25. новембар 2012.

Са позиција конструктивног грађанима овог света, што сам вишеструко доказао не само мојим књижевним и научним стварањем, већ и мојом крвљу, и мојим животом, а што су ми – nolens-volens - јавно признали и прокламирали и моји југословенски и албански непријатељи, најискреније честитам албанском радном народу јубиларну 100-годишњицу прокламирања своје државне независности.

Свестан за себе, језиком и пером, пушком и крвљу, као нико до сада, ни од странаца ни од самих Албанаца, настојао сам да убедим сав свет, пре свега моје Југословене, да је једно албански радни народ и сасвим друго албанска феудо-буржуазија, на чело са њеном социјал-фашистичком црном бандом Енвера Хоџе, као што је и код нас, јер ни ми, екс-југословенски народи, радни народ, нисмо исто што и југословенски феудо-буржуји и социјал-фашисти клике Јосипа Броза Тита.

Између нашег, екс-југословенског радног народа и албанског радног народа, није постојала, не постоји и неће никада постојати никаква разлика, никаква подвојеност и никакво непријатељство. Напротив, у борби за живот, за слободу и демократију, били смо, јесмо и бићемо нераздвојни, не само суседи, већ и браћа, суборци и победници на истим барикадама и истим борбеним поприштима.

Још у 19. веку, Србо-Црногорац Тихомир и Србо-Македонац Петар Дељана предводили су у борби против византијског окупатора не само своје Србо-Црногорце и Македонце, већ и Албанце. Велеславни Скендербег, на чело својих Србо-Црногораца и Македонаца, а у борби против турског окупатора, толико се истоветио са албанским народом, да су га Албанци прогласили и за свог Националног хероја. Србо-Црногорац Павле Анђелић је написао и прву реченицу на албанском језику, Иван Бузук је написао и прву књигу, исто тако на албанском језику, а српско-црногорски научници су ударили и темеље албанологији.

Исмаил Ћемал, протеран из Дурреса од својих потурица, који му не дадоше да ту развије албанску заставу слободе и независности, прешао је у град Валона и, после неколико дана, управо 28. новембра 1912, ту - у Валони, дигао је заставу и прогласио независност Албаније, захваљујући српској крви и српским војницима, који су разбили Турску на Кумановској бици и – терајући их са Балкана - продрли до обала Јадранског мора. Српски су војници ти који су стражарили на све стране Валоне и, не само од турских окупатора, већ и од домаћих албанских потурица и изрода, бранили су својим бајонетима и својим грудима дизање те заставе.

Црногорац Ристо Силић је први песник који је певао тој застави, на албанском језику, стигматизирајући као нико до тада албанске потурице, које је срамно и крвнички згазише ногама и позваше турског султана као свог оца да им се врати у Албанију. Српске су војне снаге разбиле ове потурице и омогућиле албанском народу да консолидира своју слободу и независност.

Српски народ је први народ на свету који је поздравио и признао независну Албанију, бранећи је и од самих албанских феудо-буржуја, изрода, који су хтели да је ставе под протекторат ове или оне државе, империјалистичких сила.

У Србији, у српској штампарији, рукама српских графичара је штампан први буквар албанског језика после проглашења њене независности и, натоварен на коње, унет је у Албанију да њим уче да сричу слова, да пишу и читају, не само албански малишани, већ и њихов први преседник владе са његовим министрима.

Захваљујући српском оружју, Албанци су ослобођени и од аустро-угарских окупатора, па и од фашистичких итало-немачких окупатора. Захваљујући српском залогају хлеба, који су српски родитељи скидали не само са својих уста, већ и са уста своје деце, албанска су деца спашена да не умиру од глади првих година после ДСР.

Србо-Црногорац је тај који је Албанцима претходио и претходи им актуелно у борби против терора социјал-фашистичке клике крвавога Енвера Хоџе, лијући своју крв и крв своје малолетне деце као нико од вас, о Албанци !

Србо-Црногорац је тај који је поклонио албанском народу Јеванђеље савременог патриотизма, ремек дело албанске књижевности, недостижно и непоновљиво до данас од ниједног другог пера, ни страног, нити албанског.

Албански народ је свим концима везан за све суседне народе, па и за онај најудаљенији – Кинезе, који су исто тако скидали залогаје хлеба са уста своје деце и слали га албанској деци, кад им је претило умрање од глади. Албанци су велики дужници према свим народима, посебно према српском.

Овиме не кажем да су сами Албанци стајали скрштених руку и да су све очекивали од других. Борили су се и они, радили су и они, и не само за себе, већ и за друге народе, у првом реду за суседе. Нагласих да су се Албанци борили и у редове устаника Тихомира и Петра Дељане. Албанци су се борили и под црногорском, српском, македонском и грчком заставом, борили су се и под руском и шпанском заставом, где год их је звао поклик за слободу и демократију. Друга ствар што су ове Албанце њихови феудо-буржуји и Енверовци прогласили за изроде и издајнике.

Наглашавајући страни допринос у историји албанског народа (и посебно српски!), желим само да побијем претендирање њихових расиста и у првом реду Енвера Хоџе, који је индоктринирао Албанце неистином да су тобоже све постигли својим снагама и да су им суседни народи, посебно Срби, одувек били непријатељи.

Имајући у предвид све што рекох, мислим да је крајње време да се Албанци освесте, уразуме и дистанцирају од своје екстремно-националистичке, шовинистичке и расистичке феудо-буржуаске крваве клике крвавих криминалаца, који су га узјахали и хушкају га против суседа и најудаљенијих народа, да би тако њихову мржњу одбили од себе, да би га тако искористили у њиховом крвавом пиру колико против суседних народа, толико и против самих њих, албанског народа. Крајње је време да се албански народ дигне на ноге, покаже песницу својим крволоцима, те раме уз раме са свим народима Балкана, Европе и света, настави борбу за себе и своју лепшу будућност.

Честитајући им 100-годишњицу проглашења своје независности, ја им у моје име и у име свих конструктивних грађана овога света, како у прошлости тако и данас, желим управо то, лепшу и срећнију будућност, до које се неће стићи у борби против других народа, већ у борби против својих крвопија.

Живео албански народ !

Живела међународна солидарност на Балкану, Европи и у свету !

Академик, проф. др Каплан Буровић