Поруке Четвртог српско-македонског научног скупа у Битољу ПДФ Штампа Ел. пошта

Битољ10. новембар 2012.

Четврти Међународни скуп одржан октобра 2011. у Битољу, репрезентативно је истакао прави напредак научне и уметнички мисли, углавном сконцентрисан на тему о Битољу. Досада су одржана четири међународна скупа, концентрисана углавном на српско-македонске историјске, културне, књижевне везе и на тему о Битољу кроз векове.

Почасни конзул мр Сиљан Мицевски није случајно истакао видљиве успехе прихваћених тема. Сматрам да је права афирмација резултата са ових скупова постигнута посебно благовременим издавањем зборника реферата.

Евидентан је раст и интерес предложених тема. Први скуп је одржан 2008. године на тему „Нушић и Македонија", на коме је учествовало пет одличних познавалаца Нушића. Зборник је издат 2009. године. Тема „Српски конзулат и конзулски Битољ", на другом Научном скупу привукла је већ 18 осамнаест учесника са својим рефератима 2009. године. Реферати су били објављени 2010. године. Исте године у Битољу је одржан и трећи међународни скуп, на коме је било 34 учесника: један академик, 18 докрора наука, три магистра и 11 културних радника. Зборник са тог скупа је објављен 2011. године.

Са задовољством констатујемо да је на четвртом Скупу 2001. године представљено 65 учесника: 40 доктора наука, девет магистара и 16 професора, публициста. Ове године је издат Зборник са тог скупа са 50 штампаних реферата. Изабрани наслов „Битољ – тема о културном и уметничком стваралаштву аутора из Р. Македоније и Р. Србије" показује богатство скупљених сазнања.

Реферати учесника са последњег Скупа изазвали су велико интересовање и још већу плодну дискусију. Свечани скуп започет у хотелу „Епинал", пред препуном свечаном салом, отворио је конзул мр Сиљан Мицевски.

На првој пленарној седници први је наступио пиасац Радомир Андрић из Р. Србије, чије је излагање о сличности кобних лепота у македонској и српској литератури изазвало посебну пажњу слушалаца. Он је навео изванредне примере уметничких дела познатих и признатих аутора, као на пример: Лаза Костић са песмом „Санта Марија дела салуте", Кочо Рацин тугује за лепотом у песми „Ленка", Ацо Шопов тражи и лепоту и судбину у песми „Шеста молитва у мом телу", Владислав Петковић Дис је препознатљив у целом свету са најпривлачнијом песмом за читаоце „Можда спава", Блаже Конески је незаменљив и са песмом „Анђео из Свете Софије", анђео скривен „под малтером на иду мрачном". Ту је и „Седам навраћања мотиву трепетљике" ганета Тодоровског. Сва варирања и трагања за лепотом Матеја Матевски сублимира у песми „Море". Реферат је привлачан за све кориснике код којих доминира интерес за литературу.

Пажњу публике је привукао и историјски реферат др проф. Тодора Чепреганова са увек актуелним насловом „Српска пропаганда у македонији почетком 20. века између жеља и могућности". Интересантно је да је још према Мисиркову, сукоб између српске и бугарске пропаганде у Македонији подстицао Македонце да се заинтересују за своју народност и за своју судбину.

Имајући у виду чињеницу да се 50 реферата односе на различите тематске области сматрам да је најпрактичније у овом смислу да представим резимирано богату садржинску ширину.

Највећи број учесника обрадио је теме из области књижевне историје у вези са српским и македонским ауторима посебно оних који су допринели утицају и везама двеју књижевности. Тако на пример ако пођемо од најстаријег периода интересантно је излагање др Михајла Георгиевског које се односи на књижевно наслеђе Битоља и околине које се чува у Београду и сличан наслов о средњевековним македонско-српским односима изнетим од проф. др Вере Стојчевске Антић. О даљим узајамним везама посвећени су реферати проф. Др Славољуба Обрадовића, док др Предраг јашовић евидентно говори о рецепцији македонске књижевности у српској науци о књижевности и то у певој деценији 21. века. Мастер Марија Томанова направила је изванредан осврт на Зборник из 2008. године о српско-македонским културним односима и везама. О новинама у српском и македонској поезији упоредна је анализа Зорана Пешића Сигме. Ристо Ћортошев их поставља у препознатљивој вези Македоније и Боре Станковића, а проф. др Георги Сталев у паралели Растко петровић и Македонија. На Скупу је било речи и о Вуку Караџићу и његовој скупљачкој делатности на Балкану од стране проф. др Невене Кокановић. Проф. Снежана Петровска је сумирала битољске инспирације код аутора ид двеју држава, а о најновијим контактима песника из Битоља и Пожаревца пише Богоја таневски. Студент Иван Антоновски Тому Смиљанића Брадину као дечјег песника. Писац Христо Петрески се осрвће на лирику код македонских песника из Р. Србије, а мр Јован Кочанковски открива Битољ у делима С. Гопчевића, Ј. Хаџи Васиљевића, К. Костића и А. Младеновића.

На Скупу је учествовао и већи део научника из области историје. Поред првог реферата проф. др Тодора Чепреганова, др Катерина Тодороска и др Далибор Јовановски су изнели сазнања о дешавањима у српско-грчким преговорима од 1892-1899. године. У историјском делу превладали су извештаји конзула у Битољу. Проф. др Маргарита Пешевска говори о француским конзулима и путописцима у Битољу. Професор др Владимир Цветковски презнетира свој Битољ у британској путописној литератури и у једној песми Алексе Шантића. Историјски и црквени преглед Битољске богословије (1922-1941) спецификује проф. др Александар Трајановски. Додатне историјске информације о декомпоновању и операционализацији Јогосфере открива доц. др Горан Илић. Период Стефана Првовенчаног у Србији апострофира Бранка Димевска. О првом српском конзулу у Битољу Димитрију Боди (1850-1942) хронолошке информације пружа доц. др Македонка Митрова. У историјској секцији је детаљније откривена друштвена активност Николе Петрова Русинског у Битољу (1908-1911) од доц. др Наташе Котлар Трајкове.

Широк сокакУ језичкој проблематици је наглашен уводни реферат проф, др Веселинке Лаброске. С правом је насловљен „Говор Битоља – града конзула, центра језичких утицаја". Др Симона Груевска Маџоска је обухватила актуелно стање са српским и македонски м језиком са социо-лингвистичког аспекта. Такође, живи интерес је изазвало излагање др Лидије Тантуровске „Битољ – у делу и животу Крсте Мисиркова". Са сличном проблематиком је и реферат мр Христине Андоновске. Из старијег језичког периода обрађене су теме др Мери Цубалевске (српски утицај на ваташки минеј), проф. др Катице Трајкове (Станиславов пролог и његове лексичке посебности), др Љиљане макаријовске (именовање биљака и народних веровања и обичаја – македонско српске паралеле). Др Елена Јовановска Грујоска обрађује именице аса субјективном оценом у стваралаштву Љубомира Грујовског.

Богато фолклорно наслеђе има паралеле и сличности у обрадама македонског и српског стваралаштва. Тако нам др Катарина Петровска Кузманова открива љубопитне периоде и одлике српских фолклориста који говоре о Македонији. О интересантним свадбеним обичајима у мекедонским и српским народним умотворинама занимљива сазнања открива др мЕлена Стоевска Денчова. Македонска поезија је била изазов за више српских научних стваралаца према излагању Вангелка Лозановског.

Оредђен број реферата дотиче и открива интересантне делове о Битољу и Македонији, а који се односе на различите области, али ипак и са утицајем међусобно различитог карактера. Тако на пример, из области музике пијанисткиња проф. Јамина Чакар, рођена у Битољу, открива музику као уметност која спаја. И са музичког аспекта постоје дугогодишње везе између Р. Србије и Р. Македоније. Проф. др Сашо Кузев је изнео интересантан текст „Утицај такмичења виолиниста у Аранђеловцу и Скопљу, на напредак учесника из Музичке школе у Битољу". О битољском периоду живота и стваралаштва музичког радника Љубомира Бошњаковића пише проф. др Александар Стерјовски.

Музеј у БитољуСа специфичном проблематиком могу да се спомену следиећи наслови који обогаћују садржину насловљеног скупа. Од посебне важности, а такође и са посебним интересовањем прослеђен је реферат Анице Ђорђиевске на тему, коју је она више година обрађивала „Промоција археолошког локалитета Хераклеа у пријатељској Србији". Богато занатство у Битољу (1913-1914) презентирала је проф. Вера Гошева. Богата битољска јеврејска заједница, као тема за инспирацију уметника и других научно-културних радника, обрађена је од познатог историчара Ђорђија Димовског Цолева. С друге стране мр Лидија Ђурковска је отворила слику о Колу српских сестара у Битољу током међуратног периода. Врло значајну социјалну структура становништва у Битољу према попису становништва од 31. 03. 1931. године представила је проф. др Надежда Цветковска. Посебна тема је акцептирана о лобирању у функцији јачања јавне свести о вредности културног наслеђа од мр Анастасије Трајковске и мр Марјана Танушевског. О савременом стању музеја у Битољу, као уметничкој ризници Р. Македоније, са делима аутора из Битоља и Србије, говоре наступи проф. др Љубице Јанчеве и доц. др Катерине Мирчевске. О својим уметничким почецима говорио је Димитар Димитробски Такец из Битоља, а о доприносу др Богомила Карлавариса у уметничком стваралаштву рефератом се осврнуо Славе Николовски Катин. Специфичан осврт о хигијенско-здрваственим приликама у Битољу у 19. веку, са прегледом српских лекара у граду, представила је проф. др Силвана Сидоровска Чуповска.

Из резимираног осврта и само овог четвртог по реду Зборника са четвртог Међународног српско-македонског скупа у Битољу, сваки заинтересовани читалац ће констатовати да разновидност реферата пружа мозаичну слику дешавања и догађања у историјским односима Р. Македоније и Р. Србије. Очито је да ова историја има услове и могућности за даље допуњавање имајући у виду интерес и бројност учесника из двеју држава. Данас се те могућности пружају не само да продубе те иасторијске услове већ и узајамна језичка, културна, уметничка и друга сазнања и везе. Надамо се и сигурни смо да ће научне институције повезане са амбасадама и конзулатима наставити нужну свестрану делатност.

Проф. др Вера Стојчевска Антић

 
Ово је рубрика у којој објављујемо ваше оцене, предлоге, погледе, критике и иницијативе.

Манастир Високи Дечани

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Косовски Божури на концерту у Куманову.

You must have Flash Player installed in order to see this player.

СПОНА

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Сретењски дани прослава - Дан државности Републике Србије

You must have Flash Player installed in order to see this player.

Спона радионица: Информативни домет Српских медија у Македонији

You must have Flash Player installed in order to see this player.

mkrs_logo


Интернет сервис "СПОНА" делимично је потпомогнут суфинансирањем Министарства културе и информисања Републике Србије. Од институција Републике Македоније „Спона“ нема финансијску подршку.


Дизајн: Ненад Пеловић