22. децембар 2012.
У Народној библиотеци Србије, први пут је јавности изложен рукопис дела „Глава опсидијана" истакнутог француског књижевника Андреа Малроа, који се деценијама налази у колекцији Народне библиотеке Србије у Београду.
Рукопис дела „ Глава опсидијана", француски писац Андреа Малро, како подсећа у прилогу Међународни радио Србија, Националној библиотеци Србије поклонио је давне 1975. године. Његов рукопис и писмо, биће до 1. фебруара наредне године изложени у специјалној комори која се налази у холу испред Централне читаонице библиотеке.
Велики француски књижевник Малро, упамћен је и по томе што је био потрешен сазнањем да је српска Национална библиотека страдала у нацистичком бомбардовању Београда, као и да је том приликом уништен њен целокупан књижни фонд. Оно што је посебно занимљиво јесте то, што је рукопис дела „Глава опсидијана" у Народну библиотеку Србије стигао уз пропратно писмо, у коме писац Малро, објашњава разлоге свог даривања. У писму, Малро каже да „док су се у најмрачнијим часовима протеклог рата, после Варшаве, Ротердама и Денкерка, преостали народи предавали Трећем рајху, своју судбину и своју територију, Београд се, једног пролећног јутра 1941. године, побунио. Са свим својим народом он је изабрао слободу док се цео континент покоравао". У овом, сада већ историјском документу који је написао писац и учесник Шпанског грађанског рата, верно је описано бомбардовање Београда, како је Малро рекао „одмазда која је имала размере беснила, изазваног непокорношћу".
Андреа Малро је био и припадник Покрета отпора током Другог светског рата и министар културе у влади генерала Де Гола. Он је веома ценио храброст народа који је живео на овим просторима у тим бурним ратним временима. У спомен ових догађаја, Малро је одлучио да свој рукопис „Глава опсидијана" подари обновљеној Народној библиотеци Србије, јер је у судбини Народне библиотеке Србије, видео „судбину народа коме су култура и слобода једно".
Камен темељац нове зграде Народне библиотеке Србије, положен је 20. октобра 1966. године. Са пресељењем Библиотеке почело се у мају 1972. године, а свечано отварање ове најзначајније културне институције, уприличено је 6. априла 1973. године.
Тихана Павићевић |