Зебрњак поново на удару

каменолом 28. мај 2010.

У јеку успорених договарања власти Србије и Македоније о заједничком пројекту обнове урушеног споменика погинулим војницима у славној Кумановској бици којом је 1912. године окончан Први балкански рат, читав комплекс је озбиљно угрожен обновљеном експлоатациом камена Грађевинског предузећа „Гранит".
Градоначелник општине Старо Нагоричане Миодраг Јовановић објавио је нови апел надлежним државним институцијама Македоније, да не дозволе да споменик буде уништен минирањима и експлоатацијом материјала из оближњег каменолома.
Пословно руководство „Гранита" је наставило са минирањима и екплоатацијом камена, упркос забрани издатој пре шест година. Стална минирања и све озбиљнија потресања читавог комплекса угрожавају споменик на коме су видљива оштећења.
- У писму Министарства културе Македоније од 17. марта 2004. потврђено је да је Државни инспекторат техничких инспекција донео решење о забрани даљих активности у близини споменика. Уместо обустављања радова, даљом екслоатацијом и багателисањем забране, напредује се директно према споменику и врху брда Зебрњак на локацији у селу Младо Нагоричане. Уколико се екслоатација на површинском копу на само 80-так меатара испод самог споменика - наставе објекат ће са већ видљивим пукотинама – пасти, упозорава Јовановић.
Он упозорава да се насилничком експлоатацијом угрожава читав споменични комплекс, нарушава животна средина са последицама по људе и стоку, угрожавају домови сељана.
обнова

Само у току јучерашњег дана „Гранит" је у кеменолому надомак споменика на Зебрњаку активирао више од 250 килограма експлозива, угрожавајући читаво брдо на чијем врху је ионако оскрнављена спомен костурница.
После више деценија заборава и запуштености, споменик погинулим српским јунацима Кумановске битке из Првог балканског рата, на коти 511 брда Зебрњак, североистока Македоније, којом је, пре 97 година, коначно, са југа Балкана, протерана завојевачка отоманска сила, требало би да уочи обележавања стогодишњице тог историјског догађаја од великог значаја обновљен да засија пуним сјајем. Уместо тога сада се налази пред потпуним уништењем, упозоравају у локалној самуправи Старо Нагоричане.
Зебрњак је за споменик културе проглашен 11,маја 1954.године, законом и заштити споменика Македоније.
Најављеним заједничким ангажманом власти из Београда и Скопља, на обнови овог историјског споменика, уочи стогодишњег јубилеја одлучујуће операције Првог балканског рата, требало би да се отклоне и превазиђу видешедецинијске отворене и „тихе" сметње у редовном одржавању српских обележја и војничких гробаља на територији Македоније.
„Дислокација"

После званичне забране експлоатације „руде" у каменолому надомак споменика на Зебрњаку, марта 2004. године Страшо Микловски, тадашњи председник Управног одбора ГП „Гранит" из Скопља, који газдује рудником, посебним актом је затражио од македонског Министарства културе,односно Републичког завода за заштиту споменика културе да одобри "дислокацију спомен - костурнице Зебрњак", јер,"омета" експлоатацију камена на истоименом брду. Захтевом за „дислокацију споменика" били су изненађени стручњаци за заштиту споменика културе.
Захтев је уследио после забране минирања и екслоатације "руде" у каменолому Зебрњак, подно спомен костурнице, на основу решења државног инспектората и налаза експерата Завода за заштиту споменика културе Македоније,ј ер је компслекс са посмртним остацима ратника, под сталним потресањем детонацијама и видним оштећењима пред - рушењем.
Милковски је у допису, тада, навео да је фирма "онемогућена у експлоатацији камена, неопходног за делатност", па се "једино надлежнима" обратио са захтевом за одобрење "дислокације спомен костурнице на локацију коју ВИ одредите. "Гранит" се, пак, обавезује, како је прецизирано, да на новој локацији изгради објекат идентичних димензија као постојећи, као и да уреди простор око њега"?!
Спорна експлоатација камена на Зебрњаку, споменични комплекс озбиљно угрожава још од 1989. године.

Битка
У непрегледном валовитом колориту прелаза са југа Србије, према низији Овчјег поља, на североистоку Македоније, 25. октобра, далеке 1912. године окончана је славна операција српске војске (Кумановска битка), којом је одлучен Први балкански рат, тешким и пресудним поразом турских снага. Тиме је, после Косовског боја, и вишевековног ропства, омогућено коначно потискивање Отоманске завојевачке империје са југа Балкана.
Власти
У сусрет стогодишњем јубилеју Кумановске битке, како се очекује, споменик на Зебрњаку би требало да буде потпуно обновљен, а читав комплекс преуређен. Захваљујући ангажману Владе Србије, преко амбасаде у Скопљу и локалне самоуправе општине Старо Нагоричане, уз сагласност власти Македоније, Зебрњаку, постепено, треба да буде враћен стари сјај. Радови на обнови и уређењу читавог комплекса су лане етапно почели. Споменик је, после шест деценија поново – осветљен. Но, уколико се осионо игнорисање забране експлоатације у каменолому на Зебрњаку од пословодства „Гранита" настави, споменику неминовно прети – рушење.
Дело
Монумент на Зебрњаку је дело београдског архитекте Момира Коруновића (1883.-1969). Освећен је 30. октобра 1937. године на 25.-годишњицу битке, када су и сахрањене кости изгинулих војника. Грађен је од најтврђег базалта и армираног бетона. Био је висок 48,5 метара, па се, како кажу мештани, за време ведрих и сунчаних дана са његовог врха, „као са светионика", могло видети и Скопље. Маја 1942. године, у време бугарске окупације Македоније, међутим, минирањем никада откривених вандала, срушене су две трећине грандиозног споменика. Никада касније није било спремности за његову коплетну обнову.
Зебрњак је грађен је у такозваном српском националном стилу, и био је украшен фрескама сликара Живорада Настасијевића, једног од утемељивача уметничке групе Зограф. Споменик на Зебрњаку је оцењен као један од најуспешнијих и највреднијих остварења архитектуре у тој врсти грађевина посебно прве половине минулог века. Грађен је од сивог базалтног камена са вулканских површина самог Зебњака, у техници рустике, са изванредним повезивањем, што се показало пресудним у покушају бугарских вандала да га до темеља сруше минирањем 1942. године. Записима је потврђено да се, до оштећења, тај „симбол победе и уједињења нашег народа у рату за ослобођење" видео са свих страна, на даљини од тридесетак километара...
На вечној стражи
У костурници на коти 511 брда Зебрњак, почивају земни остаци 678 јунака Српске армије, којом је тада командовао престолонаследник Александар Карађорђевић. У савезничком садејству са јединицама бугарске армије и уз подшку локалног становништва, ударним дејствима око 90.000 војника, операцијама 23. и 24. октобра далеке 1912. године, извојевана је одлучујућа победа за ослобађање југа Балкана од вишевековног османлијског ропства. У историји су остали докази неизбрисивих трагова и потресних записа о тој најславнијој војној операцији Првог балакнског рата. Уписани су подаци да је на простору ратишта према Овчјем пољу, у пробоју Кумановске битке погинуло 1207, рањено 5212 војника, док се „више од 600 ратника заметнуо сваки траг"...
Записи
Према војним енциклопедијским подацима из Кумановске битке, никада нису прецизно утврђени огромни губици у људству и оружју турске војске којом је командовао генерал Зеки паша. Но, записано је да је заробљено више од две хиљаде турских војника, уз знатан плен у оружју, муницији и војном материјалу...
Кумановску битку обрађују све светске армије у изучавању историје ратова, подсетио је у књизи „Спасити од заборава" покојни Стамен Кузмановић. „Ова операција се не може избрисати и заборавити, иако неки историчари настоје да јој умање значај и величину, приказујући је као – освајачку", записао је Куазмановић.