03. септембар 2012.

Немачки европосланик и лингвиста Шацингер забринуо је српску јавност својим предлогом да земље некадашње Југославије, по пријему у Европску унију, треба да забораве на разлике у језицима ако желе боље односе и мир у кући. То значи да ће се уместо српског, хрватског, бошњачког и црногорског језика користити ексјугословенски језик, преносе српски медијуми.

Вишедеценијска препуцавања о томе ко чији језик говори добрим делом су допринела и да се догоде ратови у бившој Југославији. И данас, двадесет година касније постоје проблеми око језика на Балкану, посебно у Србији и Хрватској. У Србији тврде да се у Хрватској, Босни и Црној Гори говори српски језик док се у овим државама то негира и каже да су то хрватски, бошњачки и црногорски језик. Било би добро да све некадашње ЈУ државе, када постану чланице Европске уније, барем у службеној коресподенцији у Унији, говоре и пишу заједничким југословенским језиком – изјавио је Шацингер.

Најгоре од свега је што је овај предлог наишао на одобравање јавности у Намачкој, али и у другим суседним државама, преноси српска штампа. Уколико се усвоји употреба југословенског језика исти би се увео у службену употребу онда када све државе постану чланице Европске уније. На том језику би се тада писали сви званични документи Уније као и коресподенција међу садашњим државама из некадашње Југославије.

Предлог је наишао не оштре реакције у целој Србији, а посебно осуду стручне јавности. Милка Цанић, лектор српског језика је изјавила да би било најбоље да се укине и немачки језик. Српски језик је један од најлепших и најбогатијих језика у свету и не верујемо да ће се обистинити то што предлаже овај човек. Осим тога, сам Гете је учио српски језик да би могао да чита песме Вука Караџића.