02. децембар 2012.

Душан - Душко Радовић, новинар, песник, писац, афористичар и ТВ уредник, рођен је 29. новембра 1922. године у Нишу, а преминуо је 16. августа 1984. године. Генерације клинаца су одрастале уз Душкове песме, док су се њихови родитељи будили уз афоризме које је читао у емисији „Београде, добро јутро" на Студију Б. Био је главни уредник "Пионирских новина", уредник Програма за децу Радио-Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа "Полетарац", новинар "Борбе" и од 1975. године био је уредник Студија Б. Јединствена личност наше културе, Радовић се први пут огласио на Радио Београду, песмом „Био једном један лав", а затим радио-игром „Капетан Џон Пиплфокс". Следиле су књиге за децу и телевизијска серија „На слово, на слово".

Својим ненаметљивим и јединственим стилом, чистим језиком, ушао је у сваки буквар и читанку. Радовић је позивао родитеље да туку децу, али тек кад примете да деца починји да личе на њих, говорио је: "Дајте ми добро дете, па да видите какав сам ја отац", "тешко је бити дете и бити добар", "ко уме да воли, не би требало ништа друго да ради". Лепе у једноставности, реченице није лако стварао. Сарадници га описују као на моменте тмурног новинара, који седи уз пепељару пуну опушака и корпу пуну згужваног папира. Остало је забележено да је тада одлазио из редакције, уз тресак врата, на неколико дана, да би се потом вратио са новим идејама. Када се помене име Душка Радовића генерације које данас имају преко четрдесет година сете се култне емисије Студиа Б "Београде, добро јутро", где је Душко сваког јутра причао приче које су сви знали и осећали, али никад тако нешто нико није рекао, или написао. Афоризми, којима је будио Београђане у емисији „Београде, добро јутро", касније су објављени у три књиге, под истим називом. Житељи престонице, очарани пишчевим бритким пером будили су се свако јутро да би у седам и петнаест чули пет нових Душкових афоризама које су после, током дана преносили онима који их нису чули. "Нерад држи говор раду", писао је Душко Радовић и био уверен да би људи могли бити бољи. "Али нико неће први да почне. Сви имају лоша искуства." Имао је Душко Радовић оправдање за сваку људску слабост. Причао је и да само кукавице воле по неколико жена. Храбри мушкарци не плаше се ризика да воле само једну жену. Било је и оних који су Радовићу стварали проблеме због реченице изговорене у емисији "Београде, добро јутро" – "Ако већ можемо и морамо без Тита, можемо и без многих других", на захтев ондашњих челника Савеза комуниста Београда, његова емисија је скинута с програма. После забране Радовићеве емисије схваћено је да је много већа штета од евентуалне користи такве политичке одлуке. На предлог да емисија „Београде, добро јутро" настави са емитовањем Радовић је одговорио: „Ја јесам мали човек са радија, али нисам онај који се пали и гаси на дугме." Убрзо затим Душко се раболео. Није се жалио много, само је једном рекао: "У мени се нешто дешава. Откако сам престао да се обраћам Београђанима, изгубио сам моћ говора, тешко говорим, а и ослабио сам". Умро је 16. августа 1984. године.

Дела Душка Радовића превођена су на све значајније светске језике. Радовић је добитник наших најугледнијих награда: „Невен", „Младо поколење", „Награде змајевих дечјих игара", „Награде стеријиног позорја", „Седмојулске награде", као и дипломе Међународне организације за дечју књижевност Ханс Кристијан Андерсен. Страница „Душко Радовић" на Фејбуку тренутно има велики број поштовалаца.

Душица Матицки, Међународни радио Србија