28. јул 2012.

Прошле седмице представници Српске православне омладине Инсбрук - Спо(ј)и поново су посетили Србе на Косову и Метохији и уручили им помоћ у вредности од 2.000 евра.

Још једна у низу хуманитарних акција Омладинске организације Спо(ј)и на Косову и Метохији спроведена је овог пута уз братску подршку Милоша Стојковића, представника Покрета Косовских божура из Косовске Витине, који је помогао у превозу наших чланова из Аустрије и Србије..

Прва станица хуманитарне акције за српску децу и народ на Косову и Метохији био је царски град Призрен у којем данас живи још око 15 Срба. У Призрену су Владимир Влајић, председник и један од оснивача Спо(ј)и и Иван Милошевић, један од представника Спо(ј)и у Србији, заједно са нашим саборцима из Покрета Косовских Божура присуствовали Светој Литургији у Цркви Светог Ђорђа, која је обновљена од стране албанских окупатора, а у којој служи отац Слободан Ђорић први српски свештеник у том граду. Живи у парохијском дому заједно са попадијом и од првог дана свог повратка у Призрен бори се за опстанак српског народа у царском граду.

Охрбарење оца Слободана

Оцу Слободану даровали нове свештеничке одежде у вредности од 280 евра, коју смо купили у Црквеној радионици Митра у Нишу. Он нам је посведочио како је током првих месеци у Призрену морао да трпи огроман притисак од стране албанске већине, која није могла да прихвати да се у град након много година вратио један српски свештеник. Отац Слободан је зато сваког дана практиковао шетње градом и у куповину, у мантији, како би се Албанци навикли на српског свештеника. Драго нам је што смо упознали таквог хероја, заједно са осталим Србима у Призрену.

У Призрену помоћ је уручена и петочланој породици Дејковић. Отац Милорад, мајка Милица и деца Емилија (3.), Доротеја (2.) и Михајло (месец и по дана). Нико у породици није запослен и живе од „минималца", а глава породице Милорад колико год може помаже оцу Слободану и током Св. Литургије и око Храма Светог Ђорђа, Породици Дејковић смо уручили новчану помоћ од 125 евра знајући да ће новац употребити на најбољи начин, како би себи олакшали тежак живот у албанском окружењу.

На путу ка српској општини Штрпце посетили смо и манастир Свете Архангеле код Призрена, где нас је чекао игуман јеромонах Михаило, као и мала Милица Ђорђевић (6), која је данас једино српско дете у Призрену. Живи са својом мајком Евицом. Малој херојини Милици и њеној мами, уручили смо новчану помоћ од 125 евра, како би могли да отплате један део трошкова за струју.

Јеромонах Михаило, који је иначе у добром познанству са оцем Видославом из Инсбрука, упознао нас је са манастиром Светих Архангела - у својој дугој историји више пута рушен и спаљиван до самог темеља. Последњи пут то се догодило у погрому на Србе 17. марта 2004. године.

У српској општини Штрпце помогли смо три породице. Шубарићи из села Севце, су са пет чланова Самохрана мајка Наташа, синови Лазар (15), Никола (13.), Филип (11) и Лука (9). Посетили смо и четворчлану породицу Стојковић из села Јажинце. Отац Бобан (35), мајка Радица (31) и синови Симон (3,5) и Николај (1,5). Посетили смо и трочлану породицу Пешић из Брезовице.Отац Мирољуб, мајка Велика и ћерка Јелена. Свим породицама у српској општини Штрпце смо помогли куповином хране, средстава за хигијену, производа за бебе, кучних потребштина...у вредности од по 220 евра по породици. Све производе смо куповали у продавници у центру Штрпца.

Искушења самохраних мајки

У разговору са нашим домаћинима, сазнали смо да је глава породице Шубарић, отац четири сина и муж мајке им Наташе, несрећно погинуо у Русији на градилишту. Наташа Шубарић је сада самохрана мајка без посла, а породицу издржава уз социјалну помоћ и пензију од око 100 евра месечно. Драго нам је што смо успели да им обезбедимо већину потрепштина за њихову крсну славу Аранђеловдан.

Бобан и Радица Стојковић из Јажинца су такође незапослени, живе као подстанари и плаћају 80 евра месечну кирију. Издржавају се, ако се то тако може назвати, уз социјалну помоћ у висини од 50 - 100 евра месечно.
Чланови породице Пешић су расељена лица из Урошевца, такође живе као подстанари код једног Србина у Брезовици. Примају „минималац" од око 100 евра месечно. Од тога највише покушавају да помогну својој ћерци Јелени, која је апсолвент психологије на факултету у Косовској Митровици.

У Штрпцу смо такође упознали још неколико Срба, сазнали од брата Слађана о тешкој ситуацији у општини. Пред полазак за Косовску Витину на ручку у српској кафани "Ловац" у центру Штрпца, имали смо право задовољство јер смо видели и веселе Србе, који се не предају упркос веома тешкој ситуацији. Уверили смо се у квалитет понуде праве српске кафане, са традиционалном српском кухињом и храном из подручја подно Шарпланине.

После Штрпца, пут нас је одвео до Косовске Витине где смо и окончали кратак боравак на Космету задовољни хуманитарним акцијама помоћи угроженима на светој српској земљи. У Косовској Витини смо помогли три породице. У породици Јеринић из села Грнчар су деда Срећко и бака Снежана, отац Ивица и мајка Јасмина и ћеркице Исидора (4) и Бојана (3). Дечица од рођења имају оболење кукова и по неколико пута годишње морају третмане, укључујући и хиришке захвате у Ниш и Београд.

Породици Нисић из Витине има пет чланова: мајка Лепосава, син Жикица и његова спупруга Снежана, као и Жикицина браћа Трајан и Ивица, са менталним проблемјима у развоју. У шесточланој породици Симић из Витине су брачни пар Далибор и Сања, њихов син Андреј (4), Далиборов брат Срђан и њихови родитељи Зоран и Станислава. У свим овим породицама у општини Косовска Витина нема запосленог члана и живе од социјалне помоћи. Тиме се ни издалека не могу покрити сви трошкове ових породица које смо обишли и којима смо помогли куповином хране, средстава за одржавање хигијене, производа за бебе, одеће и сличним потрепштинама у укупној вредности од по 220 евра по породици.

Све производе смо куповали у српској продавници у Косовској Витини. У Витини смо иначе обишли и шесточлану породицу Илије Мирковића – (уз четворо дечице и пето је на путу) коју стипендира председник Сспо(ј)и, Владимир Влајић са његовим братом Филипом у склопу пројекта "Кумство за децу" Светосавске омладинске заједнице из Беча.

Поред поменуте помоћи, свим породицама смо уручили треће издање часописа "Споји!", као и слику са потписом фудбалског репрезентативца Србије, Александра Игњовског, који је путем Омладинске организације Спо(ј)и упутио поздраве свим Србима на Косову и Метохији.
Остатак средстава смо искористили за путне и остале трошкове (150 евра) са напоменом напоменом да ћемо, уз Божију помоћ, почетком августа месеца 2012. године још једном посетити Косово и Метохију, намерни да још једном обиђемо наше хероје на светој српској земљи, као и наше светиње попут манастира Грачанице, Драганца...

Захвалност људима добре воље

Српска православна омладина Инсбрук - СПО(Ј)И овом приликом још једном захваљује свим донаторима и људима добре воље који су помогли у прикупљању средстава у оквиру нашег хуманитарног Фонда за Косово и Метохију. Без те подршке не би било могуће организовати помоћ српским вишечланим породицама на српском Космету.

Захваљујемо нашој браћи, Милошу Стојковићу из Покрета Косовски Божури и свима који су нам помогли да организујемо ову хуманитарну акцију и да обиђемо српске породице. Устичемо да има наде и да није све изгубљено, јер све док наши хероји, које смо посетили не напуштају своја вековна огњишта и боре се за своје људско право да живе на својој земљи, Косово и Метохија биће српска земља. Тиме опстаје и нада да се Срби сложе и врате Богу и својим коренима.

Нема предаје - Космет је Србија!