

Један новинар из Тиране, чинећи ми интервју ових дана, упита ме нешто у вези државотворства. Према њему, албанска дијаспора у суседним земљама са Албанијом, је НАРОД, шта више и државотворан, конституционалан елеменат.

За све разумне људе, албански народ је један и недељив. Он се налази у Албанији. Сем албанског народа у Албанији, још један други албански народ не постоји на овом свету. Рекао сам ово Албанцима усмено од времена и поновио сам им ово и 1993. године, на јавном скупу, организованом у моју част поводом моје посете Улцињу, мом родном месту. Рекао сам им ово и преко мојих објављених дела, где сам претставио документа и чињенице, којима се доказује да Албанци Србије (Косово и Метохија), Македоније и Црне Горе, па и Грчке, у тим областима где актуелно шиве, не само да нису народ, већ нису ни национална манјина1). Ван граница Албаније, како у најудаљенијим земљама, тако и у суседним, Албанци су дијаспора, емиграција, што није исто што и национална мањина. Ово су признали и сами албански научници, они који су се сериозно заузели историјом свог народа, али не и они који су се импењирали и настављају то импењирање у бразди фалсификовања те историје.

Дијаспора (емиграција) постоји у свим земљама света. Ту и тамо имамо и националне мањине. Дијаспора и мањинци могу узимати удео у борби народа, у чијој средини живе, за његово национално ослобођење и за формирање државе. И поред тога они нису државотворни елеменат, конституционални, ма колико велик био њихов допринос у том правцу и маколики био њихов број.

Српско-црногорска и македонска национална мањина узела је учешће у борби албанског народа за ослобођење земље од турског ропства, шта више и за формирање албанске државе. Њихов допринос је тако велик, да су они дали албанском народу и Националног хероја и многе друге истакнуте хероје, државнике, друштвено-политичке личности. Да не треба да их признамо за државотворни елеменат ове мањинце Албаније?!

Верујем да не само новинар, који ми учини интервју, већ ниједан Албанац овог света не слаже се са тим да се они, мањинци Албаније, признају за државотворан елеменат. Са њима и ја, који нисам Албанац!

Али, за албанску дијаспору у Црној Гори, Србији (Косово и Метохија), Македонији и у Грчкој, Албанци не мисле на исти начин, као за Србо-Црногорце и Македонце у Албанији. Напротив, они претендирају да су Албанци ових земаља државотворни, конституционални елеменат. Односно да то треба да буду, да им се то призна.

Видесмо како су се понашали Србо-Црногорци и Македонци у Албанији, како су се борили раме уз раме са албанским народом за ослобођење од турског ропства и за стварање њихове националне државе. Да видимо сада како су се понашали Албанци са Србима, Црногорцима и Македонцима, па и са Грцима.

Године 1479. Скадар је био престолница Црне Горе. Напаше га Турци, а Црногорци су га бранили до последњег даха. Где су били Албанци у овом рату? Зар нису били на страни Турака?! Зар нису напали и они заједно са Турцима и под турском заставом?! А касније, што су урадили ови Албанци?! Зар нису наставили њихову борбу под турском заставом да би потчинили и ујединили сву Црну Гору са Скадарским Пашалуком?! А кад се мала Црна Гора баци у противнапад и стави пред собом турског окупатора, Босфорског болесника, кад је опколила Скадар и тукла га топовима (Први балкански рат!) да би га ослободила од турског ропства, где су били ови Албанци?! Зар се нису опет поређали под турску заставу?! Зар се опет нису борили на страни окупатора?! А у Другом балканском рату, у Првом светском рату и у Другом светском рату?! Кад год је окупирана Црна Гора од којег окупатора Балкана, Албанци су се ујединили са овим окупаторима и узели су активно учешће за разарање црногорске дрžаве! А дан-данас шта раде ови Албанци Албаније и њене дијаспоре у Црној Гори?! Боре се за снажење црногорске државе, или јој на све стране подмећу мине да је баце у ваздух?!

И ови државоразорни Албанци називају нам се државотворни за Црну Гору!!! Траже да их признамо за државотворне, за конституционални елеменат !!!

На страни Србије они су чинили исту ствар. У Боју на Косово (1389), где су се Срби борили не само за одбрану своје домовине, већ и Балкана и Европе, Албанци (на чело са њиховим Љаља Схахином) дошли су из Албаније и поређали се поред Турака, под турском заставом. Касније, на чело са њиховим Синан Пашом (Они сами кажу да је овај Синан-паша био њихов, Албанац!), разорише Косово и Метохију и нападоше Београд, где су нам изгорели и мошти нашег главног свеца – Светога Саве. Кад год се српски народ дизао на устанак за ослобођење од турског ропства, Албанци су се поређали под турку заставу и, заједно са Турцима, нападали су српски народ. И у финалном рату против турског окупатора године 1912-1913 (Први Балкански рат!), Албанци су се поређали поред Турака. И у Другом балканском рату, Албанци су напали с леђа Србију. Исто овако и у Првом светском рату. И у Другом светском рату! Кад год је окупирана Србија, Албанци су потрчали и (непозвани!) поређали су се под застовом окупатора за разарање и ликвидирање српске државе. А данас, актуелно, што чине ови Албанци?! Формирају, творе, или разарају српску државу?!

И ове разтворце, ове разараче српске државе, тражи се да их ми признамо за државотворне?!?!?!

А овако и на страни Македоније. У Илинденском устанку (1903) македонског народа, Албанци, на чело са њиховим Бајрам Цури-ем сачињавали су главну ударну снагу Турске, која угуши у крви тај устанак. Албански башибозуци су били многобројнији од регуларне турске војске. Па и из Албаније су стигли да убијају и пљачкају Крушево и Македонију редом! Дуж Балканских ратова и дуж Светских ратова какав су став држали Албанци према Македонији и македонском народу?! Оспоравајући им и егзистенцију као нација, они су окупирали Македонију и настојали су да учине и културни и физички геноцид над овим малим, али слободољубивим народом!!! Дан-данас шта чине ови Албанци у Македонији?! Да не доприносе за консолидацију и јачање македонске државе?! Или јој забијају мине са свих страна да је разтворе, разоре и ликвидирају са лица земље, да би затим македонске територије поделили са Бугарима?!

И ове разтворне, ове разараче македонске државе, тражи се од нас да их признамо за државотворне?!?!?!

А овако исто и на страни Грчке! Против Грчког национално-ослободилачког устанка 1821. године ујединили су се са Турцима не само албански муслимани, већ и албански католици, не само они који се тада нађоше у Грчкој као дијаспора, већ и они који из Албаније потрчаше у помоћ турског окупатора Грчке! Па исто овако у Балканским ратовима! И у Светским ратовима!!! Албански национални песник Наим Фрашери, на самртној постељи, тражио је сабљу, да пође у рат на страни Турака против Грка! Овако и дан-данас! Који Албанац не сања разарање грчке државе, да би њеним областима створио своју супер Ве-е-елику Албанију?!

И ове разтворне, ове разараче грчке државе, тражи се да их признамо за државотворне, за конституционални елеменат ?!?!?!

Али ово је само једна страна проблема. Друга страна, најзначајнија, јесте што државотворну улогу игра само народ, а не и дијаспора (емиграција), што више – ни националне мањине, без обзира на њихов постотак у једном другом народу. У ниједном случају, не само дијаспора (емиграција), већ ни сама национална мањина једне земље, нема конституционалну моћ, не може бити конституционални елеменат, државотворни, нити га може имати у ниједној околности, од саме чињенице што мањине имају своју државу тамо где је имају. Конкретно, албанска дијаспора има своју државу у Албанији. Па исто овако и националне мањине. Конкретно, српско-црногорска и македонска национална мањина у Албанији, имају своју државу тамо, у Србији, Црној Гори и у Македонији. Следствено, оне не могу да буду државотворне у Албанији, без обзира на њихову позитивну улогу, коју су одиграле у историји албанског народа.

До данас ја не познајем ниједну дијаспору, па ни националну мањину, која је призната у којој землји света као државотворна, као конституционалан елеменат. Што више, имамо и народе који нису признати за конституционалан елеменат, државотворан. Колико за пример евоцирам Аустро-Угарску: Аустрија је признала мађарски народ као државотворан, али не и хрватски народ, ни словеначки народ, ни босански. Боже сачувај и италијански народ!
Па исто овако и Румунија, која има унутар својих граница не само мађарску националну мањину, већ и етнос Аромуна (Влахе) са читавом њиховом територијом – Влашком.

Швајцарска признаје као конституционални елеменат, као државотворни, германофоне, франкофоне, италофоне и ретророманофоне. Ови последњи су 1% становништва Швајцарске, али су засебан НАРОД, са свим својим националним карактеристикама. Што више, они имају и своју територију, док нацију и територију ван Швајцарске немају. Зато и њихово признање као конституционални елеменат, државотворни, јесте сасвим исправно, праведно.
Албанци су у Швајцарској 2% становништва. Значи, више од Ретроромана. Али Албанци ту нису мештани и немају своју територију. Они су дошљјаци, пристигли ту као емигранти, они су дијаспора, као и у екс-Југославији, као и у Србији, Македонији, Црној Гори, Грчкој. Зато нису, па не могу никада ни да буду конституционални елеменат, државотворни, без обзира на њихов број. Али ови Албанци, како сам то истакао у једном другом делу, већ су изразили њихову аспирацију да се и у Швајцарској признају као конституционалан елеменат, државотворан.

Националне мањине (не и дијаспора!), у споразуму са државом која их има унутар своје границе (као и са матицом својом!), могу да тражее статус аутономне области. Апсолутно ништа више! И овај статус не треба да им се призна са циљем да се она консервира, утолико мање да једног дана она постане елеменат смутњи, узнемирења и дестабилизације ни за државу чији је саставни део, нити за матичну земљу, већ да преко тог статуса иде к интеграцији и сливању са народом у чијој средини живи.

Албанци, чим су научили реч државотворство, или конституционални елеменат, гдегод имају коју своју породицу, траже да се та породица призна тамо као државотворна, као конституционалан елеменат, иако сасвим добро знају да је та породица стигла у ту землју трчећи трбухом за крухом, ако не и као башибозук окупаторске војске народа који је окупирао ту земљу.

У исто време, не емигрантима, дијаспори других народа у Албанији, већ ни члановима националних мањина, ни онима који су лили своју крв и дали своје животе за ослобођење Албаније, за формирање албанске државе (као што су конкретно Срби, Црногорци, Македонци, Грци и Власи, који поклонише Албанији читаве територије!), ови им Албанци не признају не право државотворно, већ ни елементарна права националне мањине. Актуелно им се не признају ни елементарна људска права.

Такав је био и јесте Албанац! Кроз векове је крочио његовом тврдоглавошћу, са његовим фикцијама, са његовим сасвим неправедним, сасвим штетним аспирацијама, како за друге, тако и за њега самог. Надајмо се да ће се временом цивилизирати, да ће доћи при себи и, феномене овог живота, да ће почети да их мери истим аршином.

Женева,
10. фебруара 2008.*
___________________

1) Опширно о овоме видите мој есеј Народ, национална мањина и емиграција, објављен у мом делу ТАМО – НА КОСОВО!, Женева 2008, стр. 67-78.*)

Овај есеј штампан је спрва на нашем језику у мом делу НА ИСТОКУ НИШТА НОВО!- Тирана 2009, које ми је спаљено у штампарији "Марин Барлети" Тирана, заједно са три друга дела. Од ватре је спашено неколико примерака, од којих се један сада чува у Библиотеци Црногорске академије наука и уметности.