|
 27. новембар 2012.
Свечаном академијом у Народном позоришту, Српска књижевна задруга обележила 120 година од оснивања и трајања.
Најстарија српска издавачка кућа Српска књижевна задруга (СКЗ) синоћ је свечаном академијом у Београдском народном позоришту у Београду обележила 120 година од оснивања и трајања, а јубилеј су јој честитали патријарх српски Иринеј и министар културе Братислав Петковић.
Говорећи о значају чињенице да у Србији, која је у многоме земља дисконтинуитета, СКЗ истрајава 120 година следећи идеју и визију српске интелектуалне елите која ју је основала и вољу да то оствари, министар Петковић је подсетио да "нико од оснивача није рачунао на туђе снаге и помоћ, већ пре свега на сопствени рад и средства која би била уз складу могућностима Задругиног чланства и претплатника".
 "И у економски тешком времену у којем живимо ми немамо право на малодушност и клонуће, мислим, да ни ми немамо - и не треба да имамо, друга решења од овога које су нам зацртали оснивачи СКЗ, а то је ослањање на своје снаге", рекао је министар.
Петковић је, како преноси РТС, додао да су то "снаге које би произилазиле из чињенице и свести да је СКЗ наше културно добро од посебног значаја, установа на чијим су изузетним издањима школоване генерације српских уметника и научника".
Министар је оценио да "СКЗ не може бити препуштена само ћудима тржишта, јер брига за СКЗ, заправо је брига за очување сопствене духовне есенције, сопственог уметничког и културног идентитета и његово унапређење и да је то задатак свих нас и државе али и појединаца".
"Надам се, да ће управо ова прослава великог јубилеја наше културе бити повод да сви присутни, у најбољој вољи истински подржимо даљи рад нашег данашњег слављеника", закључио је Петковић.
Препуној сали, коју су испунили најпознатији писци, бројни научници, ументици, чија су се дела појавила између корица плавог Кола СКЗ, обратио се патријарх српски Иринеј честитајући СКЗ да је преживела све српске Сциле и Харидбе и све ратове и то сматра за доказ да је "укорењена у бити српског народа окупљајући његове најумније главе".
 "Она је издавала, а то чини и данас, највреднија дела српске књижевности и науке на кристално чистом српском језику, писаном прекрасном ћирилицом, дајући велики допринос образовању и просвећивању српског народа", приметио је поглавар СПЦ.
Оценивши да је СКЗ потребнија више него икада, патријарх Иринеј је то образложио потребом да, као и током протеклих 120 година, стигне у све крајеве света где живе Срби.
У име слављеника, публици се обратио секретар СКЗ проф. др Мило Ломпар и говорећи о пређеном путу, причу је започео историјским 29. априлом 1892. године, када су се у згради ондашње Српске краљевске академије окупили великани попут Стојана Новаковића, Јована Јовановића Змаја, Љубомира Ковачевића, Љубомира Стојановића, Милана Јовановића Батута.
Њих је водила и идеја, наставио је Ломпар, да оснују друштво које ће се систематски бавити књижевношћу и науком, а деловати налик породичној задрузи.
Били су то први часници СКЗ који су основали институцију, која је имала задатак да целом српском народу без обзира на државне границе пружи могућност да се упозна са највреднијим делима српских писаца и научника али и светских класика, истакао је Ломпар и изразио жељу да се то настави и у будће.
Изузетно богат уметнички програм, рађен према сценарију који је креирала СКЗ а режирао Божидар Ђуровић, обухватио је драмски приказ сусрета Тесле и Змаја. |
