Седам деценија од смрти Саве Шумановића

Шимановић 31. август 2012.

Пре 70 година хрватске усташке власти ухапсиле су, а три дана касније и убиле једног од најистакнутијих српских и југословенских сликара 20. века, чувеног Саву Шумановића
Шумановић је ухапшен 28. августа на Велику Госпојину 1942. године са још 150 Срба из Шида који су били непожељни за Независну државу Хрватску. После мучења стрељан је 30. августа. Почива у непознатом заједничком гробљу у Сремској Митровици.

Прослављени сликар, чији радови спадају у антологију српске, али и светске уметности је у тренутку хапшења радио на слици „Берачице" која је данас изложена у Меморијалној галерији у Шиду. Слика је била део новог циклуса који није завршен.

Сава Шумановић је рођен 1896. године у Винковцима, а четири године касније постаје становник Шида, града у коме су рођени његови родитељи.

Доручак у трави Још од најраније младости показује интересовање за сликарство. Први рад му је био портрет његовог учитеља Стевана Пајића. Касније одлази у Загреб на студије уметности које завршава 1918. године у класи Црнчића.
Шумановић се у Загребу везује за токове симболизма, правац који је карактеристичан за хрватско, али не и српско сликарство. Радио је и сценографије за Хрватско народно казалиште. Касније одлази за Париз на усавршавање код чувеног учитеља кубизма Андреа Лота. Ту се упознаје и дружи са чувеним српским књижевником и ликовним критичарем Растком Петровићем. Улази у екслузивне кругове којима су припадали Пикасо, Дерен, Папазоф, Фужита и други. Својом првом самосталном изложбом у Загребу довео је кубизам у Југославију.

Наредних година живи и ради у Загребу али далеко од јавности и критике која није прихватала његова дела. 1925. године поново одлази за Париз где прихвата Матисове утицаје и ради своје препознатљиво дело „Доручак на трави" које наилази на одличне критике.

Дело Годину дана касније услед непроспаваних ноћи и исрпљујућег рада Шумановић доживљава нервни слом. После краћег лечења враћа се у Шид. Близина породице му прија па се брзо опоравио и током лета насликао 22 слике из циклуса „Сремски предели" које је представио на самосталној изложби у Београду, а потом се враћа у Париз и наставља да слика.

Током 1929. настају његови врло значајни париски мотиви, предели и актови потписани ћирилицом. Због проблема са француском визом поново се враћа у Шид и наставља свој рад. Из тог периода су циклуси „Пролеће у долини свете Петке", „Пролеће у шидским баштама" „Шиђанке", затим започети циклус „Берачице" рађен под окупацијом.

На месту погубљења Саве Шумановића у Сремској Митровици је 1960. године подигнут спомен парк, а његова мајка Персида је преостала његова дела поклонила граду Шиду ради отварања Меморијалне галерије.