08. јануар 2013.

Власти Македоније разматрају могућности поновног увођења законске обавезе служења војног рока, потврдио је начелник Генералштаба Армије (АРМ) у Скопљу, генерал Горанчо Котески, уз оцену да је редован састав јединица попуњен на тај начин јефтинији, а са аспекта безбедности - поуздан.

Упркос таквом ставу генерала Котеског, ресорни министар војни Фатмир Бесими се противи поновном враћању регрутног попуњавања састава АРМ оправдањем да таквој одлуци мора да претходи озбиљна дубока стручна анализа, оспежна политичка процена и обавеза претдходних консултација са НАТО чијем чланству земља стратешки тежи.

Власти у Скопљу су међу првима у региону априла 2006. укинуле законску обавезу служења редовног војног рока, увођењем професионог војног састава у склопу реформских захвата према задатим стандардима Северноатланског војног пакта. По тим стандардима на основу планова саветодавних тимова НАТО стратега, између осталога, драстично је смањен и број војника у реформисаним јединицама АРМ.

По издвајању из југословенске федерације, Македонија је почетком 90-тих, просечно у редовном саставу АРМ попуњене регрутним систему, имала по 13.000 војника за чију је обуку и одржавање борбене готовости из буџета издвајано око 45 милиона евра. По укидању обавезног служења војног рока, тај редован састав АРМ реформски је замењен са са 4.700 професионалаца ангажованих по уговору, 1.900 подофицира и 364 цивила запослених у војним јединицама.

Према објављеним подацима у Скопљу, од 2007. до данас око три хиљаде македонских грађана се пријавило за дозвољено добровољно служење војног рока у разним јединицама АРМ. У садашњим околности, како упозоравају војни стручњаци, без осетнијег повећања броја доброљних регрута, односно промене система ангажовања професиооналних војника, АРМ би ускоро могла бити доведена у ситуацију озбиљне нарушености борбене готовости и стабилне попуњености јединица у систему безбедносне заштите државе.

- Размишљамо да 15 одсто активног састава АРМ буде попуњен регрутима. Сагледавајући бројке оних који се добровољно јављају за служење војног рока и потребе Армије, може се закључити да би 15 процената војника који би служили обавезни војни рок од три месеца биоло сасвим довољно. То значи да би годишње кроз јединице АРМ прошло око две хиљаде војника, изјавио је генерал Котески.

Насупрот противљењима министра Бесимија за повратак регрутног састава у јединице АРМ, део војних стручњака у Скопљу оцењује да би реактивирање обавезног војног рока, „било корисно и за државу и младе", јер њихово активно учешће у систему одбране земље, представља својеврсну лекцију из - патриотизма. Сада се међутим, како оцењују аналитичари, највећи број добровољаца пријављених за АРМ води наметнутом „рачуницом" и економским мотивима.

И регрути у строју са професионалцима

Попут великог броја европских земаља и све државе балканског региона су одбациле систем регрутног попуњавања војних јединица и прихватиле потпуну професионализацију строја.

Но, обавезно служење војног рока и попуњавање војног строја регрутима и даље је задржано у 11 држава Старог континента - Руској федерацији, Грчкој, Турској, Јерменији, Аустрији, на Кипру, Белорусији, Данској, Финској, Норвешкој и Швајцарској.