15. август 2012.

У чланку "Србија: изгубљена и нађена" колуминста "Џерузалем поста" Михаел Фројнд пише да Србија није иста као пре 20 година, већ земља која је изменила свој правац, оставила за собом ауторитаризам и пригрлила демократске вредности. Израел и Јевреји у свету би требало да поново успоставе јаче односе са Београдом, наводи Фројнд.

Србија 2012. године није иста земаља од пре две деценије. Земља је изменила свој правац, оставила за собом ауторитаризам као део своје прошлости и у потпуности пригрлила демократске вредности и норме, пише колуминста Џерузалем поста Михаел Фројнд.

У чланку "Србија: изгубљена и нађена", аутор наводи да је Србија, често клеветана у међународним медијима, са дугом и поносном историјом, учинила много да поправи односе са суседима, изручила осумњичене за ратне злочине Трибуналу у Хагу.

Као резултат тога, ЕУ је недавно пристала да Србија постане званичан кандидат за чланство и довела је "један корак ближе пуној интеграцији са остатком Европе", констатује аутор иначе некадашњи заменик директора за комуникације у влади премијера Бењамина Нетанијахуа.

"Србија наставља да одбацује идеју о независности Косова. Али ко може да их криви? На крају крајева историја је јасно на њиховој страни", пише Фројнд и подсећа да је Србија суочена са растућим притиском да се одрекне "древног срца своје домовине и окрене леђа централном делу свог културног и духовног наслеђа".

Од краја 12. века Косово је било административни и спиритуални центар Србије, пише Фројнд и, помињући Косовску битку, истиче да данас Албанци чине већину ставништва на тој теритоји, али да тамо постоје бројни српски средњовековни цркве и манастири "као опипљив доказ историјског идентитета".

Владе у Београду су једна за другом одбијале идеју да "капитулирају у односу на статус територије" наводи Фројнд и додаје да би, без обзира шта ће се догодити са Косметом, Израел и Јевреји у свету требало да искористе могућност да поново успоставе јаче односе са Београдом.

Од почетка су ти односи између Срба и Јевреја били означени хуманошћу, наводи аутор и додаје да су у 14. веку Јевреји, бежећи од прогона у Мађарској, нашли уточиште у српској краљевини.

Србија је, такође, примила шпанске и португалске Јевреје који су протерани са Иберијског полуострва век касније. Српски град Земун играо је важну улогу у ционистичком покрету. У том граду живео је јеврејски пар чији је син Теодор Херцл касније изменио ток јеврејске историје.

За време холокауста Јевреји и Срби су били мета хрватских усташа "енергичних егзекутора" Хитлера, наводи аутор. Усташе су, како истиче аутор, убиле десетине хиљада Јевреја и више од пола милиона Срба "у оргији насиља и терора који је оставио дубоке ожиљке широм региона".

Тај утисак заједничких патњи Срби и даље имају према Јеврејима и он истиче њихов јак осећај солидарности са Израелом и изазовима са којима се суочава.

Аутор сматра да Израел и Јевреји у свету морају престати да гледају Србију само кроз рату у Босни и сукоб на Косову.

"Чињеница је да Србија има посебну позицију да служи као важан мост између Истока и Запада. Она има дуготрајне историјске и етничке везе са Русијом и на путу је да се придружи ЕУ у скорој будућности. У наредним годинама, када се њена економија стабилузује стратешка и дипломатска важност Србије ће само јачати", наводи се у чланку.

Фројнд истиче да ће Србија имати несумњиво све значајнију улогу у првим линијама фронта рата против терора, уз објашњење да милитантни ислам настоји да крочи у Европу, посебно у Босну и Албанију.

Аутор подсећа да су многи амерички Јевреји стајали иза Босне и Косова, гледајући на Србију као изгубљен случај. "Али у светлу свега што се десило у међувремену, време је да нађемо Србију поново, због ње и због нас самих", каже аутор у тексту који је пренела и америчка штампа.

Михаел Фројнд наводи и да је амбасадор Србије у Израелу Зоран Басараба, у интервјуу за Џерузалем пост, истакао природни афинитет између Срба и Јевреја, уз уверење да може служити као основа за даље јачање веза између два народа.